Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 43

Život posle Života

04

" Ne pada mi na pamet da idem tamo", u njenom glasu se jasno čulo da neće biti rasprave o tome. Ona ne planira da ide. Nisam ni ja planirao, ali ja bih išao gde god je potrebno i uradio bih šta god Luna tražila od mene. Zapravo, ja sam bio u šoku i taman kada sam pomislio da ovaj dan ne može biti čudniji, postao je čudniji, a onda je otišao još jedan nivo više. Nisam znao ni odakle da počnem sa prihvatanjem svega što sam znao i svega što sam čuo i video. Trebaće mi sigurno vek ili dva da svarim ovo.
" Ja idem. Šta god treba Luna, ne trebaš ni da tražiš. Ne razumem zašto nam se izvinjavaš niti zašto nam govoriš kao da je to nekakva žrtva sa naše strane. Uradila si sve za nas, najmanje što mogu da uradim je da odem sa tobom. Ne mora ići Hana, ići ću ja", nije me čak ni nervirala Eonova ponuda. Bio joj je dužan, svi smo i svako od nas bi trebao skočiti kada ona kaže hop. Razumeo sam to što Hana ne želi ići, čak mi je i bilo jasno koliko ne želi da ide jer je Luni rekla ne.
" Meni treba Hana, ali svi moramo ići", odgovorila je Luna tiho i spustila pogled kao da traži previše. Kao da proispituje sve što je ikada mislila da zna. Razumeo sam to, ja sam radio isto, ali ovo je bila Luna. Ona nikada nije proispitivala svoje planove, verovala je u ono što radi kada zna da je ispravno. Nije se uvek završilo dobro, ali nikada nije sumnjala u sebe. Do sada sam mogao da stojim iza nje, naslonjen na trosed, ali sam se bez razmišljanja našao u sedećem položaju kraj nje i držao sam je za ruku čvrsto. Morala je znati da ja uvek verujem u nju. Iako nisam to baš najbolje pokazao kada sam otišao jer joj je bio potreban Nero. Nisam sumnjao ni tada u njene izbore, samo nisam želeo da budem tamo i čekam.
* Pogrešio sam Luna, nisam trebao otići kada si otišla kod Nera. Ja sam pogrešio, nisi ti pogrešila. Nemoj sumnjati u sebe. Tvoje greške nisu tvoje već naše, ti si sve radila kako je trebalo, ali niko od nas nije bio uz tebe. Uradićemo što se mora, Hana će uraditi sve što budeš tražila jer svi znamo da je ispravno šta god ti odlučiš, samo se plaši*, objašnjavao sam joj dok je Eon piljio u Hanu u neverici. Nisam znao kakvu oni bitku vode, ali sam se nadao da će Eon pobediti jer Hana nije mogla sada igrati na kartu razmaženog derišta. Čak i za to sam ja bio kriv.
* Ne želim da je teram da radi nešto što je povređuje i plaši.*
" Ne želiš da je...", progovorio sam u neverici i odmerio je ne verujući šta mi je rekla. Skrenuo sam pogled na Hanu, pomoglo je što im nisam morao privlačiti pažnju, oboje su me gledali pitajući se šta sam želeo reći. Odmahnuo sam glavom jer nisam planirao da vičem na Hanu, a želeo sam jer nije bila fer. Luna se brine da je ne tera da radi nešto što je plaši, a Luna je bila spremna da umre za nju.
" Reci nam šta treba da radimo. Ako ti treba Hana onda će ići htela ona to ili ne", iznenadio me je bes u Eonovom glasu. Dovoljno da sam ga odmerio podignutih obrva, on je rekao ono što sam ja želeo da kažem i nije se čak ni potrudio da bude nežan.
" Ne. Ovo je upravo razlog zbog kojeg...", uzdahnula je Luna umorno i zatvorila oči kao da se koncentriše. Prelazio sam palcem preko njenog dlana pokušavajući nekako da je umirim. Hana i Eon možda nisu razumeli, ali ja sam razumeo da ona još uvek nije naviknuta na sve što joj se dešava. Osećao sam jasno koliko je nervozna i koliko je rastrojena. Čekaj malo, kako ja osećam šta ona oseća?
" Poludeću. Ućutite svi!", proderala se odjednom Luna i počela da se klati sedeći kraj mene. Podigla je noge i skupila kolena uz grudi obgrlivši ih čvrsto. Besnela je, na sebe, koliko sam mogao da procenim iako nisam mogao biti siguran. Ovo je jako čudno.
" Niko ništa nije rekao Luna. Čekamo da završiš rečenicu", prošaputao je Eon zabrinut za njeno mentalno stanje. Meni je ista stvar prošla kroz misli, možda se nije obraćala nama uopšte. Šta ako joj se opet obraćaju njihovi Bogovi?
" Hana ne želi da ide, Alek oseća sve šta osećam i misli da je on kriv za to, ti si nervozan zato što osećaš da ću poludeti i ne želiš da budeš besan na Hanu, ali jesi zbog mene. Zbog ovakvih stvari sve radim uvek sama. Ovaj put ne mogu. Treba mi Hana jer je Hana kraljica, treba mi Alek jer je Alek Vesnik Smrti, trebaju mi zaštitnici jer svi znaju ko su oni i svi znaju da su se oni vratili iz mrtvih, ali svi čekaju tebe i mene. Žive legende u koje svi veruju. Nemam vremena za gubljenje i sasvim sigurno nemam vremena da se naviknem na ovo što mi se dešava. Izluđujete me. Ovo nije nešto o čemu se može pregovarati kada odlučite i odluka mora biti jednoglasna. Idemo svi ili niko. Ako se odlučimo da ne ide niko svet će nestati i to je u redu, ali ja sam se borila za to da Aleksej dovede red u haos, da svi mi vratimo balans. Ako se odlučimo da idemo...", uzdahnula je i odmahnula glavom, kao da joj je naporno i da govori, a ja nisam imao pojma kako je ona sve ovo radila. Ja sam bio u rasulu pola veka, nisam ni razmišljao, prosto sam živeo kao životinja. Ona doduše nije bila čovek koji je izgubio sve i postao zver, ona nije bila čovek uopšte.
" Ne mogu otići sama sa tobom jer nije dovoljno. Treba mi velika četvorka, trebaju mi Eni i Miha oni su svedoci. Treba mi kraljica, treba mi kraljevo oružje, treba mi kralj, trebaš mi ti i ja."