*******
Sunce je vec napola izaslo, kao da samo izviruje i gleda na grad, a znam da ce sledece skunde da se odgurne zracima i da iskoci visoko na sredinu neba.Zato i zurim.Ceprkam po stvarima iz jedne zapustene sobe.Ovo je samo jos jedna od dosta njih koju pretrazujem, ali ne nalazim nista.Otvaram fioku i vidim makaze, svesku, hemijsku, papire pa sta svasta jos nema.Sve beskorisne stvari.Zatvaram je kada shvatam da nema svrhe da pregledam po njoj.Prazna je za mene.Treba mi nesto o njima, neki dokaz gde sam, ali to ne mogu naci ovde.Zato i trazim.Da budem sigurna kada odem u njihove sobe, da su podaci tamo.Ne zelim biti uhvacena za dzabe, kao kod Zayna......
Da li mislite da me zaista mrzi ili?Mislim, rekao je da mu tgrebam nece me valjda tek tako pustiti.Ako to uradi, onda znaci da me je svo vreme lagao....On je budala!
Otvorila sam jedan gornji ormaric i zatekla mnogo nekakvih bocica.Bocice?
Uzela sam jednu u ruke i bolje je pogledala.To su lekovi...Ali sta ce oni ovde?Otvorila sam je i pogledala unutra.Samo neke pilule.Razrogacila sam oci kada sam videla neki veliki spric iza svih tih lekova.Ti me zezas?Sta je ovo?Apoteka?
Uzela sam ga i bolje pogledala....I ja sam dobila neku tecnost kada me je on ugrizao i postala ovo glupo cudoviste.Da li je to ta tecnost?Unutra je jos ima.....
Da ja ovo uzmem?Mozda mogu da saznam nekako sta je ovo.Uzela sam jos nekoliko neodredjenih bocica iz onoga i zatvorila ga.Brzo sam izasla iz sobe i uputila se ka svojoj.Sta cu sada sa ovim?Gde da ih sakrijem, a da ih ne nadju.Moracu o tome dobro da razmislim.
'Kuda setas tako rano?'
Rekao je hrapav glas iza mene kada sam stala.Okej, ovo je bilo totalno ocekivano, zato sto imam osecaj da me taj majmun uhodi.
'To se tebe ne tice.'
Rekla sam, kada sam za uzvrat dobila njegovo priguseno smejanje i teske korake koje dolaze meni.
'Tice me se.'
Rekao je kada sam osetila da je prilicno blizu.Sta ako vidi bocice?Sta ako me i on bude tukao?Sakrila sam ih u dzepove, sto sam dublje mogla.
'To ti mislis.'
Rekoh i okrenuh se ka njemu.Odgurnula sam ga od sebe, kada sam videla koliko se nabio.Nasmejao se i dosao opet jako blizu.
'Gde je ona nevaljala devojcica?'
Pitao je i presao mi rukom kroz kosu, cesljajuci je.Nervira me.Nerviraju me svi njegovi pokreti, sve njegovo.
'Odmakni se od mene.'
Kroz stisnute zube sam rekla i otvorila oci streljajuci ga.
'Zestoka si....To mi se svidja.'
Govorio je polako prelazeci prstima po mojoj kozi na vratu, kada sam mu opalila samar.
'Odmakni se od mene vise!'
Razdrala sam se na njega, a on me je uzeo i prebacio me kao neku lutku preko ramena.
'Pusti me!'
Razdrala sam se u nadi da ce Niall cuti, ali od njega ni traga.Hvala Niall!
Otimala sam se i udarala ga po ledjima, ali on je isao negde, noseci me joc uvek.
'Pusti me budalo!'
Jos jednom sam viknula, ali nista.Gde me vodi sada?Sta ce da radi samnom?Pitanja mi naviru u glavi i sve vise se bojim.Dragi Boze, pomozi mi.
Usao je u jednu sobu i zatvorio vrata od nje.Bacio me na krevet i legao preko mene.Otimala sam se i vikala na njega, ali nista nije prestajao.
'Pusti me!!!'
Glas mi je vec postao hrapav, a on je poceo da me ljubi gladno po vratu.Suze su mi se nakupile u ocima, kada sam jos vise pocela da se otimam.
'Budalo, pusti me!'
Njegove ruke su se nasle na mojim kukovima i polako je poceo da mi svlazi farmerke.Sta zaboga radi?!Zar ce da me siluje ovde?! Niall dodjavola, probudi se!!!!
'Niaaaaall!!!'
Viknula sam, kada mi je svukao farmerke, a pogled mu se zaustavio na mojim gacicama.Ne.Da se nije usudio!
'Pusti me budalo!!!'
Na moj krik je prelozio oci na mene i pogledao me ljutito.
'Zelis li da te pojebem da ne mozes ni sedeti?'
Rekao je kroz zube, na ivici sloma.Zile su bukvalno iskakale iz njegovog vrata, a oci su se toliko zategle da mu nisam mogla zenicu videti.
'Ti si jedan glupi manijak!'
nisam htela pokazati strah od njega, pa sam mu viknula u lice to i ako znam da prizivam nevolje.Kako se usudjuje?Kako bi ga htgela sada udariti, da ga malo vidim kako pati, da i njega malo nesto zaboli, pa da vidi kako je trpiti tudju nasilnost i nepostovanje.
Pogled je prelozio na moje grudi i uhvatio rub moje majice.Odvratan je, gadi mi se!
'Aaaaa!!!'
Pocela sam da vristim, kada je njegovu snaznu ruku stisnuo na moja usta i usne mi nabio na zube.Suze su navalno pocele da se slivaju niz lice.Jecala sam i gledala ga u oci placuci kao malo dete.Manijak jedan!Na sta je samo spao!
'Puf-fi me Havi.'
Izvukla sam kako sam mogla od njegove sake.Gledao me je bez treptaja u oci, iz kojih su curele slane kapi.Plasim se i njega i svih u ovakvom stanju.Ni ne brinu sta ti mogu napraviti.Nije im ni zao, samo te iskoriste i bace.Ne zelim da mu se dam samo ovako, ne zelim da me i pipne! I ovo sto je uradio je previse!
Odjednom je ustao sa mene, a ja sam sto brze istrcala iz sobe.Nekim krivim koracima tresucim nogama sam stigla do svoje sobe, zatvorila je i zakljucala.Bacila sam farmerke na pod i naslonila se na vrata.Zasto je svet tako surov?Zasto ljudi imaju potrebu za takvim necim?Ljudi ne zive da bi iskoristavali druge, a meni to kao u inat svi rade.Uvek sam bila ona koja se pokoravala pred drugima.Uhvatim sam se za glavu i skliznula niz vrata, kada je naval suza preplavio moje oci.
Jecala sam tiho i necujno, a ipak tako jako.Kazu da je najteza ta patnja kad niko ne vidi.Kada ucutkavas sebe i ako ti dusa puca od zelje za jednim glasnim plakanjem.Kada si tuzna i ozbiljna i drugi te pitaju sta ti je, a ti im se slabasno nasmejes i kazes da ti se spava.Kada nemas gde kod kuce, pa u skoli pustis koju suzu u zadnjoj klupi gde te niko ni ne primecuje.Kada ostanes budna u noc samo zbog toga sto te tuzne misli nose i cekaju da mama i tata zaspu da bi mogli izaci iz tebe.I ne daju ti mira....
To je sto ja osecam sada.Bespomocno, usamljeno.Jos zamalo da sam bila silovana, taj glupi Harry.Mogao me je iskoristiti kao krpu.A ja bi mu se bespomocno dala.Uvek sam bila sama, nije me niko branio.Niko se nije zeleo zapostaviti za mene.Cak ni roditelji.Oni su mi uvek govorili *tako ti i treba, uci na svojim greskama, uci da se cuvas sama* .Ali ja umesto da sam naucila to, mene je ta njihova bezbriznost jos vise pogadjala i oslabljivala.
Polako, tresuci se, ustala sam i odsetala do prozora.Bio je umuljan, maglovit i nije se nista videlo kroz njega, ali jedino sto sam znala je da je iza tog stakla sloboda.Slobodni, bezbrizni ljudi.Laganim koracima setaju po toj zemlji, znajuci da je njihova, da je to samo lopta i niko ih ne moze zaustaviti u nicemu.Dok ja osecam kao da sam najdublje u toj lopti i da me ona jede.Jede me zivot, vise nemam kontrolu nad sobom.Kao da neko drugi odlucuje umesto mene.Toliko je lose, da osecam da se sudbina zbiva i da vise nista nije u mojoj moci.Ispala sam iz takta.
Digla sam saku i vrhovima prstiju dodirnula to hladno staklo, kada je moje telo reagovalo na hladnocu.Celo telo mi se najezilo, a iz ociju ko zna koji par suza se izmakao.
'Zayn, vrati se.'
Zajecala sam tiho govoreci.Gde god da si....S kim god....Vrati se.
'Molim te, Zayn.'
DElilah EPssy xx
