'Hoces li?'
Pogledao me je sa tim njegovim ocima, polu zatvarajuci ih.Klimnula sam glavom i prebacila pogled na park.Nije bas nesto narocito, ali ima dosta drveca, sto doprinosi tome da je ovde udobna hladovina leti.Ljudi ima poprilicno dosta ovde, sto je cudno.U Londonu ih nije bilo u parku.Mislim da sam ja jedina koja je isla tamo da sedi.Zapravo, citala sam knjige ponekad i bezala od svih tih problema.To je bilo moje mesto za opustanje i razumevanje.Razmisljanje...
'A ti?'
Nisam zelela da ga pogledam, zato sto sam se plasila odgovora.Izgleda mi tako tajnovito i mrzovoljno.Mislim, uvek je takav, osim danas.I ne bih rekla da je raspolozen za pricu o sebi.
'Hocu.'
Rekao je na sta sam sebe dotukla.A sumnjala sam da hoce.Pa okej.Mozda sam ga malo procenila.A mozda on to kaze samo zato sto nece da kvari raspolozenje.
Razgledala sam park, koji je izgledao nekako zivahno, aktivno.Uglavnom su tu sedeli parovi, stariji ljudi.Mozda kroz dan dolaze i deca, posto ih sada nije bilo.Za pogled i se zakacila jedna grupa od dve dovojke i tri momaka.Priblizavali su se nasem pravcu, na sta sam bolje pogledala....Louis?...Da.To je on sa Loren, Ash, Sandy i Ptrickom.Uspanicila sam se i brzo razmisljala sta cu.Moram da se sakrijem od njih.Brzo sam svoju nogu prelozila preko Zaynovih i sela mu u krilo.Pogledao me je cudno na sta sam mu dala zabrinjujuci pogled.
'Sakrij me Zayn.Molim te.'
Rekla sam sapatom, na sta me je zagrlio oko struka i privukao sebi.
'Od koga se sakrivas?'
Pitao me je sapatom, na sta sam se najezila.Ovo mozda i nije najbolja ideja, ali ce me spasiti verovatno.
'Od one grupe pozadi.'
Rekla sam mu na uvo, na sta me je stisnuo jace sebi.Samo da me ne vidi Louis.Ne bih mu znala nista reci.Mada, pre bih zelela da pobegnem kod njega, ali sada kada ga vidim, nesto mi ne da.
'Nasloni se na moje rame.'
Rekao je i to sam i uradila.Naslonila sam glavu na njegovo rame, tako da mi je nos mirisao njegovu crvenu duksericu koju je uzeo.On je sboj nos zavukao u moj vrat i otvorenim ustima puhao u njega, dok je disao.Najezila sam se i zajecala.
Svakog casa sam cekala da ce proci.Sta ako me prepozna?Ili su Louis i Zayn neki prijatelji?Molim Boga da se to ne desi.
odjednom vidim grupu kako prolazi pored nase klupe.Sandy ljubomorno okrece glavu za nama, a ja skrivam svoje oci, da me ne vidi.Tako je Louis.Samo ne okreci glavu.Nije se ni potresao sto me nema.Malo me je to pogodilo.Ipak sam ocekivala da ce se barem malo zabrinuti.Ali okej.Navikla sam se da nemam nikoga.
Kada su nestali u daljini i presla je opasnot, odvojila sam se od Zayna.
'Hocu kuci.'
Rekla sam nekako povredjeno, na sta me je pogledao pravo u oci.Ovo mi je definitivno pokvarilo ceo dan.Ali ne mogu kriviti njega.Nije on svetac da zna da sam bas na toj klupi sedela ja.
*******
'Sto si se smrkla?'
Pitao je i skrenuo pogled ka nogama, skidajuci rosule sa njih.
'Nisam se smrkla.'
Rekla sam onako glumeci vedrinu, mada sam lagala.Naravno da sam se smrkla.Zar nije zalosno misliti na to da nemas nikoga ko ce brinuti za tebe?
'Jesi.'
Rekao je i dosetao do mene.Seo je pored i svu paznju poklonio meni.Nisam znala sta da kazem.Plasim se da cu ga samo povrediti, ako bilo sta izustim.Mozda ce misliti da krivim njega za ovo.
