Vrata su se zalupila kada je Niall izasao i vec se nalazio na trotoaru, cekjuci me.Jos jednom sam pogledala u retorivzor i uzdahnula.Hajde Delilah, nista strasno.Jednostavno nastavi.
Izasla sam i nekako slabasno krenula za njim.Ne znam zasto uopste i mucim Nialla sa svim tim.Kakve on veze ima sa mnom?Moje odluke ne trebaju da ga muce.Pogotovo ne sada.Dajem Niallu broj fiksnog telefona, da me zove kada zeli.Uzima ga i klimne glavom kao da zeli da kaze da krenem.I to i radim.Krecem stepenicama ka gore.I pre nego sto udjem u veliki beli avion, okrenem se ka njemu i dam mu lagani smesak.Okej sam.Nista me nece spreciti da se odkriem.Uvek cu se smesiti, ma koliko sam slomljena unutra.
Gubim ga iz vida, kada sedam na svoje mesto i vezem se.Shvatam da nisam nista uzela od odece, ali sam spakovala sve sto mi treba.Uspomene i razum.
Cujem zvuk i osetim lagano vibriranje celog sedala.Krecemo.Sa zeljom da se odmorim, oslanjam glavu na sedalo i krivim je ka prozoru.Koncentrisem se na mir i u sledecoj sekundi sklapam oci.
*******
'Gospodjice.'
Osecam kako me neko trese, ali se ne obazirem.Zelim samo da spavam.Ostavite me na miru.Zelim samo pobeci od svih tih problema, odmoriti se malo.Zelim kod svojih roditelja.
'Gospodjice.'
Opet onaj glas i otvaram oci.Sta?Jee l' gori nesto?Nevoljno uzdisem i sedam lepo na sediste zevajuci.Pogledam u tu osobu sa polu otvorenim ocima.Lakse bi bilo da je Niall dosao sa mnom, ali bi onda on upao u nevolju zbog mene.
'Stigli smo.'
Devojka srednje visine se nadvila nada mnom i izgleda dzinovsko.Plava kosa joj je bila podignuta i nestajala ispod tamnoplave kape.Mio pogled me je jos uvek okupirao, kada sam shvatila koje reci su skliznule iz njehin usta.Polako sam ustala i odma me nesto preseklo u nogama.Sva sam zgrcena.Ukocila sam se.Divota.
Koracala sam mamurno napolje iz aviona i razgledala ga, koji je ostao skoro prazan.Stala sam u red i cekala kada cu krociti na zemlju.Tu sam.U Londonu.Samo jos da izadjem iz te proklete guzve.Verovatno ce se roditelji iznenaditi kada me vide.Iskreno, ne znam sta cu im reci kada me pitaju sta je bilo sa mnom.Ne mogu im tek tako na oci, ali sta me briga.Dobro sam, citava sam.Naime, nije da sam citala vec sam dobila i rep i usi.Sasvim prirodno.
Saplela sam se o neciju nogu i nasla se na zemlji.Ohhh Delilah, mozda je to zbog tvog dugackog jezika.
'Izvinite, molim vas.'
Uhvatio me je jedan momak za ruku i pomogao da se dignem.Velike okrugle naocare su jedino sto sam uocila pre nego sto sam odreagovala.Izvinite?Budalo.
'Bezi od mene.'
Odbrusila sam mu i istrgnula ruku.Gledao me je nekako zacudjeno, ali sam se samo okrenula i otisla.Svi su oni isti.Izvinite, a sapleo me.Hah, da.
Uzela sam taksi i rekla adresu svoje kuce.Znas sta?Kada me i opitaju gde sam bila, necu im reci nista.Nije bitno.Samo neka pokusaju upotrebiti silu nameni, iskoristicu svoje moci na njima.Ne zanima me.Zbog njih se sve i desava.
Kad smo stigli, platila sam zadnjim parama taj prokleti taksi i krenula unutra.Necu ni imati para vise.A potrebno je svakom barem malo.
Kada sam otvorila ulazna vrata, nije se culo nista.usla sam u kucu i resila da ih iznenadim.Potrazicu ih svuda Otisla sam prvo u kuhinju i odma mi je na srce legao onaj osecaj doma.Napokon sam ovde. Kuhinja nije ista, ali je slicna.Ne mogu se tacno setiti kako je stara izgledala, ali osecam promene.Bila je prazna.Pa, to sam i ocekivala.Sada je 10 sati uvece, mozda spavaju.Mada, oni nikada nisu isli spavati u ovo vreme.Uvek su imali vremena i za neki film, emisiju, sve ih je zanimalo.
Izlasla sam iz kuhinje nasmejavsi se.Hajde, idem videti da li spavaju.Tiho je, a svetla nema nigde, pa je to ocigledno.Ali nema veze, ako zaista vec spavaju, oticicu u svoju sobu da spavam na svom udobnom krevetu.Shvatam da mi je falo i imam sve vecu zelju da oni spavaju da mogu da odem i zavalim se.Sutra cu se pozdraviti sa njima.To bi ocigledno bilo jos vece iznenadjenje.
Uzelela sam ih se, ma koliko ja to poricala.Uvek su bili tu, i ako mi njihova prisutnost nije ni malo prijala.Ipak su oni moji roditelji.
Tihim koracima sam se odsunjala do njihove spavace sobe.Stala sam na vrata i uzdahnula.Samo da sve prodje kako treba.
Odjednom, u usi mi se uvukao nekakv cudan zvuk.Nesto skace istomerno po krevetu.Krevet skripi, kao da...Cuo se vrisak a onda i snazno rezanje.Trgla sam se.Sta se desava?
Malo sam odgurnula vrata neprimetno i provirila.Prizor koji sam videla, nisam zelela ni da sanjam.Rasirila sam oci u iznenadjenju i neverivi, a one su iste sekunde zasuzile.Ovo je sam san.Reci mi da je ovo samo san!
'Aaaahhhh!'
Opet se kroz moje usi provuklo jako stenjanje, na sta sam se zgrozila.Kakav blam.Ne mogu da verujem.Ni na kraj pameti mi ne bi bilo da i pomislim da moji roditelji mogu ovo da rade.Ne mogu da verovati.
'Ahhh, brze.'
Odgurnula sam jako vrata da zaustavim sve ovo vec jednom, a ona su udarila u zid sobe.Mama je zavristala, a onda su oboje prestali sa svojim...Radnjama.
'Delilah?'
Pitala je mama, na sta sam skupila oci.Ne zelim ni da mi se obrati vise.Ne zelim nista vise!!!
'Kako vas nije sramota?'
Okej, znam da je kratko, ali sam mislila da to bude nako iznenadjenje haha, pa sam prekinula na 'zanimljivom' delu.Omfg, ne znam gde mi je ideja da to pisem, ali eto.
Izvinite na greskama i na kasnjenju nastavka, nadam se da me razumete.Ne radim to namerno, i ako bih se mogla zaista malo vise potruditi...izvinite.
Hvala na citanosti, znaci mi mnogo. :)
Votujte ako ste ovde i ako vas ne mrzi. :)
DElilah EPssy xx
