Zayn's p.o.v.
Razvaljujem vrata i vidim da je na podu, dok joj iz vena na ruci krv tece.Sirim oci na prizor.Ne.Ne sme to uraditi.
U sekundi shvatam da je povredjena i to mnogo.Nema sanse da su je moji udarci jedini naveli na ovo, ali su je sigurno jace pogurali ka tome.Dovraga, moram sanzati nesto vise o ovoj devojci!
Odma posezem za njom i pribijam je uz sebe, da je niko ne bi gledao.Glava joj je mrtvo pala na moja prsa, a telo sam svo pribio uz sebe, da se ne vidi da je bezsvesno.Ona mora preziveti.Ja ne mogu bez nje.Nista.Vise zbog April, ali....Ova devojka je nekako tajnovita i zanimljiva.Shvatam da imam neko interesovanje za nju.Nesto vise zelim.Vise od nasih svadja i prkosa.
Izlazim uspesno s njom i brzim hodom nestajem u onu sumu odakle i dolazi moja druga kuca.Zapravo, njih nekoliko, ali to nije bitno.
Nogom udaram u ta glupa vrata i unosim je unutra.Ona mora preziveti, ne smem je ostaviti ovako da umire.Ne sme otici, tek je dosla.
Kidam sebi majicu na delice i vezem joj na ruke, da joj se zaustavi krvarenje.Ovo mora uspeti.
'Coraline, molim te.'
Rekao sam, sedeci na kolenima kraj nje.Suza mi je skliznula niz obraz, kada sam joj u usta sipao mleko pomesano sa nekim praskovima.Coraline mi ih je dala.Rekla je da uspeva ako verujes.Ne bi me lagala.
Brisem joj sa usana ono sto joj se prolilo, uhvatam je za ruke i zazmurim.Zelim to Coraline.
Trebam je vise nego ikog ikada.Ne sme umreti.Ne zelim to.Odmahujem glavom kada otvaram oci i brisem svoje suze.Ona ne razume!Misli da sam neki nasilnik, da nisam povredjen nimalo.Misli da sam bezdusnik i ubica.Sto je najgore.Moram joj reci da gresi.Moram joj se nekako pribliziti.Ako nije kasno.
Pogledao sam je.Ne budi se.Lekao sam dole, kraj nje i razmisljao o tome da nikada necu uraditi pravu stvar.Mora sve ovo otici, moram je vratiti.Ona je jedina koja je verovala u mene.April je jedina osoba za koju bih dao zivot.I devet njih ako treba...
Oci mi se zaklapaju, dok me san polako celog okupira.Stiskam njenu ruku, da zna da sam tu.I ako cu zaspati......
Delilah's p.o.v.
Otvaram oci, sledece sekunde se cudim kako.Da li je sve ovo bio san?Da li sada lezim u svojoj sobi na krevetu?
Okrecem se polako, plaseci se da ne pokvarim nesto i vidim ga.Znaci nisam kod kuce sa svojim roditeljima.Oh...
Opet on.Zasto me uvek spasava?Zasto uvek dodje kada nije potreban?Zasto sve upropasti?
Naglo sam ustala da se pomaknem od njega.On je nasilnik, vise nikada necu da mu se obratim.
U rukama me uhvatio bol, na sta sam jauknula.Pogledala sam ruke i videla oziljke.Zasto nije uspelo?Kako sam prezivela?Zar zivot zeli jos da me muci?Hvala.
Trzao se i ustao, na sta sam obrnula ocima.Dodje mi da ga ubijem.
'Budna si.'
Rekao je nekim hrapavim glasom, na sta sam se stresla.
'Ne diraj me.'
Zarezala sam na njega i udaljila se.Nece me vise ni taci.Zaboga, imam i ja jebenu moc.
'Necu ti nista.'
Rekao je na sta sam se cinicno nasmejala.Kako da ne.Nece mi nista.
'Ne verujem ti.'
Rekla sam, na sta je uzdahnuo.Sto zada uzdise?Mogao je uhvatiti bilo koju budalu, zasto me nije pustio da umrem?
'Zasto?'
Rekao je malo glasnije na sta sam se i ja naljutila.Znala sam.Nikada se nece promeniti.
'Nisi vredan ni toga!'
Rekla sam i ja glasnije, a on je spustio glavu.Ne verujem mu ni da me ucini kraljicom.Njemu jednostavno istina ne izlazi is usta.
'Verujes u ljubav?'
Podigao je glavu i pogledao me pravo u oci.Sledila sam se u jednoj sekundi.Nikada nisam bila voljena.Nisam bila ni u kakvoj vezi.Jednostavno, ne znam ni kako to funkcionise.Ne verujem.
