******
Sedim vec dva sata i cekam da se mackica probudi.Smestio sam je na krevet, bice ona okej.lice joj je predivno/Ima crnu kosu ispod ramena, do pola ledja.Malo krupniju facu, ali nije debela, vec je nekako siroka.Tacno je svaka crta zategnuta.Telo joj je kao iz snova, brate veoma je zgodna.Nisam ni sanjao da cu imati ovakvu macku.
Dok ja u mislima raspravljam sam s sobom koliko je ona ustvari lepa, pna se polako budi.Otvorila je oci i automatski se trgla.Sekundu kasnije je jauknula.
'Malo ce boleti.'
Rekao sam i ustao, da je bolje promotrim.
'Ko si ti?'
Kroz zube je provukla, savijajuci se od bolova.Da.Na pocetku mora boleti.Ali, to ne traje mnogo, bol se vremenom smanjuje.
'Polako.'
Rekao sam, dok sam joj lezerno dosetao blizu.Nagnuo sam se i priblizio joj se.Promotrio sam joj lice.Covece, sto je ona zapravo lepa.
'Ostaces nekoliko dana kod mene.Cisto dok ne postanes Catdhire.'
Rasirila je zenice na moje reci.
'Dok ne postanem sta?!'
Delilah's p.o.v.
Probudila sam se na potpuno nepoznatom mestu, a kada sam htela ustati, bolovi su me uhvatili.Sada se presavijam od njih, dok mi neki decko visi nad glavom i govori da treba da postanem....nesto.
'Catdhire.'
Ponovio je, na sta sam se ja jos vise uplasila.Zar zaista postoji ta veca sila?Ne verujem u to.A sta je uopste ca..ca..gjfhgjd.
Pogledala sam ga uplasenim i zbunjenim pogledom, na sta se udaljio od mene i odsetao do nekog stola.Uzeo je pice i sipao sebi u casu.Popio je gutljaj, a onda me pogledao onako...opasno.Oci su mu odjednom dobile svetlucavu boju.Bile su iste, kafene boje, ali su dobile sloj svetla.
Iz kose su mu izasle crne usi, iste macije.Rasirila sam oci.Ovo se ne desava.
Iza njega je nesto mrdalo, kao neki kanap.Priblizio mi se opet.
'Catdhire.'
Ponovio je tu rec.Pogledala sam ga jos jednom, a onda shvatila da je to ustvari rep.O....on je....m...macka?
Ruke su mi se pocele tresti od strahaJa sanjam.Ovo nije istina.Sve je to sala, moram da se opustim.
'S...Sta ces mi raditi?'
Pitala sam, na sta se nasmejao.Ovo uopste nije smesno.
'Drzati te ovde nekoliko dana, dok se tvoji organizmi ne naviknu i preobraze.'
Z....zar cu i ja postati ovo?Zar cu i ja imati crne usi i rep?Krzno?Nemoguce.
Nasmejao se jos jednom meni, a onda se vratio u normalu i odsetao iz sobe.To mi je prilika.
Polako sam se pokusala uspraviti, ali me nesto preseklo u grudima, na sta sam jauknula i opet stavila glavu na jastuk.Dodjavola!
***
Probudila sam se posle nekoliko sati spavanja.Bolnog i neizdrzljivog.Pokusala sam se ispraviti i za neko cudo sam mogla.Mozda se nesto ipak i desava preko noci.
Kuda sada da idem?Gde sam ja uopste?Nisam mogla da verujem da sam se uvalila u ovo.
Bolje da se nisam ni isla setati, ni kupovati do kasno.Mozda je Louis bio upravu.Sigurno jeste.Svakakvih budala ima ovde.Ali, ovo je nesto natprirodno.Covek je macka.
Okrenula sam se oko sebe.Sve je izgledalo tako mracno, zatajeno.Kao da sam u nekoj kutiji.Dosetala sam do jednog prozora koji je bio dosta visoko za mene.Podlozila sam sebi neku kutiju koja je tu stajala i ustala na nju.Prste sam uplela u prasnjavu roletnu i podigla je malo.Odavde se ne vidi nista.Samo drvece i glina.Sisla sam s te kutije i odsetala do vrata.Moram pobeci odavde sto pre i zaboraviti na sve ovo.Moram se spasiti nekako od svega ovoga.
Stavila sam svoju saku na kvaku od vrata.Bila je hladna bas kao i ova prostorija, krevet.Jezivo.Kada sam je htela povuci, nesto me je zabolelo u rukama.Dokle ce ovako?Ova bol mora prestati sto pre, ne mogu je trpeti.
Izasla sam iz te sobe i u sebi pomislila *sloboda* .Pogledala sam levo, pa desno, nista.Kao misija rupa.Odlucila sam da krenem desno, mozda ima tamo necega.Valjda ce mi se posreciti.
Hodala sam tiho i polako, da me neko ne bi slucajno cuo.Zato sto, doista nisam imala snage da hodam jos na prstima.Kako sam bila sve dublje, neko svetlo se odkrivalo i bilo sve sjajnije.To je to.Izlaz.Napokon.
Potrcala sam malo i priblizila se skroz, a onda shvatila da to nije izlaz, vec neka prostorija.Oh.Ali, sta je unutra?Nagla sam se malo, tek toliko da vidim sta ima.I kada sam pogledom najzad nasla neku osobu, shvatila sam da je to onaj decko.
Uplaseno sam se povukla i pocela da setam brzo nazad.Pa, koliko sam imala snage.Trebalo je da krenem levo.Neko strujanje straha je prolazilo kroz moje vene i teralo me da ubrzam korak sve vise.
Tako sam i uradila.Ubrzala sam i pocela bezati koliko su me ove krhke noge mogle nositi.Sada ne znam vise ni za tu jaku bol, ni za slabost.Samo da odem od njega.Plasim ga se.Plasim se same sebe kada pomislim da je nesto uradio samnom.Sta ako sebi nekako naudim ili drugima?
'Gde zuris?'
Hey.Od ovog nastavka pocinje zaplet. Nadam se da vam se svidja.
DElilah EPssy xx
