*Delilah's pov*
***
Glava me ubija dok se borim za ijedan bezbolan pokret. Ali nista. Polako, sasvim polako se dizem iz kreveta i osecam kako mi je vruce. Jucerasnja odeca je na meni. Zar sam spavala u tome? Onda sam se setila. Svega. Bila sam pijana. Alkohol mi je udario o glavu. Ma koliko malo popila, jako je za mene. Nikada ga nisam ni okusila, a ko zna sta sam pila. Koji sam ja kreten. Kada samo pomislim sta se moglo desiti... Ja sam budala.
'Delilah! '
Tek kada se mama oglasila, shvatila sam sta me je probudilo. Nisam spavala osam sati. To je premalo za odmor.
' Delilah, kasnis! '
Razdrala se jos jednom na sta sam se ja trgla. Kasnim gde?... Istorija! Dovraga! Kako cu...
' Evo me. '
Rekla sam tihim i hrapavim glasom, trljajuci oci. Nije me cula, ali me nije briga. Izasla sa iz sobe sa peskirom i odecom, a zatim otisla u kupatilo. Neka se dere sama sebi.
***
Brzim koracima sam silazila niz stepenice i jos jednom presla rukom preko kose da vidim dali je ravna. Stalno zna da mi se umrvi (nisam sigurna za ovu rec). Uzela sam mleko u plasticnoj casici od mame, torbu prebacila preko ramena i brzinski izasla napolje. Dovraga! Kako cu sada da uradim ovaj glupi test? Jos uvek osecam glavobolju, a istorije se secam kroz maglu.
Oci su mi kao da nisam spavala tjedan. Uzasne su. Ali okej. Ja sam sigurna u svoje znanje. Sigurna sam da cu uspeti ostati kuci. Ostati s roditeljima.
***
'Sklanjajte sve sa stola. '
I naravno, kao prava streberka, ja sam vec odavno sve skonila.
' Radite polako i pazljivo. '
Nastavnicev glas nije dopirao do mene. U mojim usima je samo brujilo. Covece, koliko sam ja popila juce? To jest, danas. Prekinuo me je papir pun pitanja koji se upravo spustio na moj sto. Udahnula sam duboko. Idemo sada.
***
Sedim ovde u ucionici dok svi jos rade svoje testove. Kao i uvek, prva sam. Daleko zaostaju zamnom, ali to nije bitno. Sigurna sam u svoje odgovore i to je najvažnije. Uzela sam olovku i zarezala je. Cisto iz dosade, zaista ne znam sta bih radila. Nastavnik dize pogled i preko svojih naocara me gleda. Obrve su mi bile podignute. Skrenula sam pogled, jer mi je bilo neprijatno. Ne znam dali je to nesto pozitivno ili ne, ali sam sigurna da cu dobiti najvisu ocenu. Kaziprstom sebi priblizava sredinu naocara glavi i vraca pogled na moj test. A da nije mozda mislio da cu nekome pomagati? Pa, ako jeste, nemam kome.
' Epssy. '
Zacuo se njegov glas. Bio je nekako star. I po njemu se moglo videti da je u godinama.A ja mrzim kada me zovu po prezimenu.Nekako mi je cudno i glupo u isto vreme. Ustala sam i nekim usporenim hodom dosetala do njegovog stola. Sada ce mi dati moj test i mogu kuci. To je nesto sto volim kod njega. Takodje i jedino.
' Izvoli svoj test. Slobodna si. '
Uzela sam papir i prevrnula ga na drugu stranu, dok je napetost u meni rasla. U dnu papira na desnoj strani, crvenom hemiskom je bila napisana.
Ne. Nemoguce. Ali, sigurna sam da sam sve odlično uradila! Prevrnula sam papir i pogledala koliko greska imam, dok su mi se zenice stegle. Dve? Samo dve?! Pa, jeli on normalan?!
' K-Kako devet? '
Progovorila sam jedva. Nemoguce! Znam da sam znala za deset, jednostavno znam.
'Zasto ste mi dali devetku?'
Pitala sam vec pomalo ljuto. Jednostavno nije istina da mi nije mogao dati desetku. Po mome radu to je dopustivo.
'To je tvoje znanje. '
Odgovorio je lezerno. Cekaj, sada ce da me zeza? Zar se on sali?
' Ali imala sam samo dve greske. '
Gurnula sam mu papir pred nos i viknula na njega. Ne zanima me, ne mogu da odem kod tetke, samo zbog njegovog bezobrazluka.
' Tacno, ali te greske su ti upropastile ceo odgovor. '
Ma kakav ceo odgovor? Sta izvodi, pa to nije matematika da kada pogresim jedan broj, rezultat nije isti. Ne mogu da verujem.
' Pa napisala sam i mesto i vreme.'
Nervira me. To sto je ime netacno, ne znaci da ostalo nije. Namerno me spusta, to sam znala. Ne mogu da verujem da ce me roditelji zbog toga oterati od sebe.
'Slobodni ste. '
Slobodna sam? On ce meni, slobodna sam? Pa kako ne razume da gresi. Kako moze biti samo takav da mi uradi to?!
'Ali ne mozete mi zbog samo dve greske smanjiti ocenu!'
Viknula sam na njega. Nije pravedno, uopste nije. Ne znam zasto je on uopste i nastavnik?
'Rekao sam, slobodni ste. '
Kako mi se samo gadi. Bacila sam mu test na sto i izasla tresnuvsi s vratima. Kakva budala! Ne znam zasto je i dobio ovaj posao kada namerno rusi studentne. Samo je ljubomoran sto on nije bio uspesan. Sto je završio u ovome zatvoru. Mrzim ga!
Hodajuci tako do kapije od skole teskim i brzim koracima, primetila sam da neko stoji oslonjen na nju. Od pozadi sam videla da je to plavokosi decko. Niall. Sta ce on ovde?
' Hej.'
Rekao je kada me je spazio. Nisam nista rekla, vec sam samo nastavila putem do moje kuce.
'Jesi nesto ljuta? Izvini ako sam se glupo poneo juce. '
Zamislila sam se. Jedini koji se glupo poneo je Harry... I ja.
' Hah, ne. Naime, hvala ti. '
Zaista je lepo od njega sto me je odveo kuci. Ne znam sta bi bilo kada bih ostala u onoj kuci pijana. I kada bi se roditelji vratili, a mene nema... Ajme.
' Pa, vidim da si se otreznila. '
Oo, itekako jesam. I to na veoma los nacin. Pitam se, dali ce me roditelji vikati.
' Jesam.'
'Pa, ima li nesto novo? '
Pitao me je i skrenuo pogled na mene. Pogledala sam opet u ono plavilo, a onda u sivi beton. Zar bas sve danas mora biti sivo? I nebo nije bolje.
' Selim se danas. '
Progovorila sam, kada su mi se oci nekako zagrejale. Pocele su da peckaju, a onda mi se vid zamaglio. Nemoguce je da sam izgubila porodicu i kucu za dve greske.
' Selis? Gde? '
Pitao me je sa iznenadjenjem u glasu. I ja sam iznenadjena. Ali na onaj gori nacin. Zapravo, razočarana sam.
Evo i cetvrti nastavak i iskreno se nadam da vam se svidja.Takodje se nadam da ce vas biti i vise, zato sto je ovo tek pocetak.Glavna radnja dolazi tek za nekoliko nastavka.
I da, oprostite sto ima mnogo onih premotavanja ili kako sam pisala ' *** ' .
Misljenje napisite u komentar ako vam nije tesko . :)
DElilah EPssy xx
