Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 41

Život posle Života

02

" Sada se već ozbiljno brinem", čula sam svoj glas iako nisam morala to reći. Znao je da se brinem, osećao je to, baš kao što sam i ja osećala da se on brine. Mislim da nikada neću zapravo moći razumeti njihov odnos. Meni je barem lakše nego Aleku, ja mogu jasno da osetim šta osećaju, on ne može. Pokušala sam da mu objasnim, ali Alek je Alek i čak i da može da oseti ono što osećaju, mislim da bi se ponašao isto. Čak mi je i rekao da je glavni razlog zbog kojeg se suzdržava i ponaša lepo prema Eonu zapravo zbog mene. Nije želeo da se ja brinem ili budem povređena jer on ne može protiv svojih impulsa. U početku me jeste povređivalo, jer sam u početku i sama bila sumnjičava, ali onda mi je njegovo ponašanje postalo smešno. Naravno, posle svega toga je otišao i tada sam bila spremna da budem povređena i da dam Eona Luni, samo da se Alek vrati. Možda ipak razumem Eonov i Lunin odnos...
" Znam da se brineš i ja se brinem. Ne bismo trebali biti zabrinuti, sa Alekom je. Šta je najgore što može da se desi?", podigla sam pogled i odmerila ga u neverici. Nasmešio se izvinjavajući se zbog tog glupog pitanja i pružio ruku ka meni, bez razmišjanja sam prihvatila njegovu ruku preko stola i tek tada postala svesna toga da sedimo za trpezarijskim stolom i čekamo ih kao tinejdžere posle subotnjeg izlaska.
" Prvo moram reći da se brinem jer niko od nas ne zna šta se desilo zapravo i šta će biti sa njom sada. Rekao si da je povratila tvoju...", odmahnula sam glavom. Nisam volela da govorim o načinu života vampira, zbog Aleka, ali isto tako sam zbog Aleka želela da se ponašam kao da je to normalno, kako on ne bi mislio da ja smatram išta od onoga što je on odvratnim. "Očigledno nešto nije kako treba."
" Kada se vrate, probaće sa tobom. Možda joj nešto u vezi mene ne odgovara. Nisam mislio da je uopšte moguće da se preobrazi, nemam pojma šta možemo očekivati", prelazio je palcem preko mog dlana kako bi me umirio i jeste, njegove reči su imale smisla, a nije bilo poente da paničim pre vremena. Mada sam danas svašta videla i svašta proživela i ne znam šta išta od toga svega znači osim da je nešto veliko i da se tiče svih nas. Normalno je da paničim, normalno je da se brinem, normalno je da sam nervozna.
" Šta je drugo na listi stvari što si želela da kažeš?", nastavio je odjednom i skrenuo mi misli. Nasmejala sam se pre nego što sam odgovorila i uzdahnula jer je uspeo da me nasmeje bez da je išta uradio. Osećala sam da je srećan što se smejem, znala sam da bi voleo da ne brinem uopšte, da samo on brine za nas oboje, ali to nije bilo moguće, ne bih to želela čak i da jeste moguće.
" Pomislila sam kako sedimo i čekamo ih kao da su tinejdžeri koji su inače problematični, a subota veče je i mi ne znamo gde su. Da li smo stvarno postali toliko dosadni?"
Ovo me je na momenat rastužilo, ali Eon se nasmejao na sav glas. Nije mi bilo važno i da jesmo postali najdosadniji ljudi na svetu, uspela sam njega da nasmejem, a meni je to dovoljno. Aleksej će svakako doći u godine kada će ga biti sramota nas, to je neizbežno, ali ću uvek imati nekoga kome sam zanimljiva.
" Čuo sam da se to desi kada postaneš roditelj", prokomentarisao je Eon i slegnuo ramenima iako sam jasno čula da nije ravnodušan. Bio je srećan i ponosan i obožavala sam ga zbog toga. Mislim da smo se dobro snalazili sa malim čudom od deteta, znam da svaka majka to misli za svoje dete, ali Aleksej jeste bio čudo od deteta i tačka. "Osim toga, Luna i Alek jesu kao problematični tinejdžeri i ti i ja jesmo roditelji. Mislim da je naše ponašanje sasvim normalno uzevši u obzir njihove karaktere i današnji dan, a isto tako mislim da su njih dvoje negde našli neku zabavu za sebe i ni ne razmišljaju da mi sedimo ovde i brinemo za njih."
" Šta misliš o tome da ih kaznimo kada se vrate? Dve nedelje nema izlaska iz kuće?", škijila sam čekajući njegovu reakciju, nisam se čak ni šalila. Ozbiljno sam razmišljala o ovom predlogu. Izgleda ni Eonu nije bilo smešno iako je delovalo kao da će to biti njegova prva reakcija, ali je ozbiljno razmišljao o mom predlogu.
" Ili možda, nema izlaska iz kuće dok nam Luna ne objasni šta se jebeno desilo danas?"
" Šta sam rekla za psovanje?", prekoravala sam ga i gledala kako mu se usne šire u osmeh iste sekunde. Odmahnula sam glavom i prevrnula očima. Nisam ni želela da čujem komentar na moje pitanje, zato sam odmah nastavila. "Tvoj predlog je možda dobar, ali to bi značilo da nikada neće izaći iz kuće, a to znači da će se uvek motati ovde, a ja želim da budemo nekad i sami."
" U pravu si. Previše ekstremna ideja", složio se i klimao glavom smešeći se, neće pustiti na miru moje pitanje i znala sam šta sledi kada je nabrao obrve zbunjeno.
" Imam pitanje u vezi tvog pravila za psovke. Da li to vredi i sada kada je Alek ovde? Mislim, njega siguro nećeš opominjati, osim toga ti si odrasla sa njime i tebi ništa ne fali."
" Alek je zabavni tetak, ti si odgovorni tata. Velika je razlika u tome", objasnila sam mu, a on je sasvim očekivano prevrnuo očima. Već sam znala da ću dobiti predavanje o tome da mi nismo roditelji običnom detetu i da psovke ne menjaju ništa i bla bla bla. Samo što nije progovorio, skrenuo je pogled sa mene na vrata i unervozio se. Nije mi morao reći ništa, već sam videla Aleka kroz prozor, nosio je Lunu u naručju. Eon se blago cimnuo ka vratima da mu pomogne, ali onda se predomislio i stisnuo moju ruku blago kao da mi se izvinjava jer je želeo da im pomogne Prevrnula bih očima i dala mu neki komentar o tome koliko je smešno što je uopšte pomislio da bih se ljutila, ali Alek je već ušao i na momenat sam se uplašila da to što ju je vratilo nije uspelo i da je sada stvarno mrtva
" Šta joj se desilo? Gde ste nestalli?", nisam mogla zaustaviti pitanja koja su prešla preko mojih usta, mada sam znala odgovor na oba pitanja i pre nego što mi ih je Alek dao.
" Nije joj se ništa desilo Hana. Zaspala je. Bio je ovo dug i naporan dan za sve nas. Za nju najviše", šaputao je i brinuo se za nju. Takođe nije želeo da se ja brinem. Osećala sam humor ispod njegovih reči, osećala sam da ga zabavlja nešto u vezi onoga što je rekao i mislim da je namerno izostavio neki deo i to razlog zbog čega je bila umorna. Bila sam mu zahvalna zbog toga, ne zato što je to izostavio, nego zato što mi je sada bilo jasno da je ona dobro. Poznavala sam Aleka, on bi prvi paničio i prvi joj ne bi dozvolio da se makne da joj nije dobro, sasvim sigurno ne bi bio sa njom ceo dan ko zna gde i radio stvari o kojima nisam želela da razmišljam kada su njih dvoje u pitanju.
" Tražili smo vas. Mislio sam da je ona izgubila kontrolu ili tako nešto. Trebao si me zvati", čak je i Eon osećao olakšanje, ali je svejedno želeo da stavi Aleku na znanje da jesmo bili zabrinuti dok su oni ceo dan uživali. Želela sam da se nasmejem sada, da mu kažem da ih ipak sme kazniti. Zaslužili su to jer smo sedeli ovde i brinuli za badava.
" Stvarno? Ti?", nastavio je Eon postavljajući mu pitanje o nečemu što mu se očigledno nije dopadalo i ja sam želela da znam o čemu se radi! Mrzela sam kada ovo rade i nikada neću naučiti da pređem preko toga. "Stvarno? To je... Savršeno kada malo bolje razmislim."
Nastavio je kao da se slaže sa time iako mu se to ni najmanje ne dopada. Ja sam ključala ovde i udariću ga ako mi ne kaže o čemu se radi.
* Alek kaže da je Luna... da je njena krv ista kao što je i bila*, objasnio mi je jer je mogao osećati da ću pući ako mi nešto ne kaže uskoro.
* Ne želim ni da znam zašto i kada i zbog čega je to proveravao, ali mi je drago što je tako.*
Odgovorila sam iskreno i onda mi je palo na pamet da ne razumem šta mu se u vezi toga nije sviđalo. To je bilo dobro, Luna je i dalje bila Luna, samo malčice izmenjena, to je bilo najbolje čemu se nismo smeli ni nadati.
* Hvala ti što sada razmišljam o tome. Uglavnom nisu se vraćali jer izgleda Luni ne odgovara bilo koja krv, moja nije. Nije bio specifičan oko toga kako su nadošli na to, ali izgleda je njegova krv ono što njoj treba.*
" Oh. Pa to stvarno jeste savršeno. Imate jedno drugo", rekla sam na glas ovo misleći o tome da sam mislila da je to što je Luna još uvek Luna bilo nešto najbolje što se moglo desiti. Ovo je bilo jebeno savršeno. Ne psuj. U svom umu smem da psujem, niko me ne čuje. Nije moglo biti jebeno savršenije nego što je bilo. Bila sam prokleto presrećna zbog Lune, ali najviše zbog Aleka. Rekao mi je da ne moram više loviti životinje za njega i nije bio slikovit kada sam ga pitala zašto, ali rekao je njeno ime i zacrveneo se što je samo po sebi bilo retko. Sada su imali zajedničko to da stvarno nisu mogli živeti jedno bez drugog, nije to bio samo izraz, bilo je bukvalno. Mada, kada bolje razmislim, bilo je bukvalno i pre ovoga. Njih dvoje jesu problematični tinejdžeri koji od svega prave dramu jer ih niko ne razume.
" Da, zaista jeste", trgla sam se jer mi nije odgovorio Alek, već ona. Osećala sam toliko olakšanje što joj čujem glas da sam mislila da ću se onesvestiti. Posmatrala je Aleka dok je govorila i to je bilo toliko slatko. Njih dvoje su bili preslatki zajedno i nije me briga što zvučim kao tinejdžerka. Nisam samo ja osećala olakšanje što joj čujem glas, Eon se konačno opustio, a Alek... Alek je bio na sedmom nebu i meni je tek sada prošlo kroz misli da je on nije video skoro dve godine. Nasmešio se i poljubio je u čelo pre nego što ju je ispravio na noge. Uvek je bio džentlmen, imao je ispade i komentare po nekada, ali je uvek bio džentlmen. Držao se tako, pričao je tako i ponašao se tako. Za razliku od Mihe i Eona. Ja sam volela Eona i volela sam što je blesav, znala sam da i Alek zna biti takav, bili su zapravo u mnogim stvarima isti. U nekim situacijama je Eon bio džentlmen. Ne bih ih menjala nikada, volela sam ih obojicu takve kakvi jesu, ali način na koji je Alek tretirao Lunu kao kraljicu... Bilo je nečega posebno lepog u tome. Mislim da bih se ja upiškila od smeha da je Eon takav prema meni, ali Luni je to pasovalo i njih dvoje su funkcionisali tako.
* Da li smem da je zagrlim?*, pitala sam Aleka jer sam zaista želela da je zagrlim. Da se uverim da je ona dobro, da joj se zahvalim, da joj pokažem koliko mi je drago što je živa i da joj stavim na znanje koliko bi mi nedostajala da je nema.
" Naravno da možeš Hana. Osim toga ne treba mene da pitaš", prevrnuo je očima na moje pitanje, ali ona je bila njegova kraljica, morala sam njega pitati. Položio je ruku na njena leđa i gurnuo je ka meni. Prevrnula bih očima jer je to opovrgnulo sve što sam ikada videla da radi, ali on je već sedeo na svom mestu, a Luna je bila potpuno zbunjena ispred mene. Nisam znala kako bih joj objasnila sve što sam želela da joj kažem, zato sam je zagrlila pre nego što je stigla da me pita šta se dešava.
" Svašta želim da ti kažem i dužna sam ti previše, ali ću ti samo reći da mi je jako drago što si ovde. Ne smeta mi čak ni što ste svi krili od mene šta je u privesku, ne smeta mi ni to što ne znam ni šta si uradila Alekseju, ne smeta mi ni što smo morali da vučemo sedam tela ceo dan... Toliko mi je drago da si tu i da će sve biti u redu", brbljala sam nemoćna da se zaustavim pre nego što sam shvatila da nije uopšte zvučalo kao da se zahvaljujem, zvučalo je kao da joj prebacujem jer nije ostala da počisti za sobom. Stvarno sam postala dosadna majka koja govori da te voli, ali ti usput prebacuje za sve.
" Sedam tela?", pitanje nije postavila meni, skrenula je pogled na Aleka i pitala sam se zašto je to toliko tuge uvuklo u njeno biće. Alek bi ih ubio sve da je mogao i ne razumem kako ju je to moglo rastužiti, možda bi sve bilo drugačije. Osim toga ona je znala ko je Alek i nije bio povređen. Zašto je bila tužna? Da li je ona bila razočarana? U njega?
" Ne gledaj mene. Ja nisam mogao ni do tebe stići, a ne do njega", odgovorio joj je Alek ono što jeste bila istina, nije on ubio Nera i ja sam tek sada osećala paniku što se ona ni ne seća toga. Skrenula je pogled na Eona osećajući olakšanje i još veću tugu. Ne, nikada neću razumeti njihov odnos. Pustila sam je i spustila se u stolicu. Ovo je razgovor koji može proći bez mene.
" Izvini. Šta sam trebao da uradim? Da ga pustim da ode posle svega što ti je uradio, posle svih godina koje sam proveo čekajući te zbog njega? Zabio je nož u tvoje srce Luna! Nije me briga što su Hana i Alek ovde Luna. Nije me više briga da pazim na to šta radim i kako govorim. Gledao sam te kako umireš danas!"
U redu... Ovo nisam očekivala od Eona ni za milion godina. Ne to što je konačno rekao istinu za koju sam znala, istinu koja je šokirala Lunu i naterala je da paniči zbog moje i Alekove reakcije, nisam očekivala da on uopšte može da pobesni na nju, a bio je besan. Alek je bio iznenađujuće smiren kada smo već kod njegove reakcije, osećao je čak i olakšanje zbog toga što je konačno čuo istinu, iako jeste bio ljut kada se Eon proderao na nju. Možda smo ovo trebali davno uraditi, ne možda, trebali smo ovo davno uraditi. Sesti i popričati kao ljudi. Samo što nisamo svi sedeli i pričali kao ljudi, Eon je prošao iza mene i zaustavio se ispred nje. Mislim da niko nije disao, čak ni on, dok smo čekali da vidimo šta će uraditi. Alek je polako, ali sigurno naginjao ka onoj strani koja nije mogla preći preko njihove istorije, a ja sam sedela ukočeno spremna da prihvatim šta god se desilo. Dugovala sam joj previše da bih sebi dozvolila čak i nesvesnu ljubomoru. Nisam joj dugovala samo to što me je oslobodila ili čak to što mi je poklonila Eona, ne, ja sam joj dugovala i Aleksejev život, a za to nisam mogla ničime da se iskupim. Ako želi Eona neka ga uzme. Trgla sam se kada je Eon udahnuo duboko, kao da skuplja hrabrost da skoči sa litice pre nego što ju je zagrlio čvrsto. Nisam se trgla jer se pokrenuo, trgla sam se jer je Alek bio ukočeno spreman da ga zaustavi, ali sam se opustila u istom momentu kada se Alek opustio posmatrajući Eona zbunjeno. Možda je još uvek čekao, možda je konačno shvatio, možda ću ja poludeti...
" Nedostaješ mi, nedostaje mi da te zagrlim, nedostaje mi da pričam sa tobom. Mrzim što ne mogu da te zagrlim, mrzim što ne mogu da ti se obradujem, mrzim što ne mogu da pričam sa tobom. Zavidim Hani i Aleku jer oni mogu da imaju to i razumem da nije isto. Razumem to, ali nije me briga više. Gledao sam te kako umireš i mislio da se nikada nećeš vratiti i možda smo oboje besmrtni, ali ja više neću trošiti vreme tako što ću brinuti o tome da li će me Alek ubiti ako te zagrlim i da li će Hana pogrešno razumeti. Ti si sve što sam znao celo svoje postojanje. Ti si uvek bila moje sve i ne mislim to u smislu da te želim. Hana jeste moja srodna duša u smislu da nju volim i da nju želim samo za sebe, da sa njom delim sve i znam da to nisi nikada bila ti jer sa njom mi je sve prirodno i ništa nije naporno i sve prosto deluje ispravno. Samo što te volim i uvek ću te voleti i uvek ću želeti da budeš dobro, da budeš srećna. Uvek ću brinuti za tebe i uvek ćeš mi biti potrebna i...", odjednom je stao i zakikotao se. Govorio je tiho na njeno uho sve vreme dok ju je grlio toliko čvrsto da je delovalo kao da će umreti ako je pusti. Nisam nikada razumela njihov odnos, nikada do sada. Mogla sam savršeno jasno videti njihovu potrebu da štite jedno drugo, da brane jedno drugo, da budu tu jedno za drugo i mogla sam savršeno razumeti jer sam skrenula pogled na osobu koja je to bila meni. Uzvratio mi je pogled iste sekunde i namignuo mi. Alek i ja nismo, niti ćemo ikada moći biti toliko vezani kao što su oni bili, ali sam mogla barem delić toga da razumem jer sam mogla maleni delić toga da osetim dok me je Alek posmatrao. Oboje smo skrenuli pogled kada je Eon nastavio odjednom. "Uvek će biti čudnih momenata i znam da je to navika, ali želim samo da mogu da te zagrlim i da mogu da te volim i da mogu da te imam uz sebe uvek. Ako već i ne mogu da te grlim kada hoću i ako već ne mogu da imam slobodu koju imaju Hana i Alek onda te molim samo jedno, molim te nemoj me više nikada dovesti u situaciju da mislim da sam te izgubio zauvek."
Klimnula je glavom i ja sam tek tada shvatila da ona suzdržava jecanje, čvrsto je držala njegovu majicu dok ga je grlila. Eon je obrisao suze sa njenog lica pre nego što je spustio obraz na njenu kosu. Bilo je čudno što sam smatrala ovo lepim, nije mi trebalo biti lepo, ali jeste bilo lepo i bila bih monstrum da ne mislim tako. Volela sam ih oboje i kakava bih ja to bila osoba kada bih im uskraćivala ovako lepu stvar?
" Ja imam slobodu da grlim Hanu zato što mi je dužna za ono kada je trčala gola kroz kuću nakon što je demonstrativno skinula pelenu i bacila je na mene. Morao sam da je izvlačim jer se zavukla ispod ormara, morao sam da je okupam i obrišem celu kuću. Sve je smrdelo nedelju dana. Kada preživiš tako nešto sa osobom, postanete bliski i granice ne postoje."
Luna se zakikotala pre nego što su i ona i Eon skrenuli pogled na Aleka, ali Alek je mrtav! Bila sam srećna što razume, bila sam srećna što vidi lepotu njihove veze kao što je ja vidim, ali zbog ovoga što je rekao na glas će umreti!
" Obećao si da nikada nećeš reći to nekome."
" Eon je imao svoj emotivni momenat, red je da ja kažem zašto te volim", prevrnula sam očima na njegove reči, čak mi je poslao i poljubac preko stola kako bi se iskupio, ali nije bilo nazad sada.
* Možda bih ja trebala ispričati sve o tome kako si nosio haljine na moje čajanke...*
" Ne", nije paničio, nije bilo nikakve emocije u ta dva slova, mislio je da blefiram. Udahnula sam dramatično kako bih mu stavila na znanje da me neće zaustaviti jedno ne. Sam je započeo ovaj rat.
" Ne, Hana. Ne."
* Prekasno.*
" Kada sam bila mala Alek me nije ispuštao iz vida nikada. Nisam nikada imala sa kime da se igram i pošto mi nije dozvoljavao prijatelje ja bih se uvek durila. Jednog dana smo došli do kompromisa i od onda...", nisam prestala da govorim ni kada me je svukao sa stolice zgrlivši me sa leđa. Visila sam kao lutka u njegovom naručju, osim što me je držao samo levom rukom, desna je bila preko mojih usta, nisam planirala da dozvolim da me to spreči, ali Alek je bio jak.
" Reći ćemo samo da sam morao da nosim odeću koja nije namenjena meni. Nema potrebe za detaljima. Zar ne dušo?", skrenuo je pogled na mene, ali je bio dovoljno pametan da ne skine ruku sa mojih usta.
* Neće ti pomoći to što me zoveš dušo. Žanješ ono što seješ.*
" Ako nastaviš, nastaviću i ja", prošaputao je i mogla sam fizički da osetim kako se panika širi kroz mene. Pretnja je bila na mestu i bila je dovoljna da me ućutka za sva vremena.
* Mogu im ispričati sve o incidentu u jezeru, o pediodu kada si odbijala da se kupaš, o tome da si sisala palac do desete godine... Oh ima toliko toga što čak ni ti ne znaš jer se ne sećaš, kao kada si...*
" Stvarno?", odjednom je Alek usmerio svu pažnju na Eona koji je stajao kraj Lune i klimao glavom, smejao se kada sam skrenula pogled na njega i slegnuo ramenima.
" Želim da znam, ponudio sam mu nešto za uzvrat. Izvini", ovo je bilo upućeno i meni i Luni iako nije skretao pogled sa Aleka koji se smejao na sav glas kraj mog uha. Nije mu bilo žao, a mene je zanimalo šta je on to mogao reći Aleku da je toliko smešno. Nije moglo biti gore od toga što sam ja trčala gola kroz kuću, ili to što je Alek morao nositi haljine kako bi udovoljio mojim zahtevima.
" Šta si ti njemu mogao uopšte reći?", pitala je Luna delujući istinski znatiželjno. Izgleda je delila moje mišljenje, nije moglo biti gore od onoga što je Alek ispričao za mene. Eon je skrenuo pogled na nju nervozno. Slagaće je.
" Maestralni beg...", odgovorio joj je kao da je pita da li se ljuti i nabrao obrve kao da čeka da ga ona udari. Zagrlio ju je čvršće kao da bi je to moglo obuzdati. Pitam se da li je ona znala da je to što je rekao najobičnija izmišljotina.
" To nije bilo smešno uopšte. Ti dobro znaš zašto sam pobegla", odgovorila je uvređeno i izgleda joj se nije ni najmanje sviđalo to što se on i Alek smeju tome. Odjednom je pobesnela i skrenula pogled na Aleka. "Ti znaš sve o tome! Šta ti je rekao?"
Krenula je ka Aleku kao da planira da ga napadne, ali ju je Eon držao iako smo svi znali da se može osloboditi ako to želi. Alek je uzmakao, ali me je držao ispred sebe kao štit. Udahnula sam iznenađeno i to ne zato što me je povukao naglo. Koristio me je kao živi štit!
* Stvarno Alek? Stvarno?!*
" U moju odbranu nisam ja tražio da mi to kaže", branio se Alek, ali se smejao sve glasnije. Odjednom sam znala zašto je Eon to uradio, iskupljivao se, pored toga nestala je sva ozbiljnost i grlio ju je čvrsto i bilo je sve normalno i prirodno i uživala sam u svakoj sekundi jer su u ovom momentu svi bili srećni. Kao da smo svi odjednom postali svesni iste stvari, sve će biti u redu.
" Nije važno, svakako si osuđen na mene do kraja večnosti. Nećeš mi pobeći zbog onoga što ti je rekao", nasmejala sam se na Luninu pretnju. Sreća koja je dopirala iz Aleka je ispunila moje biće toplim osećajem spokoja.
" Možda ću to shvatiti kao izazov. Da ga nateram da proba da pobegne. Voleo bih da te gledam kako ga loviš, mislim da bi to bilo zanimljivo", prošaputao je Eon odmeravajući Aleka sumnjičavo. Samo što je ovo bio Alek i nije ga trebao vući za jezik jer sam pretpostavljala kako se završi to kada Alek i Luna takoreći love jedno drugog.
" Mislim da ti se ne bi svidelo ono što bi video", odgovorio mu je Alek kao što sam i očekivala. Svi smo jasno osetili kako je to uticalo na Lunu koja je blago odmahnula glavom kao da pokušava da se sabere. Verovatno je bilo čudno biti vampir i ona se tek navikavala na sve to. Alek je bio bezobrazan, a Eon je odmahnuo glavom jer mu je sigurno kroz misli prošla ista slika kao i meni. Udarila sam Aleka laktom u rebra u momentu kada se Eon stresao.
" Luna!", svi smo se okrenuli ka Alekseju koji se gegao ka Luni i Eonu. Pustila je Eona iste sekunde i pritrčala mom dečaku koje je podiglo ruke željno. Mom dečaku koji je spavao u kolevci iz koje nikako nije mogao izaći sam. Podigla ga je u naručje i grlila ga čvrsto. Izljubila je svaki milimetar njegovog malenog lica dok se on meškoljio i kikotao.
" Kako je on izašao iz kolevke?", čula sam jasno ono što je Eon pitao i osećala njegovu paniku jače nego svoju. Aleksej je bio opsednut Lunom i ako je želeo doći do nje, došao bi do nje makar puzao po staklu. Opustila sam se dok je Luna zaceljivala ogrebotine na njegovim ručicama i bila iznenađena što ih Eon nije osetio veše nego činjenicom da Luna još uvek može da ga zaceli. Ona je stvarno ostala ista osim činjenice da joj je potreban Alek da preživi.
" Cekao sam te ceo dan. Mislio sam da si otisla i da si luta. Zaspao sam dok sam te cekao...", srce me je bolelo koliko je bio tužan jer je mislio da je ona ljuta na njega. Pokušali smo da mu objasnimo da nije ljuta i da ga nije zato odgurnula od sebe, ali on je morao to čuti od nje.
" Nikada ne bih mogla biti ljuta na tebe, spasio si me. Ti si moj mali heroj."
Obožavala sam je, prosto ne mogu drugačije opisati koliko sam volela Lunu. Govorila je istinu i zahvaljivala mu se i ja sam je volela zbog toga. Aleksej nije više bio tužan i samo ona je mogla da ga usreći sa samo par reči. Ako je to već morao biti neko ko nisam ja ili Eon, onda mi je drago što je to ona.
" Bilo je stlasno. Ti si bila stlasna i ja sam hteo moju Lunu. Lekli su mi da se neces plobuditi, da se neces vlatiti. Hteo sam da se vlatis, ali nisu mi se svidela klila Luna, bila su stlasna."
Jedna stvar na koju me niko nije mogao pripremiti jeste to koliko su deca nepopravljivo iskrena. Luna je skrenula pogled na nas iste sekunde kada je on pomenuo krila i nisam morala proveravati, znam da su i Alek i Eon skrenuli pogled jednako kao što sam i ja uradila. Nije se sećala, a kako bi iko od nas mogao da opiše rečima ono što smo videli? Ako ona nema odgovore, onda to nije bila ona, a ako to nije bila ona, da li zapravo želim da znam? Ne. Odgovor je ne, jer to što je ona uradila, to što je ona bila je i u meni i Eonu i ja nisam želela da iskopavam tu istinu. Plašila sam se te istine. Iako sam znala jedinu stvar koju sam želela da znam, jedina stvar koja me je mogla učiniti srećnijom nego što sam bila. Nero je mrtav, neće se vratiti i ja nisam više kraljica Hana.