Moje ime je Život 02 ✔️

Moje ime je Život 24

Plaćanje duga

03

Bilo je teže uveriti ga u istinu nego što sam očekivala. Nisam sigurna da mi još uvek veruje. Možda i veruje meni, ali ne veruje svom umu. Što je možda još gore nego da prosto ne veruje meni. Imao je puno pravo da ne veruje u moje reči, ali nisam želela da ne veruje u svoj um. Koliko bi strašno bilo da sam ja kriva za to? Kao što jesam. Znala sam to. Za sve što se desilo na ovoj planeti sam ja kriva. Sve što se dešava još uvek, sve je moja krivica. Sve ovo se moglo izbeći, da sam samo bila zadovoljna sa onime što sam imala, da sam samo malo više verovala Neru. Mada ni on nije u potpunosti verovao meni. On je krio Aleka od mene. Možda je to bila igra naših sudbina. Nero možda nije znao zašto ne želi da me upozna sa Alekom, razumela sam njegov rat i nisam se nikada mešala u to. Svejedno me nikada nije upoznao sa Alekom i verovatno ni on nije imao razlog za to. Videla sam ga samo jednom i čak ni tada nas nije upoznao, a ja nisam bila sasvim pri sebi tada i to je bila savršena prilika da me upozna sa njim, ali to bi bio Alek i upoznala bih ga i to bi bilo to. Mogla sam izbeći svu dramu i bol i haos koji sam unela u Eonovo postojanje, ali bih onda propustila Eni i Mihu, blizance takođe. Ne mogu reći da blizance nisam volela, jer jesam. Osećala sam se odgovorna za njih, spasila sam ih jer je njihova majka to tražila od mene, ona je umirala svakako. Miha i Eni su bili nešto sasvim drugo. Miha i Eni su bili porodica i nisam mogla da zamislim da ne postoje. Kao ni velika četvorka. Moja prva tvorevina. Nisam mogla imati dece, ali svi oni jesu bili moja deca. Svi kojima sam dala večan život, a bilo ih je mnogo kroz vekove. Nisam se sećala svih imena, nisam bila odgovorna za sve njih kao za ovih osmoro, jer su ovih osmoro bili siročići zbog mene i oni će se uvek vratiti zbog toga. Ostatak će nestati, Nero se pobrinuo za to i znao je da ću ga mrzeti jer je tim putem ubijao moju decu, tim putem je ubijao mene. Mada ja jesam ukrala jedinu osobu za koju se on smatrao odgovornom, jedinu osobu koju je on video kao što ja vidim mojih osmoro. Bila sam sklupačana u njegovom krilu. Bilo mi je veoma toplo i to mi je neverovatno prijalo jer nisam želela da priznam koliko mi nije prijalo smrzavati se, ali isto tako nisam znala kako da mu kažem da ne posedujem obuću, nemam ništa na ovome svetu. Za nekoga ko je uvek imao sve i nikada nije brinuo o tome, ne zaista, iako sam u svakom životu imala težak početak, to je uvek trajalo par neprimetnih godina, na kraju krajeva jesam imala sve. Nikada nisam morala da razmišljam o poslu, novcu, odeći, hrani, sada sam ostala bez svega i nisam mislila da mi je to bitno, ali ja sam bila ta koja je uvek svima pomagala, koja je svakoga obezbedila. Nisam znala kako da tražim, to nije bilo u mojoj prirodi. Kako sam to pomislila Alek je po ko zna koji put uhvatio moje stopalo kao da proverava da li je zaleđeno. Nisam se trgla, ali sam se nasmešila. Uradio je to toliko nežno trudeći se da me ne probudi, da bude neprimetno, da ja ne saznam. Brinuo je i to je bilo toliko divno osećati, da neko brine o meni. Niko nikada nije brinuo za mene, svi su me smatrali većom od života, svi su me pratili slepo i verovali u svaku moju odluku. Samo Alek je video kroz sva sranja koja radim i govorim, samo njega nije bilo briga što ja kažem da mi ne smeta hladnoća. Zakikotala sam se kada je umotao moja stopala u ćebe kao palačinku. Bila sam naslonjena na njegove grudi, nije me mogao videti, ali se odmakao koliko je mogao u stranu, kako bi me pogledao. Podigla sam pogled i gledala ga kako me posmatra sa čudnim izrazom lica.
" Koliko dugo si ti budna? I šta je toliko smešno?", pitao me je kao da sam ga uhvatila kako čačka nos ili krade čokolade. Oh čokolada, nedostajalo mi je to skoro više nego kafa.
" Neko vreme i ti... Ti si smešan", odgovorila sam smešeći se šire. Podigao je levi dlan na srce uvređeno. Desnim me je samo zagrlio jače.
" Zato što se brinem za tvoja stopala? Izvini, ali ne sviđa mi se ova tvoja nova filozofija gde ne nosiš obuću. Meni nije ni potrebna pa je nosim", prekorio me je kao neposlušno dete, a ja bih u normalnim situacijama prevrnula očima na ovo, ali me je iste sekunde oblio osećaj sramote. Nije se više mrštio navodno nadmen i ljut na mene, bio je zabrinut i udahnuo je da me pita šta je to pogrešno rekao, ali ja sam progovorila pre njega.
" Mislim da bismo se trebali vratiti. Moram pričati sa Eonom i Hanom. Moram pričati sa svima. Ovome nikada neće doći kraj. Toliko toga treba da uradim...", odjednom me je oblila nervoza. Kada će se sve ovo završtiti? Kada ću ispraviti svako sranje koje sam napravila? Kada ću moći da sedim sklupčana u Alekovom krilu bez težine sveta i savesti na mojim leđima? Zar je puno tražiti za malo odmora?
" U redu vaše visočanstvo", klimnuo je blago glavom i već je bio na nogama, nosio me je ka kući umotanu u ćebe. Nije planirao da me pusti da hodam bosa po snegu ni pet metara, iako je uzgred budi rečeno on bio bos. Zanimalo me je kakav je osećaj njemu dok hoda bos po snegu.
" Posle ovih par decenija koje sam provela kao Hana, ta tvoja mala dosetka mi nije više niti draga, niti smešna", prokomentarisala sam mršteći se na šta je on razmislio samo jednu sekundu pre nego što je klimnuo glavom u stilu razumem.
" Već sam pomislio da je Alek pobegao u toku noći, a da si ti pošla da ga tražiš. Vidim da ste još uvek ovde. Drago mi je."
Alek me je spustio na noge iste sekunde kada je Eon progovorio, bila sam sigurna da mu je bilo neprijatno. Ostala sam da stojim sama ispred vrata umotana u ćebe, jer je Alek otišao da zagrli Hanu. Nisam znala da li mi se sviđa što su toliko bliski i što je ona očigledno osećala nešto prema njemu. Mogla sam razumeti to, to je bila njena ljudska strana, Eon je očigledno bio u redu sa tim, ali ja se još nisam mogla navići. Nisam bila dugo ovde. Pratila sam njega pogledom kako grli sa leđa sitnu Hanu koja je spremala hranu vredno, nisam primetila da me Eon posmatra. Poljubila ga je u obraz, ali se nije okrenula ka meni.
" Pusti me da završim ovo, sigurna sam da je Lu...", u tom momentu se i ona okrenula. Odmerila me je zbunjeno, kao potpunog stranca i ja sam stigla da vidim Alekov osmeh pre nego što sam skrenula pogled na Eona koji je bledo piljio u mene. Nisu videli ovaj lik do sada. Za njih jesam bila stranac.
" Zaboravila sam. Ovaj... Zdravo", mahnula sam stidljivo prstima. Eon mi je odmahnuo nesvesno, Alek je prasnuo u smeh, a Hana ga je odsutno udarila po ramenu pre nego što je krenula ka meni. Skinula je ćebe sa mene i odmerila me od glave do pete pre nego što je poskočila kao uzbuđena tinejdžerka udarajući dlanom o dlan.
" Oh Luna, izgledaš prelepo. Nije da nisi bila lepa kada si bila Lina, ali ovo lice, ovo telo ti sasvim pristaje", govorila je ono što je ona smatrala za istinu, Alek mi je rekao isto i nisam razumela na šta tačno misle. Lik je samo lik, telo je telo, a ja sam ja. Kakve to ima veze jedno sa drugim? Mada dok sam posmatrala malu savršenu plavokosu bonbonicu, mogla sam reći isto za nju, njen lik joj je savršeno pristajao. Na momenat sam obratila pažnju na Eona, bio je Eon, koliko god da sam se navikla na njegov lik, jedini koji sam poznavala, ovaj Eon je imao lice koje je pripadalo njemu.
" Ovaj, hvala ti", odgovorila sam zbunjeno pre nego što je Eon skrenuo pogled na Aleka mršteći se. Želela sam da znam šta mu je Alek rekao. Nije moglo biti nešto veoma loše, Alek to ne bi uradio jer je Alek još uvek imao poteškoća da veruje da je ovo stvarnost. Pokazao mi je to tako što je pobegao od mene čim nam je Eon bio u blizini.
" Odmah", odgovorio mu je Eon i podigao obrve nadmeno. Nisam znala na šta mu je odgovorio, ali sam nekako znala šta mu je Alek rekao. Barem sam mogla pretpostaviti.
" Alek, šta si mu rekao?", ovaj put sam ja ostala da piljim zatečeno, jer se Hana već nalazila ispred Aleka koji je bio naslonjen zadnjicom na kuhinjski element. Hana mu se unela u lice preteći i škiljila, koliko sam mogla videti, jer nije bila u potpunosti okrenuta meni leđima. Shvatila sam da je okrenuta bočno kako bi ih obojicu imala na vidiku i u ovoj jednoj kratkoj predstavi sam mogla da vidim kako su njih troje funkcionisali dok se ja nisam pojavila. Bila sam prokleto ljubomorna što nisam bila deo ovoga. Na momenat sam videla crveno pred očima.
" Rekao sam samo možda", odgovorio je Alek podignutih ruku kao da se predaje, a Hana mu je verovala bezuslovno izgleda jer se okrenula odmah ka Eonu. Ponašala se kao vaspitačica i želela sam da se smejem i plačem istovremeno. Mrzela sam je i zavidela sam joj i želela sam da sam mogla barem jednom odrasti onako kako je ona odrasla uz Aleka.
" Šta si ti njemu rekao?"
" Dežavu", odgovorio je Eon i nasmejao se. Gledao je Aleka i ja nisam imala pojma o čemu oni pričaju, ali nije ni Hana očigledno jer je bacila ruke u vazduh iznervirano. Mrmljala je sebi u bradu nešto pre nego što se vratila spremanju večere. Odjednom se okrenula ka meni smešeći se ljubazno pre nego što mi je ponudila da sednem na svoje mesto od sinoć. Gledala me je par sekundi kao majka koja ima neposlušnu decu koja su je osramotila pred gostom. Ja sam se tako i osećala. Kao gost.
" Da li imam vremena da se okupam pre večere?", sada sam zvučala kao da je i moja mama. Alek je prekrio usta rukom. Nije mogao sakriti osmeh iz očiju. Želeo je da pukne od smeha. Eon nije ni pokušavao da sakrije to. Njih dvojica su bili gori od svih tinejdžera sveta. Osećala sam olakšanje što su očigledno prijatelji, ali sam ozbiljno razmišljala o tome koliko je to uopšte bila dobra ideja. U svakom slučaju nije mogla biti najgora moja ideja da Alek pokaže Eonu sve, ovo jeste bio ishod koji sam želela. Nisam se smela buniti. Moglo je biti mnogo gore.
" Večera je gotova. Možeš ti raditi kako god hoćeš Luna, ovo je tvoja kuća. Samo će se večera ohladiti do tada, a nisi ništa jela od juče", odgovorila mi je ljubazno dok je prilazila stolu , Alek je išao za njom, nosio je vreo lonac u rukama. Koristio je krpu iako sam bila sigurna da mu ona nije bila potrebna. Navikli smo da je nekome potrebna krpa kada nosi vrele predmete i samim tim bi nam svima, pa čak i njemu, bilo nelagodno da ga gledamo kako nosi vreo lonac bez krpe. Nisam ništa odgovorila Hani, iako sam želela da pitam na šta misli pod time da je ovo moja kuća. Sela sam učtivo na moje mesto između Eona i Aleka, ironija. Nisam znala kakvu čorbu mi je upravo sipala u tanjir, ali je mirisala božanstveno. Jesam bila gladna. Primetila sam da je Alek mirniji nego za jučerašnjom večerom, nije tapkao prstima nervozno kraj tanjira. Nije znao da to uvek radi kada je gladan, ali ja nisam zaboravila na to. Sedeo je sasvim opušteno i pio crveno vino dok smo nas troje večerali u tišini.
" Hana, znam da se ponavljam, ali moram reći da je ovo veoma ukusno", promumlala sam između zalogaja. Bila je neverovatno dobra kuvarica. Eon je samo potvrdno klimnuo glavom i podigao je palac u znak odobravanja.
" Hvala, ali Alek bolje sprema čorbe. Ovo je ništa naspram njegovih jela."
Prevrnula bih očima, zaista sam želela da je gađam ovim tanjirom. Obožavala je njenog Aleka. Možda nisam ja morala prevrnuti očima, Eon je to uradio umesto mene, znala sam to jer su se Alekova ramena zatresla blago iako nije ispuštao zvuka dok je navodno pio vino.
" Odmah", promumlao je u šolju tiho.
" U redu. O čemu vas dvojica pričate? Nije prikladno i nije lepo da krijete stvari u društvu."
Hana je spustila kašiku u tanjir i odmeravala ih naizmenično prekrštenih ruku.
" Dežavu", odgovorili su obojica smešeći se kao dva đavola i ovaj put sam ja pukla.
" Stvarno ste nepodnošljivi", prosiktala sam iznervirano. Sviđalo mi se što imaju zajednički jezik i interne šale, ali mi se nije sviđalo što ne znam ništa o tome.
" Ne mogu ti objasniti koliko često to rade. Poludim od njih. Kao da živim sa dva dečaka", odgovorila mi je Hana i odmahnula glavom umorno. Na ovo sam ja prasnula u smeh. Nije mi morala objašnjavati kakvi su Alek i Eon, znala sam sada da su upravo kao Eon i Miha. Samo još gori po svemu sudeći.
" Šta je toliko smešno?", pitao me je Eon iznervirano jer se nisam mogla smiriti. On i Alek su izgleda bili uvređeni jer se slažem sa Hanom.
" Dežavu", odgovorila sam jednostavno sećajući se svake situacije u kojoj se Eni ponašala upravo kako se Hana sada ponašala. Eonu i Aleku se nije svideo moj odgovor, Hana se smejala na sav glas jer sam im vratila milo za drago.
" Da li ti znaš šta taj izraz znači? Pošto sam sasvim siguran da nisi mogla imati dežavu sedeći za stolom sa nas troje", objasnio mi je Alek odmeravajući me sumnjičavo, ali se videlo da je na ivici smeha. Podsmevao mi se jer je mislio da je pobedio ovaj put.
" Baš kao što ste vas dvojica bili u hiljadu situacija zajedno sa mnom i Hanom", odgovorila sam iznervirano. Želela sam da znam šta su rekli jedan drugome.
" Eon je imao potrebu da napomene da te je već video u mom naručju umotanu u ćebe i pitao me je da li ću ga ubiti za par dana kao prošli put", odgovorio je Alek kao iz topa bez i jedne emocije u glasu. Želeo je da zna na šta sam ja mislila, rekao mi je svoju tajnu kako bi me naterao da ja kažem moju. Čak je i podigao jednom obrve kao da je načinio najpametniji potez u šahu i sada mi govori da je na mene red.
* Kada se to tačno desilo?*
Podigao je obrve na moje pitanje jer je deo odgovora bio u njegovom objašnjenju. Možda sam delovala zabrinutije nego što sam trebala, ali me je zanimalo kada se to tačno desilo, jer ja nisam znala za to.
" Kada ste stigli u Nerov dvorac", odgovorio mi je Eon, nije mi bilo drago što njih dvojica o tome pričaju kao da je Alek uništio Eonov auto. Mada mi jeste bilo drago što je Eon to očigledno oprostio Aleku. Nisam još bila sigurna da mi je bilo drago što je Alek preneo Eonu da me zanima kada se to desilo.
" Onda mu se nije svidelo što piljim u tebe i odgovorio mi je da će me možda ipak ubiti, na šta sam mu sasvim prirodno rekao da može pokušati, njega je zanimalo kada, a ja sam odgovorio odmah", nastavio je Eon ne skidajući pogled sa supe, čak je i jeo usput iako se kezio kao budala sve vreme. Hana je samo uzdahnula na ovo i prevrnula očima, nastavila je da jede kao da Eon nije ništa rekao. Možda je ovako izgledao njihov normalan obrok, normalan razgovor. Meni je ovo bilo neverovatno čudno.
" Onda si ti pohvalala mene kako kuvam i u mojoj glavi je odzvanjalo njen savršeni Alek koji sve radi saršeno. Sasvim iskreno sam mu odgovorio da nisam ja kriv što sam ja savršen, na šta je on osetio potrebu da mi kaže da će me ubiti. Rekao sam mu da može da pokuša. Pitao me je da li želim da to uradi odmah ili nakon što večera i ja sam mu odgovorio ono što ste čuli."
Eon se smejao piljeći u svoj tanjir, dok je Alek radio isto držeći šolju na usnama. Nisu skretali pogled i bilo je očigledno da ih ovo sve zabavlja. Možda je ovo bio njihov način da kažu jedan drugome da su u redu sa svime što se dešava. Ako je to bilo u pitanju, onda su njih dvojica prvoklasni čudaci, ali je to bilo najbolje čemu sam se mogla nadati u ovoj situaciji.
" Mene je Hana podsetila ne Eni", izjasnila sam se konačno na šta se Eon nasmejao na sav glas dok se Alek navodno davio pre nego što je prokomentarisao.
" Nadam se da sam ja Miha u toj priči."
* Da li njih dvojica često prete smrću jedan drugome?*
Hana se zagrcnula pre nego što se zakikotala, Eon i Alek su iste sekunde skrenuli pogled na nju.
* Volela bih reći ne, ali često to rade. U šali naravno, u početku nisam razumela, ali njima pomaže izgleda. Zato se ne mešam. Navikneš se vremenom.*
" Šta je toliko smešno Hana?", pitao ju je Alek iako sam očekivala da će Eon prvi pući.
" Luna je samo ljubazno pitala da li želim da mi pomogne i skrati mi muke kao prošli put. Gotovo ste gori od Nera."
Nastala je tišina. Mislim da ni jedno od nas nije očekivao ono što je Hana rekla. Gledala sam je dok joj se izraz lica menjao, u sekundi se pokajala zbog onoga što je rekla. Uozbiljila se zbog naše reakcije. Videla sam na njenom licu da želi da mi se izvini, da je mislila da je preterala, ali ja nisam izdržala. Prasnula sam u smeh, nisam se mogla setiti kada sam se toliko smejala, stomak me je boleo. Alek i Eon su jedva disali dok nas je Hana svo troje posmatrala sa zabrinutim omehom na licu. Ja se nisam stigla umiriti kada je Alek ustao i podigao Hanu na noge, zagrlio ju je čvrsto i vrteo se sa njom u rukama. Ne znam koliko puta je to uradio pre nego što se zaustavio i izljubio joj obraze.
" Nisam znao da to imaš u sebi. Toliko sam ponosan."
" Mislim da loše utičemo na nju. Krivim tebe za sve", dopunio je Eon. Možda i nije grešio, Alek jeste osoba koja je vaspitala Hanu.
" Mislim da ste obojica krivi za to kako sam ispala. Alek je bio odsutan od moje šesnaeste do moje dvadesete godine. Mnogi bi rekli da su to najkritičnije godine Alek, da živimo u našem vremenu, oduzeli bi mi te zbog zanemarljivosti. Ostavio si šesnaestogodišnjakinju samu sa nepoznatim odraslim muškarcem", prokomentarisala je Hana odmahujući glavom sa negodovanjem. Alek je već bio na svom mestu. Eon je udahnuo zaprepašćeno. Ja sam dobila par odgovora na pitanja koja nisam smela postaviti. Želela sam da znam koliko dugo je Eon ovde, Hana mi je upravo dala taj odgovor jer sam znala kada je Alek bio odsutan četiri godine.
" U moju odbranu i mene je ostavio sa razmaženim derištem koje nije želelo ni da priča sa mnom mesecima", branio se Eon kao da bismo Alek i ja mislili nešto loše o njemu. Oboje smo znali da Eon sigurno ne bi iskoristio dete.
" Osim toga Eon je znao šta ću mu uraditi ako pokuša bilo šta pre tvog punoletstva", dodao je Alek i podigao jednom značajno obrve ka Eonu koji je prevrnuo očima. Meni je kroz misli prošla samo jedna stvar, oni su obojica tada mislila da sam to ja. Zbog toga je ovo za mene imalo druge dimenzije. Oni su funkcionisali i pre nego što su znali sve što su sada znali. Ovo je njima zaista bilo normalno veče.
" Da pogađam. Rekao si mu da ćeš ga ubiti?", prokomentarisala je Hana i prevrnula očima u Alekovom pravcu. " Ja sam fino vaspitano dete, nije bilo potrebe za tim Alek."
* Kada si shvatila ko si?*
Pitala sam je jer nisam želela da pitam to na glas. Nisam želela da Alek i Eon znaju da me ovo zanima. Zanimalo me je iz drugih razloga. Želela sam da znam sve o tome kako su oni živeli bez mene, pogotovo kada nisu znali da sam zapravo Hana. Znala sam da Alek nije znao dok je bio zarobljen, to se moralo desiti u protekle dve godine. Možda je Eon znao i ranije.
" Kada me je Alek poljubio", odgovorila je Hana i iste sekunde prekrila usta rukama. Eon je piljio u Aleka koji je piljio u Hanu koja je piljila u mene. Bila sam zatečena u momentu, ali jeste imalo smisla to što je rekla. Nije se još uvek mogla setiti sama, a samo ja sam joj mogla vratiti sećanje. Alek je nosio u sebi deo mene. Svejedno sam bila zatečena.
" Da li sam to stvarno rekla na glas?", pitala me je Hana kroz svoje dlanove. Klimnula sam glavom umesto odgovora ne trepćući.
" Nisam to trebala reći na glas zar ne?", pitala je ne skidajući pogled sa mog lica. Možda je znala da jedino ja u celoj ovoj situaciji mogu da razumem. Možda je mislila da ću samo ja moći da se suzdržim.
" Da li ti misliš da si to trebala reći na glas?", pitala sam je jer nisam znala kada se to desilo, kako se to desilo... Znala samo da Eon očigledno nije znao i znala sam da je Alek tada mislio da sam to ja. Možda sam ipak znala tačno kada se to desilo, onaj dan kada je pobegao.
" Mislio je da sam ja ti. Znaš to zar ne?", nastavila je fokusirajući se samo na mene, kao da smo samo nas dve u ovoj prostoriji. Izvinjavala mi se iako nisam ja bila ta kojoj je trebala objašnjavati, Eon je besneo i osećala sam se malčice čudno zbog toga. Alek i Eon se nisu pomerali, nisu treptali iako je Alek bio nervozan zbog moje i Eonove reakcije, a Eon se odjednom smirio ni sama ne znam zašto.
" Trebao sam znati da si se tako setila. Nisam ni stigao da pitam, nisam ni stigao da razmislim o tome. Odjednom je bilo ja nisam Lejla ja sam Hana i to je bio dovoljan šok, ali sam trebao znati da te je poljubio", prokomentarisao je Eon i udario sebe preko čela. Nije delovao ljuto, delovao je razočaran sam u sebe što nije shvatio. Znala sam i zašto. Ovo nije prvi put da je propustio ovako nešto.
" Nazvao si je Lejla?", pitala sam Aleka odjednom svesna imena koje je Eon upotrebio. Čula sam da ju je i Alek oslovio istim imenom, ali sam mislila da mi se učinilo i posle toga ga je poljubila, ne zapravo, ali jeste i ja sam zaboravila na sve ostalo. Alek mi nije odgovorio ništa, slegnuo je ramenima i nabrao nos. On je znao da se ne ljutim što ju je poljubio, ali je mislio da mi se ne sviđa ime. Nije razumeo zašto sam reagovala toliko zbunjena njegovim odabirom.
" Ali ja sam Lejla", bunila sam se, zvučala sam kao razmaženo derište, što je bilo jako glupo. Hana je bila Hana, nije zauzela moje mesto samo zato što ju je Alek nazvao mojim imenom. Nisam razumela zašto me je to povredilo više nego činjenica da ju je poljubio, stvarno poljubio jer je mislio da sam to ja. "Barem sam to bila prvih dvadeset i dve godine ovog života. Zašto si je nazvao Lejla?"
Alek je delovao izgubljeno, nije bio kriv zbog odabira imena, čak šta više bila je to slučajnost iako ja i dalje nisam verovala u slučajnosti. Nisam razumela zašto me je toliko povredilo ovo, ali odjednom nisam više mogla da sedim sa njima. Odjednom sam se zaista osećala kao stranac čije je celo postojanje ukradeno.
" Izvinite me. Mislim da ću sada otići da se okupam", ustala sam od stola pre nego što je iko stigao da kaže išta i našla se u kupatilu sledeće sekunde.