Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 33

Dar života

05

" Da li je ona dobro?", pitao je Alek čim sam se vratio u dnevnu sobu. Nisam znao kako da mu odgovorim uopšte na to pitanje. Eni je bila sa njom. Mislim da je fizički sa njom bilo sve u redu. Nije mi bilo jasno zašto je Luna onda odjurila, nije morala odmah otići.
" Smirila se. Ako na to misliš. Fizički je ona savršeno. Gde je Miha?", pitao sam izbegavajući razgovor koji sam očekivao.
" Otišao je da se raspita u vezi Markusa", odgovorio je Alek sasvim smireno. Kada kažem sasvim smireno mislim da je bilo strašno to što je bio toliko smiren. Nisam morao da pitam, znao sam zašto Alek želi da pronađe Markusa. Takođe sam pretpostavljao da Markus neće preživeti razgovor sa Alekom.
" Alek ona će se vratiti. Verovatno čak i pre nego što stigneš da popričaš sa Markusom", uveravao sam ga jer sam znao da je to istina. Luna nije otišla jer bira Nera, Luna je otišla zbog Hane i otišla je u žurbi jer joj je neki odgovor trebao hitno. Što sasvim logično znači da će se Luna što pre vratiti zbog Hane. Da nisam verovao u to i sam bih već tražio Markusa.
" Moguće je", odgovorio je kao da je to nešto u šta on uopšte ne sumnja, ali je slegnuo ramenima kao da to ne menja ništa. Što me je zbunilo. Bio sam uveren da zato traži Markusa, da bi pronašao Nera i nju. Ako već veruje da će se ona vratiti brzo zašto uopšte trošiti energiju na Markusa?
" Zašto onda... Nije važno. Vidim da nisi raspoložen za priču. Nije ni meni drago što je otišla kod Nera. Ona njemu previše veruje. Žao mi je što je to uradila zbog mene i Hane. Žao mi je što ne mogu da uradim ništa da ti pomognem. Mogu samo da te podsetim da razmisliš dobro o tome šta radiš jer ako se tebi nešto desi neće ti oprostiti nikada. Neće oprostiti Mihi...", neće oprostiti meni. Shvatio sam da sam sedeo veoma ukočeno i posmatrao ga pomno. Bio sam spreman da ga zaustavim ako samo krene negde. Nije mogao uraditi ništa i poginuo bi ako bi išta pokušao, a ja nisam planirao da provedem celu večnost gledajući Lunu bez njega.
" Da li ti to meni pretiš?", pitao me je podignutih obrva. Nisam ni jednom rečju pretio zapravo, ali ovo je Alek i znao je da jesam upravo to radio. Klimnuo sam glavom jer nije bilo potrebe da ga lažem niti da mu išta govorim na glas. Nisam ni želeo da se raspravljam sa njim sada, imao sam toliko toga na pameti. Brinuo sam za Hanu, brinuo sam za Lunu, brinuo sam za Mihu i na kraju krajeva brinuo sam za njega. Kako sam ja klimnuo glavom on je skočio na mene. Kao lav je skočio na mene i pre nego što sam bio svestan šta se dešava bio sam na zemlji. Nije me čak ni držao, samo je čučao iznad mene i posmatrao me je blago nakrivljene glave upravo kao mačka pre nego što napadne.
" Sušaj me dobro Eone. Jer neću ponoviti ovo više nikada. Nemoj mi pretiti jer ne želim da te povredim. Ne želim to da uradim Hani. Ne samo njoj, svima njima. Druga stvar. Kao stvorenje koje je okovano svojim navikama i potrebama znam da prepoznam to kada vidim. Tvoje navike se neće nikada promeniti, tvoja potreba za njom neće nestati. Znam da voliš Hanu, ali ti ćeš uvek čekati Lunu i to se neće promeniti. Zbog toga ti nikada neću verovati iako znam da je ne želiš, iako znam da je vidiš onako kako ja vidim Hanu. Ne verujem ni njoj ni tebi i to je moja navika, očekujem da će mi se desiti najgore, a to mi se upravo dešava. Ovo što se sada dešava je tvoje prirodno stanje, čekaš je, veruješ joj. Ja nisam ti. Ja ne praštam kao ti i ja je ne volim kako si je ti voleo. Ja sam sve izgubio već jednom i nisam mislio da ću ikada pronaći bilo šta slično. Ona je meni sve i ako je ona otišla kod Nera, ako je on njoj potreban za bilo šta to znači da se mi njega nikada nećemo rešiti jer će joj on uvek trebati za nešto. Zato ga nije ni uništila do sada. Zato što i ona to zna. Ne mogu čak ni da ga mrzim jer sam mu dužan sve što jesam. Ne mogu ni da ga ubijem jer ću biti mrtav one sekunde kada me on vidi, znaće šta planiram i ja ću biti mrtav pre nego što vidim u njegovim očima da on zna šta paniram. Ne mogu ni da tražim da je ostavi na miru niti bilo šta slično jer se ja prema njemu osećam onako kako se Hana oseća prema Luni. Šta ti misliš zašto Hana prelazi preko svega? Misliš da je ona slepa ako ćuti i ponaša se kao da je sve u redu? Ne Eone. Hana je dužna Luni svoju sreću koju ima. Kao što sam ja dužan Neru. Samo ti i Luna ne vidite ništa od toga. Za vas je jedino pravilo da cilj opravdava sredstva jer niste dužni nikome da se pravdate. Niste nikome dužni ništa. Najgore od svega je to što oboje uzimate zdravo za gotovo sve što imate. Ti ne vidiš da imaš sve što iko može poželeti. Sve. Zato nemoj govoriti meni o tome kako da živim jer ne možeš ni početi da razumeš išta o tome ko sam ja i kako se osećam. Ja neću sedeti i čekati da se ona vrati jer je otišla kod njega. Nikada neće prestati da trči kod njega za svaki problem koji ne može rešiti sama. Ja želim da budem dovoljan, ali nikada neću biti i ako je tako onda prosto neću biti. Da li ti je to jasno?"
Klimnuo sam glavom jer mi je bilo jasno da on vidi sve, da zna sve i da je za njega sve apsolutno. Bilo mi je jasno da je on rešio da ode. Nisam mogao to dozvoliti jer je Luna otišla zbog mene i Hane. Neće zbog toga izgubiti Aleka. Ja to neću dozvoliti.
" Obećao si joj da nećeš to uraditi. Hajde da vidimo koliko vaša obećanja zapravo vrede. Zaustavi me. Obojica znamo da možeš", smešio se pokvareno jer je znao šta mislim, šta planiram i odmah mi je to servirao nazad kao napad. Ustao je na noge i raširio ruke kao da se predaje. Gluma. Alek je najbolji glumac. Želeo je da ga zaustavim podjednako koliko je želeo i da ga pustim da ode. Samo što jeste bio u pravu. Cilj je uvek opravdao sredstva, a ja jesam obećao da to neću više nikada uraditi.
" Tvoja očigledno vrede više nego njena", slegnuo je ramenima jer izgleda nije bio iznenađen tima. Nastavio je pre nego što sam stigao barem rečima da ga uverim da ne ide.
" Istorija je to pokazala svakako. Želim ti sreću Eone. Umalo da zaboravim", nije više bio nadmen. On se stvaro opraštao i bio je tužan, osećao sam koliko je bio tužan i iznenadio se jer je to značilo da ćemo mu svi nedostajati, pa čak i ja. Ja sam bio paralizovan i nisam se čak ni potrudio da ustanem kada je nestao. Vratio se posle dve sekunde. Ispružio je ruku ka meni i otvorio dlan. Morao sam se podići u sedeći položaj da vidim šta mi to daje. Bio je to srebrni lančić na kojem je visila malena bočica koja je sadržala tamnu tečnost. Znao sam odmah šta je to, znao sam jer sam osetio konačnost svega. On zaista odlazi.
" Obećanje je obećanje i ovo je moj poklon za malo stvorenje. Nije da se može nazvati poklonom, ali to je najbolje što mogu uraditi. Ako ništa deo mene će biti tu da je uvek čuva."
" Alek molim te nemoj ovo da radiš. Razmisli o svemu. Misli na ostale. Hana će poludeti", preklinjao sam Aleka. Ja sam preklinjao Aleka da ostane. Nije me ni bilo sramota. Klečaću ako treba. Nisam želeo da on ide i tek sada sam shvatio, nedostajaće i on meni.
" Ima ona važnijih stvari na pameti, a ostali će preboleti", odgovorio je i ispustio lančić u moj dlan. Skrenuo je pogled ka vratima i klimnuo jednom glavom. Pre nego što sam ja uopšte video da se Miha vratio Alek je nestao.
" Moramo ga zaustaviti Miha!", proderao sam se jer sam već trčao ka gradu. Miha je bio dovoljno brz da me je pratio u stopu posle treptaja. Uvek će biti brži od mene. Nije čak ni postavljao pitanja, mislim da je i on sumnjao da će se ovako nešto desiti.
" Znao sam da će ovo uraditi. Znao sam, ali sam mislio da ćeš ga ti zaustativi Eone. Zašto si ga pustio da ode?", naravno da je Miha ovo očekivao. Naravno da je mene krivio i bio sam kriv i nosiću ovo na duši do kraja večnosti. Ne moraju da mi oproste nikada. Niko od njih. Zato što ja znam da neću oprostiti samom sebi što sam dozvolio da Alek ode u sigurnu smrt. Stiskao sam malenu bočicu u mom dlanu. Dozvolio sam da me izmanipuliše sa obećanjem koje sam dao Luni. Znao je da neću uraditi ništa ako to pomene. Prokleti savršeni vampir.
" Sranje!", Miha se zaustavio ispred štale. Vrata su bila otvorena i nisam morao biti vidovit da bih znao da je unutra samo Markus i da Markus više ne diše. Trebao sam znati da Alek nije planirao da sazna gde je Nero, trebao sam znati da ovo nije imalo veze sa Nerom već sa Lunom. Markus joj je dao informaciju, Markus je bio razlog zbog kojeg je ona uopšte znala gde treba da ide i Markus je zbog toga sada bio mrtav.

Miha i ja smo se tek nakon dva dana vratili kući, tražili smo Aleka iako smo obojica znali da ga nećemo naći, ali nismo odustajali jer nismo želeli da se vratimo i zateknemo Lunu kako nas čeka. Kao što nas je i sačekala u dnevnoj sobi dok smo Miha i ja ukočeno stajali na vratima. Odustali smo jer nije bilo poente, nije bilo šanse da pronađemo Aleka, a nismo želeli da Luna napravi neko sranje zbog toga. Zato smo sada obojica piljili u nju bez reči. Jedan pogled na nas dvojicu i znala je. Nismo morali ni reč reći. Niko nije progovarao ni reči. Stajala je na sred dnevne sobe dok smo je Miha i ja posmatrali sa vrata. Mogao sam čuti kako naša srca kucaju. Mogao sam čuti da se njeno slomilo iste sekunde kada se zaletela ka vratima. Vreme je stalo. Izbegla je Mihu koji se greškom pokrenuo ka njoj. Očekivala je to, zato sam je sačekao na vratima i uhvatio je obgrlivši je oko struka. Vrištala je i otimala se ritajući se rukama i nogama. To je trajalo dovoljno dugo da su sada i Hana i Eni već bile u dnevnoj sobi iako je bila sredina noći. Hanin izraz lica je bio ono što me je nateralo da pustim Lunu koja se gotovo iste sekunde usmerila na mene. Nisam se čak ni pomerao, samo sam stajao i ćutao dok me je udarala pesnicama. Trebao sam ga zaustaviti, nisam to uradio. Imala je pravo da iskali svoj bol i bes na mene. Nije ni bilo važno što mi ona neće oprostiti, nije ništa važno jer Alek nije tu i Hana mi nikada neće oprostiti.