Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 25

Plaćanje duga

04

Napunila sam kadu iz bureta koje je stajalo tamo. Voda nije bila čak ni mlaka, bila je hladna, ali mi je prijala hladnoća dok sam pokušavala da ne razmišljam o tome da je Hana imala ono što ja nikada neću imati. Srećno detinjstvo. Bila je Lejla koja sam ja trebala biti dok sam ja provela svoje detinjstvo loveći pacove po gradu i živeći u štalama. Nije Hana bila kriva za to, nije Alek bio kriv za to, bilo mi je drago što je učinio za Hanu ono što je učinio, ali bih volela da je mogao zaštititi i mene. Ne. Ne bih menjala ništa da sam mogla. Bilo mi je drago što je Hana imala savršen život daleko od svega. Što je Alek brinuo o njoj, što je Eon brinuo o njoj. Zaslužila je to posle svega. Možda sam samo shvatila da je vreme da i ja pustim nekoga da mi pomogne, očigledno je da to želim. Očigledno je da sam svesna da ja ovo ne mogu sama. Vreme je da prestanem da se pretvaram da mogu, kad god radim na svoju ruku napravim haos. Njih troje su dokaz da je sve moguće. Dokaz da ništa ne mora biti ispisano u kamenu. Hana nije imala detinjstvo koje smo svi imali jer je imala pomoć, jer nije sve radila sama. Vreme je da i ja priznam da mi je potrebna pomoć.

Kada sam izašla iz kupatila u kući je bio mrak. Osim petrolejskih lampi i vatre iz kamina. Navikla sam se na ovo, iako je u većim gradovima bilo struje, više mi je prijalo ovo. Delovalo je prijatnije i toplo. Ušetala sam u dnevnu sobu na prstima i zatekla Aleka kako sedi u fotelji i posmatra Hanu smešeći se nežno. Eon joj je čitao tiho dok je ona ležala umotana u ćebe i naslonjena na njega. Bila je ovo najlepša slika koju sam ikada videla. Niko od njih nije bio svestan da ih ja posmatram. Prišunjala sam se na prstima i slela na rukohvat fotelje na kojoj je Alek sedeo. Tek tada me je Hana primetila, Eon je prestao da čita, spustio je knjigu kraj sebe, oboje su me posmatrali zabrinuto. Alek je prešao rukom preko mojih leđa.
" Da li si dobro?", pitao me je Eon. Klimnula sam glavom umesto odgovora. Jesam bila dobro. Želala sam da verujem da jesam. Imala sam priliku da budem deo nečega posebnog i želela sam to više od činjenice da sam želela da se Nero nikada nije ni rodio.
" Želela sam da ti operem svu odeću, ali nisam želela da preturam po tvom rancu. Zato sam oprala samo ono što sam našla", prošaputala je Hana stidljivo. Kao da ću je ja osuđivati jer je učinila to bez moje dozvole.
" Nisi morala to raditi Hana, ali hvala ti", odgovorila sam joj jer nije me morala služiti. Oprala bih sama svoju odeću. Ionako je sve što sam posedovala bilo na meni.
" Nije mi teško. Perem i njihovu odeću, nije mi bilo teško oprati još jedne pantalone i majicu. Opraću sutra i ostatak tvoje odeće da ne moraš stalno nositi to", dodala je smešeći se ljubazno. Želela je da mi učini uslugu, a ja sam iste sekunde podigla noge i skupila kolena uz grudi. Prekrila sam dlanovima bosa stopala kao da ih mogu sakriti. Spustila sam pogled iste sekunde, bila me je sramota reći da ja nemam više odeće. Zato sam i nosila stalno ovo. Moj ranac je u sebi imao nekoliko parčadi suvog mesa, jestivih biljki u teglama i mali nož. Alek je odjednom prestao da diše, prešao je prstom preko proreza na mojim kolenima. Pantalone su bile crne pa se nije mogla videti krv na materijalu, ali ja sam znala da je sasvim sigurno tamo, nisam znala da li Alek to može znati.
" Ovo nije modni detalj, zar ne Luna?", pitao je odjednom suzdržano. Osećala sam da u njemu raste sažaljenje, nisam to želela, ali sam isto tako osećala da je besan na mene. Nisam mu odgovorila, nisam čak imala ni snage da odmahnem glavom, samo sam stegla vilicu čvrsto.
" Zašto si stalno bosa?", nastavio je.
Hana je shvatila, skupila se uz Eona, znala sam to, čula sam to iako nisam mogla to videti.
" Dala sam čizme jednoj devojčici u gradu", odgovorila sam i skupila noge još bliže mojoj zadnjici.
" Mogla si tražiti obuću od mene", prošaputala je Hana toliko tužno da sam želela da zaplačem. Nisam podigla pogled, osećala sam se veoma malo i veoma veoma lomljivo. Alek je odsutno prešao prstima preko ivice mog tabana.
" Nisam znala Alek, dala bih joj odeću i obuću, nisam znala...", nastavila je Hana tužno. Alek je bio besan, svi smo to osetili. Hana je mislila da je on besan na nju, ali ja sam znala na koga je besan. Na mene, jer mu nisam rekla.
" Alek zna to Hana. Nije u tome problem", čak je i Eon bio besan na mene. Bili su u pravu obojica, ali nisu mogli znati niti razumeti. " Zašto nam nisi rekla?"
" Šta sam vam tačno trebala reći?", pričala sam u svoja kolena, nisam mogla da se susretnem sa njihovim pogledima. Da se susretnem sa njihovim konačnim shvatanjem da nisam svemoćana.
" Da sam pokušala da pratim Aleka kada je pobegao, da sam ga izgubila posle petnaest kilometara, da sam provela protekle dve godine tražeći vas. Možda sam trebala reći da sam menjala gradove, da sam radila u najgorim kafanama služeći najgoru vrstu ljudi. Da sam spavala u štali kraj kupleraja. Da sam proteklih nekoliko nedelja provela lutajući po šumi bosa. Da ne mogu da se setim kada sam spavala na redovnom krevetu i da sam se osećala kao na oblaku dok sam spavala na ovom trosedu na kojem vi sada sedite. Da ne mogu da se setim kada sam jela redovan obrok pre nego što mi ga je Hana skuvala. Da mi je žao što sam prodala sve njene stvari koje sam nameravala da joj donesem.... Šta ste tačno od svega toga želeli da čujete?"
Nisam im čak ni rekla najgore, ovo je bila ublažena verzija poslednje dve godine mog postojanja. Svo troje su ćutali nakon mojeg malog izliva. Nisam govorila kao da me sve to pogađa, radila sam što sam morala da bih došla tu gde sam se nalazila. Želeli su da znaju, sada su znali i bilo je očigledno da niko od njih nije očekivao tako nešto jer su svi bili u šoku.
" Alek molim te...", prekoravala ga je Hana.
" Eone...", prošaputao je Alek.
" Da nisi slučajno...", prekinuo ga je Eon zaprepašćeno.
Ja nisam imala pojma o čemu pričaju jer su malčice zaboravili da ne govore sve na glas. Pre nego što sam i sama stigla da prokomentarišem ono što sam pomislila, Alek me je povukao u svoje krilo. Nisam to očekivala, nisam mislila da će to uraditi, pogotovo ne nakon onoga što je Eon rekao, ali me je zagrlio čvrsto i ljuljao me blago. Posle par sekundi sam čula da je Eon ustao. Možda sam ga precenila, možda on stvarno nije pomiren sa ovime. Nije prošlo pola sekunde kada je Hana ustala i otišla za njim. Uzdahnula sam tužno. Nikada neću zapravo moći biti deo ovoga što su oni imali ovde, samo ću uništiti sve, kao što uvek uništim sve. Samo što se Eon vratio koračajući brzo i pre nego što sam stigla da pomislim šta će se sada desiti on je bio iznad mene i prebacio ćebe preko mene. Čak me je i ušuškao delimično. Klimnuo je jednom glavom i namignuo mi. Pratila sam ga pogledom kako se vraća na svoje mesto dok sam ja osećala kako se u meni rađa sasvim nepoznat osećaj, osećaj na koji sam zaboravila da postoji, spokoj.
" Da", Alek je odgovorio na neko Hanino pitanje, pretpostavila sam jer je izvio vrat ka hodniku po kojem se ona šetala. Pojavila se posle par sekundi, umotala se u svoje ćebe i vratila se na isto mesto na kojem je bila kada sam ja ušla u sobu.
" Mislim da bismo trebali govoriti na glas dok se Luna ne navikne na sve ovo", prokomentarisao je Eon posmatrajući me kako ih sve zbunjeno odmeravam. Jesam se osećala kao stranac koji je upao u nečiju rutinu i jesam želela da govore na glas, barem dok se ne naviknem na to da ne moram konstatno znati šta se dešava oko mene. Alek i Hana su klimnuli glavom, ali Eon je piljio u mene smešeći se nežno kao da sam ja nekakva ranjena srna. Nikada me nije gledao tako.
" Razumem da želiš mnogo toga da nas pitaš, kao što i mi želimo da pitamo tebe, ali razumem ako si umorna. Da li želiš o nečemu da pričaš sa nama?", pitao me je Eon umirujućim glasom, trenutno mi nije uopšte ličio na Eona. Nikada me nije gledao ovako, nikada mi se nije obraćao ovako. Uvek je bio oprezan, uvek je želeo nešto da izvuče iz mene, uvek sam ga lagala zbog toga. Nije to želeo sada, želeo je da zna da li sam ja dobro, želeo je da se osećam dobro i da budem srećna, zapravo mi je to govorio.
" Radite ono što vi inače radite u ovo doba. Ne želim da vam pokvarim to. Ponašajte se kao da ja nisam ovde", odgovorila sam iskreno. Eon se namrštio, Alek me je povukao bliže uz sebe, ali je Hana bila ta koja je progovorila.
" Mogu ti reći da si ti konačno donela mir Luna, nemoj misliti da nije tako. Što se tiče toga šta mi radimo u ovo vreme... Uglavnom Eon čita, jer je to bilo jedino što me je držalo normalnom nakon što je Alek otišao. Navikla sam se na to jer to radi od kada ga znam u ovom životu, a radio je to i u prethodnom dok se nije sećao tebe. Nadam se da ti to ne smeta."
" Znam kako se osećaš", ubacio se odjednom Eon smešeći se stidljivo, ali nije mogao znati. Kako bi on znao kako se ja osećam? "Kao da si stranac koji je upao u nečiju porodicu sasvim neočekivano i misliš da nikada nećeš pripadati ovde i da nikada nećeš biti deo svega ovoga. Osećao sam se u potpunosti isto kada me je Alek doveo ovde. Imao sam osećaj da sve što radim radim pogrešno, da sve što pokušam zapravo učinim situaciju još gorom."
Alek se zakikotao na Eonove reči, ali mene je raznežilo to što ga je Hana pomazila po licu. Mislila sam da ću osećati nešto sasvim drugo kada skrene pogled na nju, voleo ju je. Zaista ju je voleo jer mene nikada nije gledao tako, kao da gleda svoj ceo univerzum i ja sam bila i više nego srećna zbog toga.
" I njega smo Hana i ja naterali da se sakrije od nas i ode da se okupa kako bi se smirio."
Dodao je Alek kroz kikot, na ovo sam se i ja nasmešila, Hana nam se pridružila dok je Eon frknuo i prevrnuo očima.
" Da li sada mogu da nastavim gde sam stao ili imaš još nešto veoma pametno da kažeš?", odmerio je Aleka podignutih obrva.
" Možda samo da kažem Hani da sam i tebe morao da poljubim kako bih te naterao da se setiš."
" Kako te nije sramota da se duriš na mene što ti nisam rekla kada nisi ni ti meni rekao?", pitala je Hana piljeći u Eona, kikotala se toliko jako da se cela tresla. Ja sam skrenula pogled na Aleka koji je klimnuo glavom podižući obrve brzo nakon čega mi je namignuo. Nije morao, znala sam da se šali, ali me je svejedno zabavljalo sve ovo.
" Da li će mi pomoći ako kažem da je mislio da sam ja Luna?", pitao je Eon i prasnuo u smeh. Hana se gušila od smeha, ali je ipak uspela da odmahne glavom na šta je Eon slegnuo ramenima govoreći joj time da mu nije žao, ali da nema drugi izgovor.
" Toliko sam dobar da se onesvestio", dodao je Alek klimajući glavom u Haninom pravcu, ali Hana je prevrnula očima i zabacila kosu nadmeno. Nije ništa rekla, ali je podigla jednom obrve i Alek se zakiktao zbog toga. Eon je odmahnuo glavom i otvorio knjigu, tražio je mesto gde je stao. Nije delovao potrešeno zbog toga što su očigledno pričali i što su očigledno skrivali nešto od nas. Možda ću se i ja stvarno navići na to.
" U moju odbranu, pretrčao sam osamsto kilometara i bio sam veoma izgladneo. Luna može da potvrdi to", Alek je ipak rekao sve što sam trebala znati o tome o čemu su oni pričali. Znala sam šta mu je Hana rekla, znala sam i zašto to nije rekla na glas. Nisam progovarala uopšte jer mi nije bilo drago što se Alek onesvestio jer je poljubio nju iako to nije imalo nikakve veze sa njom. Slušala sam ih i uživala u tome što se šale, ali jesam želela da udarim Hanu sada.
" Da li si sigurna da to želiš? Znaš da ja želim isto, ali samo ako i ti to želiš", progovorio je odjednom Eon ne skidajući pogled sa knjige, delovao je zamišljeno i skoncentrisano dok je listao stranice. Nekako je znao tačno o čemu razmišljam, na momenat je podigao pogled i susreo se sa mojim pogledom. Nije mislio na to da bih ja trebala udariti Hanu niti da bi on želeo da udari Aleka, možda je mislio na ono što je zvučalo da je mislio. Podigao je jednom obrve upitno, a ja sam klimnula glavom smešeći se pokvareno. Nije morao ništa da mi kaže, znala sam da ne misli ono što je Hana očigledno mislila, jer se tuga širila kroz njeno biće. Čak ni Alek nije video da Eon nije ozbiljan jer je Alek besneo, igrao je prstima po mojoj ruci nesvesno.
" Naravno da sam sigurna da to želim. Samo tako ćemo znati. Ne preostaje nam ništa drugo."
Nastavila sam namerno, Eon je klimao glavom ozbiljno i spustio knjigu kraj sebe. Nije skidao pogled sa mene kada sam se podigla u sedeći položaj. Ugrizao se za donju usnu kada je Alek spustio obe ruke sa strane, držao je šake stisnute u pesnice čvrsto, ali nije rekao ni reč. Hana je piljila u Eona tužno.
" Kako želiš to da uradimo? Da li želiš da odbrojavaš?", nastavio je Eon, ali sada je već bio nervozan i nije da ga nisam razumela i ja sam bila nervozna. Alek je besneo, Hana se ispravila u sedeći položaj. Nije više gledala Eona, gledala je Aleka molećivo, ali Alek je odmahnuo glavom i spustio pogled. Neće reći ništa, ni on ni ona, znala sam to, ali nisu ni imali šta da kažu. Ovo je bilo između mene i Eona, a oni su prvi počeli sa igrom. Svo četvoro smo sedeli ukočeno, njih troje su čekali da ja nešto odgovorim, ali ja sam odjednom bila toliko nervozna da sam mislila da ću se onesvestiti.
" Nije da nikada nismo to radili zar ne?", prodahtala sam nervozno, Alek je jedva primetno pomerio desnu ruku bliže meni. Eon je slegnuo ramenima na moje pitanje. Nisam lagala, ne bi ovo bio prvi put, svi smo to znali, samo bi bio prvi put da to uradimo dok smo svo četvoro ovde. Podigla sam jednom obrve, Eon je klimnuo glavom, oboje smo se pokrenuli istovremeno. Alek me je uhvatio za ruku na momenat pre nego što sam se pokrenula, ali već sledeće sekunde su se njegove usne širile u smešak uz moje. Nije bilo onoliko čudno niti strašno koliko sam mislila da će biti. Nije trajalo duže od par sekundi već sam sedela u istoj poziciji u kojoj sm bila pre nego što smo Eon i ja konačno uradili ono što je bilo presudno za njega i mene. Eon me je posmatrao podignutih obrva. Slegnula sam ramenima jer se nisam osećala ništa drugačije, sve je bilo u potpunosti isto. Ne znam šta sam mogla da očekujem, ali nisam mislila da neću osećati nikakvu promenu.
" To nije bilo smešno!", odjednom je Hana pobesnela i udarila Eona preko ramena. Uhvatio ju je u zagrljaj i povukao je u svoje krilo. Poljubio ju je u vrh nosa. Otimala se, ali se smejala dok ju je Eon držao čvrsto.
" Moraš priznati da ipak jeste", odgovorio je kroz kikot. Nije puštao Hanu, ali je skrenuo pogled na Aleka koji je sedeo ukočeno, nije čak ni disao.
" Uvodim zakon protiv komunikacije putem misli", odjednom je prodisao i zagrlio me čvrsto. Jedva sam disala, ali sam bila mirna i spokojna i srećna ušuškana u njegovom zagrljaju. Eon je podigao obrve odmeravajući ga smešeći se tako što je izvio samo desni ugao usne. Nadam se da nije nabijao Aleku na nos to što nismo komunicirali putem misli.
" Nastavi da čitaš pre nego što se predomislim", odgovorio je Alek i skrenuo pogled na mene i sada sam znala da ću se navići na to da ne znam sve jer nisam imala potrebu da ih pitam u vezi čega bi se predomislio. Eon nije čekao, uzeo je knjigu i počeo da čita. Mogla sam da čujem u njegovom glasu da se smeje iako ga nisam videla. Alek me je okrenuo ka sebi, sklupčala sam se u loptu i ostala tako. Nisam videla nikoga, gledala sam kroz prozor kako pada sneg dok sam slušala Eona kako čita, sa druge strane slušala sam otkucaje Alekovog srca.
* Da li se ljutiš na mene?*
* Stvarno sam mislio da ćeš ga poljubiti.*
* Znam. Žao mi je. Preterali smo.*
* Možda i jeste, ali sada barem znam da će ovo funkcionisati. Sada sam spreman na sve što možeš tražiti od nas.*
* Da li mogu da spavam u tvojoj sobi večeras?*
Moje pitanje je nateralo Aleka da prasne u smeh. Nisam znala zašto je moje pitanje bilo toliko smešno, ali njemu izgleda jeste. Nije prestao da se smeje ni dok je ustajao držeći me u naručju, nije prestao da se smeje ni kada su nas Eon i Hana pozdravili, nije prestao da se smeje ni kada me je spustio u njegov krevet. Prestao je da se smeje kada sam zatvorila oči na momenat uživajući u mekom ležaju. Nisam želela da se rastuži sada, smejao se toliko srećno do pre sekunde. Raširila sam ruke koliko sam mogla pozivajući ga, nisam ni trepnula bila sam ušuškana u poznatim rukama.
" Da li mogu da te zamolim još nešto?"
" Ne, neću poljubiti Hanu da vidiš da li ću se onesvestiti", odgovorio mi je iste sekunde i naterao me da se nasmejem na glas pre nego što sam odmahnula glavom.
" Pričaj mi o tome kako si živeo sa Lejlom."