Moje ime je Život 06

41 8 0
                                    

Vesnik Smrti

05

" Da li bi mogao da preskačeš detalje koje ne želim i ne moram da vidim?", nisam otvorio oči, još uvek sam bio u stanju polusna. Iskezio sam se bez da sam to želeo, nisam nameravao da mu ovo nabijam na nos, ali lagao bih kada bih rekao da mi nije prijalo što je ljubomoran.
" Moraš znati sve kako bi razumeo sve što se kasnije desilo", odgovorio sam jer je to bila istina. Morao je razumeti koje sam mišljenje imao o njemu, koje sam mišljenje imao o Neru, koje sam mišljenje imao o sebi na kraju krajeva. Morao je razumeti da nije postojalo ništa što ja ne bih uradio za Lunu, još uvek sam bio spreman na sve. Uradiću sve i nije postojalo ništa što će me sprečiti da to uradim. Čak i ovo sam radio zbog nje i niko me nije mogao kriviti što sam malo uživao u tome što se njemu to ne sviđa. Ja sam slušao sve o njemu, vekove priča o njemu, on može čuti par dana od mojih par godina.
" Dobro. Slušam i gledam, ali molim te izbaci scene iz spavaće sobe jer ne garantujem da te neću udariti", znao sam da je stisnuo pesnice čvrsto. Nije morao ovo ni da traži. On je mislio da je njemu teško ovo da gleda i sluša? Meni je bilo teško prisećati se najlepših dana koje sam imao jer se nikada neće vratiti, a bilo je još gore to što sam to upravo podelio sa nekime, ali nisam imao izbora. Nisam želeo da podelim sa njim našu privatnost sve i da je to bilo potrebno. To je bilo samo moje i njeno, sve ovo je bilo samo moje i njeno i nisam želeo da on polaže bilo kakva prava na ta sećanja. Nije bilo bitno da li sam ja to želeo, nisam ovo radio zbog sebe.
" Ali to je najbolji deo..." odgovorio sam suzbijajući osmeh. Voleo sam da ga izazivam i niko nije bio ovde da mi protivreči i kaže da to ne radim.

Moje ime je Život 02 ✔️Donde viven las historias. Descúbrelo ahora