Promrmljala sam i udaljila se od njega.Koji kurac sada?
Podrugljivo se nasmejao i pogledao u macku.
'Ortak, zajebavas me da ti je ovo devojka.'
Rekao mu je i nasmejao se opet.
'Delilah?'
Cula sam glas iza sebe i okrenula se.Sta?On?On se druzi sa njima?Nema sanse, mislila sam da je on jedini normalan.Zar oni nisu u Londonu?
'Odkud ti ovde?'
Pitao me je na sta sam ga samo zagrlila.On mi je kao brat, mada iskreno ne znam zasto.Pomogao mi je one noci, ispratio jedini (osim mojih roditelja) ovde, a sada se tu srecemo.
'Rekla sam ti da idem u N.Y.'
Rekla sam mu u rame, na sta me je i on nekako nesigurno obgrlio.Zar prokleto misli da sam onome devojka?Zagrli me bre, budalo jedna....Ali ne mogu verovati da je on sa njima.On nije takav kao oni, ne zasluzuju ni njegovu paznju, a ne prijateljstvo.
'Zasto?'
Pitao je Zayn Harryja, na sta smo i ja i Niall okrenuli glavu ka njima.
Zayn se uozbiljio, bio je vidno zbunjen.Ali gde bas na njih da naletimo.
'Pa posevio bih je covece one veceri, da me Niall nije zaustavio.'
Rekao je jos uvek smejuci se, na sta je Zayn skocio.
'Ti bi je sta?!'
Viknuo je na njega, na sta sam podskocila i stisla Niallovu majicu.
'Harry kazi mi da se zajebavas ili cu te ubiti ovde.'
Stiskao je pesnice sve vise.Plasim ga se takvog.U istom je stanju kao kada me je tukao.
Niall me je drzao blizu sebi, sto me je cinilo nekako zasticenom, kako sam se i osecala.On je jedini koji se pokazao u dobrom svetlu.I jedini sa kime zelim da se druzim.Ne odvajam se od njega, ne zanima me.
'Vou vou, stani ortak.Da si je samo video kako mi je mesala kukovima i molila da zavrsim posao sto pre.'
Zayn je poludeo i krenuo na njega, a ja sam se stisla uz Nialla.Plasim se Zayna.Sta ako mi opet naudi?
'Niall, ne ostavljaj me samu s njim.'
Prosaptala sam mu na uho, a on me je jos vise stisnuo.Ponasa se zastitnicki prema meni, na sta sam mu zahvalna.On je jedini kome mogu verovati.I ako je sa njima, sto uopste ne shvatam, on nije jedan od njih.On je bolji.I pocinjem da mislim da je Niall jedina sansa za mene.Nije me ni jednom ponizio odkad me zna, a svestan je da me svi ismevaju i da sam navodno najveca streberka u Londonu.
Odjednom, neko me je grubo uhvatio za struk i stavio preko ramena.
'Pusti me!'
Viknula sam i udarila ga nekoliko puta po ledjima.Strah me je obuzeo.Ubice me.Opet ce se igrati sa mojim zivotom.
'Niall!'
Viknula sam kada smo izasli.Brzome je strpao u kolla i dodao gas.Ne zelim sa njim vise biti.Krenula sam da otvorim vrata, ali ih je zakljucao.
Nisam ni shvatila kada smo stigli, on je vec zakocio.Gledala sam ga uplaseno kako prolazi sa svoje na moju stranu i grubo otvara vrata.Uzima me za ruku i vuce unutra.Ruke mi se tresu.Ko zna sta ce sada biti.
Otvara vrata svoje sobe i nasilni me gura unutra.Zatim ih zatvara i ljuto hoda ka meni, dok ja hodam unazad.Ne zelim da me opet tuce, dosta mi je toga.Shvatila sam.
'Sta si radila s njim?'
Pitao me ljutito, na sta sam pregutala jedva.
'Ni-ista.'
Zamucala sam.Namrstio se jer je shvatio da mu tajim nesto.Priblizio mi se blize, na sta sam ja jednu nazad.
'Kako nista?!Pa mogao te je iskoristiti kao krpu!'
Viknuo je na mene, na sta sam podskocila.Dobro, sta sada vice.Kao mama je, pa kada sam bila pijana, bila sam sta sada.U ostalom, nije me iskoristio.
'A sta to tebe briga?I onako je bolje i to, nego da me tuce na smrt.'
Rekla sam, a on se automatski stvorio blizu mene i pribio me uz zid.Licu mu se opustalo polako, a ja sam procvilela od olaksanja.
'Zar ces mi uvek govoriti da sam te tukao?'
Zastenjao je, na sta sam zatvorila oci.Klimnula sam kratko glavom.Hocu.
'Zar sam toliko strasan da se treses?'
Povisio je malo ton, na sta sam podskocila.Nasmejao se od muke i prstima lagano presao preko moga vrata.
'Ne plasi me se mackice.Necu ti nista.'
Sapnuo mi je na uho.Ne.Kao ni proslog puta.
'Ubices me jednog dana.'
Procedila sam kroz zube jedva.Ne zelim da me tuce, ali to je istina.Kazu da ona boli.
'Prokletstvo, necu!Nisam ja nikakav nasilnik!'
Viknuo je i pogledao me pravo u oci.Predivne su.
'Hoces.Ti mene mrzis i najmanja stvar u vezi mene te razbesni.'
'Ne mrzim te!Da te mrzim ne bih te spasao.'
Odmahnula sam glavom.Gresi.Ja njemu ne znacim nista.Zavarava me iz dana u dan.Sve je gori.
'Ja sam tebi igracka.Nista drugo.'
Rekla sam i spustila glavu.Ne zelim ga gledati, gadi mi se.
'Macko...'
'Nadji sebi drugu macku.Ne zelim ja biti zrtva.'
Rekla sam, na sta je on pogledao u moje usne.Oci su mu postale svetlucavije, a obrve su se iskrivile.
'Pravis mi pakao od zivota, ni ne mislis kako je meni!'
Odjednom, udario je sakom o zid i udaljio se od mene.Odmerio me od glave do prstiju i izasao brzim hodom, zalupivsi vratima.Neka ide.I onako mi nista ne znaci.
Uzdahnula sam snazno i uhvatila se za glavu.
Hey ljudi :)
-Ima li vas?
-Ovaj nastavak je kraci, znam.Ali, jednostavno tu prekidam i verovatno vam je dosadan.Ovako sam pisala i ne mogu nista da menjam.
-Greske ima i kao i uvek vas molim da ih nekako zaobidjete, ignorisete.
MOLBA : Svi koji imaju Wattpad i citaju ovu pricu, molim vas da glasate i komentarisete nastavke.Zaista sam zeljna barem jednog misljenja i podrske.Ima jedna devojka koja uvek komentarise i u ovoj prilici je pozdravljam i zahvaljujem joj na podrsci ♥ A svi ostali koji imaju mogucnosti, molim vas za barem mali znak paznje :)
-I da, ne zelim ispadati umisljena, ali zaista ima i nekih malo gorih pirca, a imaju podrsku i citatelje koji su tu za njih.
- To je to, a ja ocekujem barem dva tri vote-a. :))
DElilah EPssy xx
