Vrata su bila otvorena, a stvari su bile pobacane.Cak je bilo i napolju nesto.Sve, ali sve je bilo poruseno, povaljano, slomljeno.Ko je napravio ovaj nered? Ona nije, to je nemoguce.Sigurno su bili ovde i preturali.
Iz ormara je sve bilo na zemlji, postelj je bila gola.Zavese su bile potrgane.Primetio sam nesto crveno na prozoru.
MACKA xx
Otisak njenih usana me je ljutio i pravio sve vise besnim.
'Dodjavola!'
Sutnuo sam u sliku koja je poletela i udarila u zid.
Delilah's p.o.v.
Hodam vec tri sata.Noge me bole sto od hodanja, sto od udarca.Nikad necu tolerisati te udarce.Za svaki gram boli ce mi platiti.I to gadno.Kao da sam znala da cu ga povrediti time sto istrazujem kucu u koju me je zakljucao kao nekog kriminalca u zatvor.Samo sto bi i on bolje prosao.
Sela sam na travu, ispod nekog drveta.Kisa je pocela da pada.Oh, divno.Ali, ako bih ostala tamo, ubio bi me.Mozda je previse izazovno ono sto sam mu uradila.Sklupcala sam se i zabacila preko sebe trenerku koju sam imala na sebi......
Kuci se ne vracam, to je sigurno.Mislim, kod tetke.Mada, fali mi Louis pomalo.Ne znam ni zasto kada je bio ogroman gnjavator.Mozda zato sto je bio upravu......Mozda.
U onako sklupcanom stanju i ispod drveta na hladnoj, kisovitoj noci, utonula sam u san.
******
Ujutru se budim i osecam kako me sve boli.Zajecala sam na taj osecaj.Svom silom suzdrzavam suze, ne zelim da krenu.Ova bol je prevelika.Ja ne osecam telo kako treba.Ne znam sta prvo, da placem ili da pucam od besa.Nikada nisam imala nikoga ko bi me zagrlio i rekao da ce sve biti uredu.Da je on tu i da me cuva.Sve sto sam godinama osecam je bol.Bol i nista vise.Samo, ako vas bol dovede do placa, to vec ljudi kazu da je tuga.Nije.Sve je to bol.
Telo mi je zmsrznuto, u palcima na nogama osecam led kako se polako topi.Okrecem se i otvaram oci.Shvatam da sam na nekom nepoznatom krevetu.Nisam pod onim drvetom?!O moj Boze, gde sam?!Sta ako su me moji nasli?Sta ako sam kod kuce?Sve ovo mi zadaje neki udarac iscrpljenosti.Samo ne to.Molim te.
Polako se otvaraju vrata sobe i ulazi crnokosi decko.O, ne.Opet onaj.Mislim da sam gotova.Gotova zbog njegove sobe.Zbog toga sto sam pobegla.Brzo ustajem sa kreveta, sva u bolovima i pocinjem da se tresem.Sto od straha, sto od hladnoce koja prolazi mojim telom i ako unutra nije hladno.Tucice me.Ne zelim.Dovoljno je, zaista.
'Budna si.'
Rekao je gledavsi me.Suze su mi se nakupile u ocima.Tucice me opet.Pretuci na smrt.Ubice me ovog puta!Sigurna sam u to!Gotova sam!
Pravi lagani korak i sve mi je blize.Ja se krecem unazad uplasenim hodom.Prisao mi je blize, kada nisam imala gde.
'Ne prilazi!'
Razdrala sam se na njega, kada mi je suza potekla niz lice.
'Ne pipaj me!'
Rekla sam vec placljivim glasom.Kako mu nije zao tuci me?Tuci ijednu zenu?Kako mu nije zao?On je takav nasilnik!I plasim ga se, sada.Sada kada sam sva u bolovima.
Podigao je ruku, a ja sam istog trena prekrila lice rukama.Opet pocinje.Boze, pomozi mi.
Odjednom, osetila sam jak stisak.Osetila sam ruke oko struka kako su mi obmotane.Skonila sam ruke s lica i videla kako me grli.Pogledala sam pravo, a on je glavu zario u moj vrat.Zacudila sam se tome.Zasto me nije udario?Zasto me nije pretukao na smrt?Zasto?Sta sada izvodi?Udaljio se od mene i stavio dlanove na moje lice.Gledala sam ga tako sa suzama na licu i u ocima.Nemam snage.Sve me previse boli da bih se sama branila od njega.Slaba sam.Nista nije uredu.Ja sam slomljena.Dugackim prstima je presao nekoliko puta po mojim obrazima i obrisao mi suze.
Vise nisam osetila tu hladnocu na svome licu.Gledala sam ga tako uplaseno u oci.Bile su tako lepe.Zalosne.
'Nemoj me opet tuci.Molim te.'
Rekla sam mu, jos uvek ga se plaseci malo.Ne poznajem ga, od njega mogu sve ocekivati.Odmahnuo je nekoliko puta glavom, levo desno.Pogledao je u moje punasne usne sa onim svojim briznim ocima.Pogledala sam i ja u njegove.Bile su znatno tanje od mojih.Ali su opet suve.Moje su uvek vlazne i pune.
Vratila sam pogled na njegove oci i videla da me gleda.Zasto sam u tom trenutku osetila vibriranje srca?Zar je moguce da mi njegova blizina prija?Znam samo da je lepsi nego sto sam mislila.Pogotovo kad oci napola otvori, a obrve nekako savije kao da mu je zao.
Nisam znala sta da uradim.Da li treba da se pomerim ili?Mozda me zeli nekako namamiti, a onda ponovo....
'Prelepa si.'
Prosaputao je, jos uvek gledajuci u moje crte lica.Sklonila sam pogled i udaljila se od njega.Ne zelim da me neka budala nasamari.On je prvi koji mi je rekao tako nesto i to mi jako prija, ali isto tako i ne verujem u tu rec.Osecam kako mi srce udara brzo, kako se crvenim.Fali mi neko.Ne znam ko.Mozda Louis.Da, definitivno on.Ne znam zasto.
'Zasto si pobegla?'
Pitao me je nekako grubljim glasom.Podigla sam glavu i pogledala u njega.Stajao je naslonjen na zid sa rukama u dzepovima.
'Nisam zelela da umrem.'
Pogledala sam ga znacajno.On je stranac, ne mogu da kazem da ga poznajem,Ali prvi utisak nije dobar.Uopste.
'Mislis da bih te ubio?'
Ponovio je zamnom i pogledao me znacajno, a ja sam skrenula pogled sa njega.Naravno da mislim.Sigurna sam.Opet bih nesto krivo napravila i opet se uvalila u sranja.
'Trebas mi za zadatke mackice.Svakako te ne bih ubio.'
Rekao je.Kakve zadatke?On misli da cu ja raditi po njegovim pravilima?Nema sanse.
Cinicno sam se nasmejala i odmahnula glavom.Ja nisam nicija igracka.Ne zivim zivot da bi on dosao i upropastio ga.
'Ja idem kuci.Nisi mi ti niko!'
Rekla sam na sta je brzim hodom dosao do mene i uhvatio me za gusu.Koji mu je?!
'Slusaj macko.Ako zelis da se izvuces iz ovoga, moras raditi kako ja kazem.Janso?!'
Rekao je kroz zube, na sta sam se uplasila.Ubice me sigurno, ako tako nastavi.
Sirila sam zenice kako me je sve vise stiskao.Nisam mogla ni da udahnem kako treba, a ne da kazem nesto.
Zile su mu iskocile na vratu, dok je bes po njemu lutao.Kako je sada nasilan.Do pre par minuta me je grlio.Budala.
Odjednom me je pustio i udaljio se od mene.Uhvatila sam se iste sekunde za vrati i udahnula.Ma ne.Uopste me nece ubiti.
Izasao je iz sobe, a ja sam ostala sama sa sobom.I....opet sam tu, kao da sam u zatvoru.Otisla sam, ali me je nasao.Uzdahnula sam i otisla u teretanu.Ako se moze tako nazvati, jer to je jos jedna od njegovih tamnih prostorija koja ima vracu na sred sobe zakacenu za plafon.
Navukla sam rukavice koje su bile u kutu sobe i pocela je polako udarati.Mesta po kojih sam udarala su se sve vise udubljivala.Neka zelja za tim silnim udarcima po njegovom telu me obuzela.Zelela sam da ga udarim tako jako da vidi da ja njemu nisam igracka.Da vidi da ne moze da trosi moje dane.Dane MOGA zivota.Ako me je sam uveo u ovo, sam neka me i izvuce.Ali ipak negde u glavi mi jos uvek stoji pitanje.Zasto bas ja?Zasto je bas mene morao odabrati?Kladim se da bi to svaka pitala sebe.Moram, ali moram nekako da mu sve vratim.Moram nekako da mu smestam, da oseti barem malu bol.Barem jedan onaj udarac koji mi je on zadao tada.Barem jednu suzu da pusti koju sam ja pustila.Nisam mogla da disem tada.I ostavio me je onako u sobi.Punu masnica, u tamnoj sobi da se smrzavam tamo lezeci onesvescena na podu.Pretucena.Jadna........Ali ne.Vise jadna necu biti.Izboricu se ja za sebe.Sama cu sebe spasiti od ovoga.Ne treba mi on.
Hey ljudi.Ima li vas? :)
Ovaj nastavak je kratak kao i ostali (lol) , ali je posebno dosadan i nista se VELIKO ne desava.
Ali, sledeci ja mislim da ce biti bolji i iskreno se nadam da vam se svidja :)
Citajte, votujte, sta god hocete. Ne branim haha i necu zapovedati, tek kada se sami javite i oglasite da ste ovde. Do tada, nadam se da cu ispuniti uslove za dobru pircu i da ce vam se svideti.
DElilah EPssy xx
