Delilah's p.o.v.
Budim se u nekom transu,ne znam ni sama sta mi je.Tek kada podizem glavu sa jastuka, shvatam da me glava uzasno boli.Oh, a to mi je bas trebalo.Ustala sam, otisla u kupatilo i umila se malo.Nadam se da tetka ima nesto za glavu.Sigurno me je juce malo preduvalo.
Odsetala sam nekako teskim koracima do kuhinje i sela za sto.
'Izvinite me, imas tetka nesto za glavu?'
Louis je jeo, a tetka je nesto spremala.Zaista mi se vrtelo i uzasno me bolela glava.Potrebno mi je nesto od cega ce proci.Ili nesto, za sta cu se nadati da ce proci, a nece.
'Imam mila.'
Izvadila je iz fioke tabletu i dala mi je.
'Hvala ti mnogo.'
Ustala sam sa stolice osecajuci kako mi stomak krci, ali nisam imala snage ni za sta.Otisla sam do sudopete, popila lek s vodom i krenula iz kuhinje.
'Neces jesti?'
Odmahnula sam prstom, posto me je glava i previse bila teska da to uradim.Dambavim koracima sam otisla u sobu i opet legla.Ni slon ne seta ovako tesko kao ja.Ovo jutro nije jutro iz snova.
Taman sam malo zadremala, kada sam cula kucanje na vratima.Oh, ma krasno.
'Hajde vec.'
Rekla sam sto je bio znak da udje kada me je vec probudio.Ma ko god to bio.
Vrata su se otvorila, a kroz mali prostor izmejdu njih i zida se probila jedna glava.Oh, Louis.Sta ce on sada?Ima nesto sto treba da razjasnimo?
Usao je i seo na krevet.Gledala sam ga kako radi sve sto je radio.Zar ne zna za rec IZVINI.Ili mozda HEJ.
'Zasto si otisla?'
Pitao me je, na sta sam ga pogledala znacajno.Pa rekla sam im sve.To sto me je on celo vreme kulirao tamo, nije moja krivica.
'Nije mi bilo do druzenja.'
Rekla sam i slegla ramenima.
'Znas li ti kakvih budala ima u N.Y.?'
Pa ne, ali sam zapala bas najvecoj izgleda.
'Ne.Pokazi mi.'
Rekla sam istim tonom kao i on.Kuda ovo vodi?
'Delilah, ne zezam se.Nisi samo tako smela otici.'
Nasmejala sam se od muke na njegove reci.Necu puci, ne zelim odma drugi dan da napravim svadju.
'Bilo mi je dosadno.'
Okej, to nije uvreda vec priznanje.Po meni, nema sta da se uvredi,
'Zasto si onda dolazila samnom?'
Pitao je.Zaista Louis?Mozda zato sto sam mislila da ces biti malo bolji prema meni?
'Da bih isla za vama i da bi ti imao nekoga koga ces kulirati.'
Rekla sam mu malo glasnije.Zar zaista misli da je on uvek upravu?Da ce sve biti kako on zeli?
'Nisam te kulirao.'
'Naravno Louis.'
Rekla sam odmah, ironicno.Uopste nije.Ja sam samo jedna devojka koja vam se morala zakaciti za vrat.I dosadna sam.I jadna.I glupa.I bezrvedna.
'Oces li dnaas ici ponovno s nama?'
Da idem?Ne znam da li je to bas najbolja ideja.Sta ako se opet budem dosadjivala, a glava me boli, nije mi ni do cega.
Odmahnula sam.Ne zelim ici.Jednostavno mi se ne ide.
'Oticicu sama da se prosetam.'
Pogledao me je znacajno, kao da zeli reci da ne mogu.Ali, ne moze ni on da mi to kaze.Nije on niko.
'Nemoj daleko.'
Rekao je i izasao iz sobe.Naravno da ce sve biti kako on kaze.Naravno.
Zasto imam osecaj kao da mi je mozak utrnuo od boli?
***
'Jesi isplanirala danasnji dan?'
Pitala me je tetka veselo, dok je stavljala jelo na sto.
'Jesam.'
Rekla sam veselo i promeskoljila se na stolici.Napokon me je prosla glava, a neka pozitivna energija mi se vratila.Ne znam odakle.
'Icicu danas malo da kupujem odecu.'
Nastavila sam kada smo poceli jesti.Pogledala sam u Louisa, a on me je vec gledao kao da ce dreknuti na mene.Nasmesila sam mu se, onako da mu objasnim da me ne pritiska toliko.Spustio je pogled i nastavio jesti.
'Ako ti treba para duso, mi imamo.'
Rekla je i pogledala me upitno.
'Hvala tetka.'
Rekla sam i nastavila jestio,Nakon sto smo se najeli veoma ukusne hrane, otisla sam u kupovinu.Moram priznati da tetka odlicno kuva.Ovde imam priliku da probam jela koje nikada nisam.
Zasla sam u prvi butik koji mi je izgledao primamljivo.Bice ovo duga potraga.
***
Ne smem vise zaci ni u jedan zato sto znam da cu nesto uzeti.Zadovoljna sam odecom koju sam kupila danas. U Londonu nema necega sto ovde ima, a ovde nema necega sto ima tamo.Ali, London je sada moja proslost. N.Y. me ceka......ma da, bas mene ceka.
Kada sam se vracala kuci, bila je opet noc.Zaista nisam navikla da toliko kasnim.Ali, nije lose.Nista mi nece biti.Louis se stvarno brine zbog svacega.Pomalo me nervira, ali on samo zeli dobro.Procice to, nadam se.
Xxx p.o.v.
Eno je opet.Ide kuci, ali sada nosi nekakve vrecice.Odlaganja nema, ili danas ili nikada. Moram je ukrasti, bice dobra macka.Nesto je istice i moram to veceras videti.U cemu je to ona posebna.
SKocio sam s jednog krova na drugi i sklupcao se.Sada samo cekam pravu sekundu da skocim i odnesem je.
Zasla je opet u svoju ulicu i setala laganim koracima do kraja, gde je zapravo bila njena kuca.Kada je bila negde na pola, promeskoljio sam se i skocio necujno iza nje.Trgla se i okrenula.Zario sam brzo ocnjake u njen vrat i ubrizgao tecnost.Odma sekundu kasnije je pala.Pala u moje narucje.Podigao sam je i odskakao s njom i vrecicama sto je vukla, do moje kuce.Savrseno.
Hiii guys, evo drugog nastavka. :) E, ovde pocinje zaplet i potrudicu se da bude sto zanimljiviji.Nadam se da cu uspeti, a vi citajte ako hocete i ako biste mogli, dajte barem neki znak da ste tu (ako je iko ovde) - VOTE ili COM. :)
Do sledeceg nastavka :)
DElilah EPssy xx
