Lezim u svojoj sobi na TAKO UDOBNOM krevetu. Mislim da cu se naspavati kao nikada do sada. Samo, problem je u tome sto ja ne mogu da spavam. Prebacila sam pogled na pisaci sto. Na njemu je bila slika mojih roditelja samnom. Pocinju da me nerviraju. Zaista. Kako neko tek tako moze da izbaci svoje dete? Dali su srecni sada? Dali imaju dovoljno mesta? Uhhh, ma neka trunu tamo, ne zelim da ih vidim, to je sigurno. Nikada. Gade mi se njihove face. Tako su sebicni, da su tetki uvalili svoju cerku. Treba da ih bude sramota do groba. Nadam se da necu biti kao oni. Pa, ja jos uvek cekam da mi sudbina zapise da cu biti... Aaaaaaahhh. Da cu biti sama i to je to. Evo, vec pocinjem da zevam, a umor me prestize. Nadam se da ce sutra biti dobar dan.
***
Polako otvaram oci i primecujem da je u sobi tama, dok jutarnja svetlost svim silama pokušava da se probije kroz spustene roletne. Pa, dobro mozda nije jutarnja. Ustajem sa tog udobnog kreveta i u sledecem trenutku zalim sto sam se tek tako odlepila. Potreban mi je. Jos samo malo. Bacam se opet na njega, dok mi je glava sada tamo gde trebaju boti noge. To i nije bas najbolja ideja. Rasuta sam po krevetu dok pokusavam opet da zaspim, ali ne mogu. Ma hajde ustaj Delilah, sta se desava sa tobom? Pre znam da sam bila tacna, i ako me je mama uvek budila. Barem nisam zaspala na dorucak. A sada ko zna, mozda vec veceraju. Ustala sam i odvukla se do dnevne kao zvaka. Nije bilo nikoga, pa sam otisla u kuhinju. To je vec drugi put da sam usla u nju. Prosli bas i nije bio prijatan. 'Oooo, ko nam je to ustao? ' ' Nemoj me zezati tetka. ' Rekla sam joj zevajuci. Polako pocinjem da se vec iskreno budim. ' Nego, sta i... ' ' Mama, idem ja s drustvom. ' Prekinuo me je glas Louisa, kada je uleteo u kuhinju. Odmerio me od glave do pete i nasmejao se. Onda sam shvatila da na sebi imam pidzamu sa mackama. O ne, to je ona bebeca koju mi je mama kupila. Skrenula sam pogled i otvorila frizider, kao da nesto trazim. ' A da ne bi ti mogao povesti sa sobom Delilah? '
Tetka!Ma daj, bas mi se ide sa njim.Sigurno ima tamo prijatelje, a ja cu da se vucem za njima.Nema sanse.
'Kako ona zeli.'
Vec dugo sam drzala frizider otvoren, pa sam izvadila mleko.Ne znam ni da li je dobro, ali nema veze.Kada sam shvatila da me gledaju cekajuci da cu nesto reci, odmahnula sam glavom.Ne zelim se gurati tamo.
'Okej, Louis pricekaj je sace ona.'
'Ali rekla sam n...'
'Nisi ti nista rekla, ajde pozuri.'
Otisla sam brzo u sobu da se presvucem i ocesljam.Uzela sam helanke i veliku majicu za mene, ali ja volim takve da nosim.Na brzinu sam vezala rep, strpala orbit u usta i sisla dole, opet u kuhinju.Vec drugi, treci put, vuhu.
'Ali tetka, kako cu s njima?'
'Ma ajde cuti i idi, Louis te ceka.'
Uvalila mi je casu mleka u ruke i oterala iz kuhinje.To me je podsetilo.I mama bi mi tako davala plasticnu casu mleka, kada sam preskocila dorucak, sto se desilo ono jutro.
'Evo me.'
Rekla sam dok sam brzim koracima dolazila do njega.Opet me je odmerio.Kako me nervira.Ne boj se Louis, nisam uzela opet deciju odecu.
'Imas decka?'
Ha?HAHAHAHAHAHAH, e ta ti je dobra.Hahahahahahah.Ma de ja da imam decka.Ja sam najveca streberka, one nemaju decka.I onako ne zelim da ga imam.Nisam mogla skinuti osmeh sa lica, koliko me je ovo zasmejalo.
'Ne...ti?'
Pitala sam ga iz pristojnosti mada me iskreno bas briga da li se on voli sa nekom budalom.Sada kad kaze da ima, propascu kroz asfalt.
'Ne.'
Ou.Pa super.Barem nisam jedina koja trenutno nije s nikim.Iskreno, meni je glupo imati decka.Nemam ni simpatiju, a ne decka.Ali Niall je sladak, ako zelimo bas iskreno.Mada ne, nikada ne bih bila s njim.
'Ovaj..Ti ides sa svojim drustvom, da?'
Pitala sam nesigurno.Oupste mi se ne ide sa njima.Ne zelim da me tegle za sobom, a ne trebaju mi prijatelji.Navikla sam i bez njih.
'Da.'
'Pa, onda cu ja da idem da prosetam malo, a ti se lepo provedi.'
Krenula sam na drugu stranu, ali sam zaustavljena s njegove strane.
'Ne idi.'
Pogledala sam u nase ruke.Drzao me je.Zar toliko zeli da se obrukamo obadvoje?
'Sta cu tamo?'
Rekla sam malo grublje.Mislim, sta, ako ja ne zelim onda to znaci NE.
'Pa druzices se.Upoznaces nove osobe.Ajde, nisu oni losi.'
Pogledala sam ga duboko u oci.Govori istinu.Toliko sam lazi cula, da sam vec odavno sposobna za razlokovanje istine od njih.A kada pogledam, da li bih se znala vratiti kuci?Okej, znala bih, ali za pocetak sigurnija sam s Louisom.Potvrdno sam klimnula glavom, kada smo se nastavili setati do te njegove grupice.
***
Stigli smo.Bio je to odvojen deo grada, ali ne mnogo.Okolo je bilo drveca, a nedaleko od njih i jedna rekla.Pa, lepo mesto iskreno.Mada, nije me briga bas sada za njega, dosli smo kod drustva. 'Tvoja curica, Louis?'
Pitala je jedna od dve devojke.Lepa je, ali sam iznenadjena pitanjem.Pomalo me nerviralo, ne znam zasto.Imala je zelena oci.Setila sam se onog Harryja iz Nicolasove kuce.O moj Boze.Gde mi je razum bio?Ali okej , sada sam neopisivo srecna sto sam se odaljila od svih tih ljudi.Napokon.
'Mani me.'
Rekao je Louis , na sta sam se pomalo nasmejala.
Ostali su dosli do nas i pozdravili se s nama.Znaci tu su Sandy, Ash, Loren, Patrick i Louis.Pa, okej su.Svi izgledaju opusteno, osim Loren.Ona mi se cini kao najpovucenija.Nekako se nije ni trudila da se ubaci u razgovor. Pa, takva sam i ja .Hodale smo pozadi bez teksta , dok su se oni smejali i zbijali sale.Pa, nije bas zabavno, a i moram ostati koliko toliko sa njima.
'Lilah, koji broj patika nosis?'
Pitao je Patrick.Zar je to toliko bitno?Sta, procenice me po stopalima?Super.Ne samo da mi nisu zapamtili ime, vec me i potpuno kuliraju.Pa, sta se moglo ocekivati.Da cu postati zvdezda drustva? Ma da.
'Da, Patrick zeli da proveri da li ima zenskih patika u njegovoj velicini.'
Oglasio se Ash saljivo.
'Zapravo sam hteo tebi da poklonim.'
'Sta ce meni, ja imam svoje.'
'Ja se svim silama pokusavam uveriti da je to do patika Ash!'
Poceli smo se smejati.Ovi momci su zabavni.
Napokon neko drustvo koje me nece odbacivati od sebe zbog....toga sto jesam.
Mada, kada smo kod njih, ja ne osetim da Ashu smrde noge.......
Prolazilo je vreme, a ja sam cutala.Samo se setala, smejala na njihove sale i cutala.Isla kao rep za njima.Kao skitnica.A Louis me nije ni primecivao.Nije se ni okrenuo da vidi jesam li tu.To me pocelo nervirati.
'Ljudi, zaista ste divni, ali ja bih malo otisla po radnjama.'
Rekla sam nesto, samo da odem.Nadam se da se nece ponuditi da idu samnom.
Hiii ljudi.Joj, nadam se da vas ima, ali ne mogu to ocekivati od vas, zato sto ni mene nema.Nazalost, haha. E ovako, ovo je jedan gluplji nastavak, ali bice njih jos samo odprilike dva i onda pocinje ono glavno! :D Nadam se da cete citati, jer stvarno dajem sve svoje vreme da pisem ovu pricu i imam napisano vec ahaaaaaj.Cak mislim da sam i zaboravila sve radnje koje su se desavale od ovog nastavka po onaj na kojem sam trenutno :) Ali okej, eto, citajte ako zelite, a ja znam da vi znate da u prici, sto se dublje ide u nju, to je zanimljivija i lepse radnje budu. :)
DElilah EPpsy xx
