***
Sutradan se budim sva umorna i iscrpljena.Ne znam da li je ovo novi dan ili samo jos jedan od tih starih u nizu.Onaj poljubac juce...
Ustala sam i setala do kuhinje.Ti zidovi.Glupo, ali nedostajali su mi.Napolju je minus beskonacno, a ja setam po hodnicima u pidzami.Zasto sto je toplo.Da, toplo mi je.Ovde je ucek tako i bilo.Ovo mesto me je uvek grejalo.Raspustilo mi srce, a sada ga kida na delice i daje ga ovom glupom decku.Gajim osecanja prema njemu.Prokleto ih imam.A ne znam zapravo sta je to.Nikada ih pre nisam imala.
Ulazim u kuhinju i zaticem ga kako jede.A gde bi inace i bio?Sedam za stolicu preko njega i gledam ga kako jede.Toliko je lep.Njegovo lice krase osrte crte koje su se meni urezale negde u srcu.Njegovi pokreti su kao najbolji na svetu.Jednostavno je moje telo ispunjeno kada je tu.Njegov lik utice na mene.Dodjavola!
'Zayn?'
Pozvala sam ga, zeleci da razjasnim neke stvari, ali on me je samo ignorisao i nastavio jesti.Cekala sam da pozvace, ali on je posle gutljaja opet strpao drugi zalogaj, ni ne praveci mesta za dve male reci.
'Sta je zapravo znacio onaj poljubac?'
Pitala sam ga kada je slegnuo ramenima i pregutao.
'Nista.'
Pofigao je pogled nakratko, a onda ga opet uvazio hrani.N...nista?On se sali?
'Kako nista?'
Zbunjenost je zavladala mojim tisim i dubokim glasom.Nista mi nije jasno.
'Ljubilo mi se s nekim, a ti si se nasla na putu.'
Nasla sam se na putu?Ja sam se samo nasla na putu.Zakljucala sam pogled za stolicu i prepustila se mislima.Kako moze tek tako da se ponasa posle toga?U zivotu sam se samo jednom poljubila i sada kaze da to ne znaci nista?Zna li on koliko to meni znaci?Zna li on da mene povredjuje kada kaze da to nije...nista.
Ostacu mirna.Ne zelim nikakav skandal.Ali...Ako je sve to samo zato da bi bilo....Zasto ond radi sve ovo?Zasto jednostavno trosi vreme na takve stvari?Neka ustane i ode.Neka me pusti da idem.neka se udalji, neka me otera.Nije vredan svega toga, a nisam ni ja.
Ustala sam i odlucila da danas nemam osecanja.Da ih ne pokazujem, ali na onaj nezniji nacin.Samo cu se lepo stopiti sa mirom i recima tisine.
Otisla sam u sobu i zatvorila vrata.Laganim koracima sam dosetala do velikog ogledala, gledajuci svoj hod.Bio je lagan.Kao da hodam po peni.Pogledom sam prolazila od prstiju do kose, a onda lagano ostavila pogled na svojim ocima.Ne osecam.Nista.Nekako se ispred pojavila magla i ne panicim vise, ne zelim razmisljati.Roditelji su me ostavili.Neka.Njihova volja.Zivot vredi vise od potresa.Imam dusu, srce kuca za mene.Kada zatreperi, znacu.Ali, cemu zurba?Falice mi i onako ovi dani.
Skinula sam trenerku, majicu, farmerke, casape, sve.Samo donji vec je prikrivao intimne delove.Da.Ovo sam ja.Cemu misljenje?Uporedjivanje sa mrsavim?Volim sebe i svoj mir kojeg trenutno imam.Volim sto sam ovakva bas kakva jesam.A kada mi se nesto ne svidja, necu kukati, nego pokusati da promenim to.Ali kilaza se menja.A moje srce?Ono raste, ali je isto.Ne gubi se vremenom.Kuca za mene, daje mi snagu.Vodi me na put, moram ga sacuvati.Kao u usporenom snimku, okrenula sam se.Bila sam ledjima okrenuta ogledalu, a onda sam se pogledala.Mnogo puta sam se pitala kako zivot funkcionise?I vremenom mi se sve reci otkrivaju.Jedna po jedna.Tesko je staviti u nekoliko godina sve ovo.Mnogo stvari ima koje treba da se osete.Da se razumu.Da se prihvate.Da se promene.Da se oktrivaju.Da se zaborave.Da podsete, kako je ziveti....a kako ne.
Pocesala sam se po vratu i spsutila glavu.Izgleda kao da se nije nista promenilo.Kao da je nebo uvek sivo.Nekako se cuju svakakve gluposti o stvarnosti.Stvarnost se prihvata , ne ide se protiv nje.Ona vas nikada nece voditi na nepotrebna mesta.Oni koji odu drugim putem uglavnom prvo promene stvarnost.Ne treba je menjati, vec izvuci pouku iz nje.Da, svet je prljav.Ljudi su prljavi.Ali ovde jos uvek ima varnica.To sto smo takvi, ne treba da znaci da smo svi isti.Ako ce oni i ja cu.Oni se hvale i uzdizu.Ti budi drugaciji.Budi svoj, menjaj svet.Dokazi da nije tako kako zigleda.napravi nesto sto ce te isticati od njih.Zato sto ti ne zelis da budes kao oni!
Zatvaram oci na pomisao da sam usla duboko u misli u kojima nalazim sebe.Nekako izgleda kao da ovo nikuda ne vodi.Ali vodi.Vodi u krug.I nema veze kuda ce me ta zemlja okretati.Nema veze koliko krugova napravila iznova i iznova.Ovde sam i zelim.Posle mraka dolazi svetlo i obrnuto.Uvek je tako i bilo.Nista pesnicko ne traje zauvek.Sve te reci o vremenu i sreci.Sve te zablude, reci iz maste, sve to ne traje zauvek.Nikada.
Spustam glavu i uzdisem u vazduh.Vremenom se covek i navikne na mrak.
Oblacim helanke i dzemper koji mi je sirok mnogo, ali mene nije briga.Na noge obuvam cizmice, a zatim oblacim jaknu i izlazim odatle, kada Zayn ne vidi.
Pravim neizmerne korake kojima koracam po ovom mestu uzasno sporo.Mir je sve sto osecam.Sve te stvari oko nas.Mesta.Shvatam da jos uvek ucim o zivotu.I tako ce i biti.Tek onaj covek koji umre u dubokoj starosti zna sta je to zivot.Ali, mi ne mozemo biti umorni od smrti, vec od zivota.Zivot je stvar koja nas iscrpljuje.Da.
Vetar mi mrsi kosu dok misli vuku na razlicite strane.Da li ikada mozemo shvatiti vreme?Ima li toga ko ce nam ga predstaviti.Vreme.Da, postoje tu minuti, period naseg vremena, ali to nije vreme.Vreme je samo misao.Minuta nije vreme.Nije ni sat.Postoje razlike i krajnosti.Vidite?Nemogucim stvarima objasnjujemo moguce.Ako je do toga doslo, kako bi onda objasnili san?Da li je to jos jedna nasa misao?Da li se san zapravo sastoji iz nasih misli?Ili od jakih zelja?Od stvarnosti?Od predvidjanja?od uspomena?Od strahova?Dovraga, sta je to?
Elektricitet je prosao iz moje ruke mo telu, kada sam dohvatila kvaku.Stigla sam.
******
Sitno napisana slova me zaduzuju na jednoj strani i ne daju mi da tako brzo predjem na drugu.Stajem sa citanjem i okrecem nekoliko strana unapred.Jos samo dve strane i pocinje novo poglavlje.Vracam se na onu stranu i nastavljam gde sam stala.Citam slova, pogledom ih ubacujuci u glavu, ali moje misli idu na neko drugo mesto.
Moja porodica.Sta li radi sada?Nedostajem im?Mozda su se barem malo zabrinuli za mene.A mozda im tetka nista nije ni rekla, pa uzivaju sami.
Zatvorila sam knjigu i uzela je sa sobom.Trebace mi ovih dana, da ignorisem malo.izlazim iz biblioteke i vec setam putem do glupe sume gde trenutno zivim.
Mama je stalno pricala da se ne izlazem strancima, a onaj dan me bukvalno gurnula njima kao ovcu vukovima.Ali okej sam sada.Kada jos uvek zivis posle svega, onda to znaci da je dobro.Dovoljno.
Da li se nisu zasitili svojih devojackih dana, pa zele biti sami?Mogli su mi reci samo tako, otisla bih.Ili mozda da su oni otisli na neki odmor, na more.Ne bi mi smetalo, zaista.I meni bi prijalo malo svoga zivota, ali ovo sto dobijam je zivot i po.
Iscepane tanke trenerke su ga pokrivale i grejale telo koliko toliko.Umotao se sam u sebe, dok mu se lice bukvalno skrivalo ispod neobrijane brade.Sme li mu?
Auto koji jedva prezivljava deli sam sa sobom i ja mu prilazim.
'Jednu kesicu kestenja ako moze.'
Rekla sam mu sa smeskom i izgleda da sam ga probudila iz misli.Skocio je kada me je video i probudio se od te zime napolju i bola kojeg nosi u sebi.Pruzio mi je kesicu, a ja sam isto tako novac, kada se pocesao za glavu.Okrenuo se i trazio dobro skriven novcanik, a kada ga je otvorio unutrasnjost su ispunjivale tri slike.Starija zena i dve devojcice.
U dusi treba drzati svoju porodicu, ne pare.Pregrade koje su predvidjene za novac su bile prazne.Porodica vas nikada nece izneveriti, nikada je necete istrositi.Nikada nece otici ili vas navesti na kajanje.Novac dodje i jos brze zbrise.Danas mnoge porodice umiru zbog njega i odrzava ih novac, a ne ljubav.
'Zadrzite kusur, molim vas.'
Rekla sam i osmehnula se najdraze sto mogu.Covek me pogledao nekako tuzno, a iz ociju mu je prstila zahvalnost.Uzela sam kesicu i nastavila laganim korakom dalje.
Na samu pomisao da moji roditelji bivaju sami kod kuce mi pada svasta na pamet.Ne bi oni valjda opet.....
Preokrenula sam ocima i pocela jesti isprzene kestene koji su tako dobro mirisali.I zaista, jako su ukusni.I to je dokaz da je hrana spremljena ljubavlju ukusnija.
********
'Gde si do sad?'
Zaskocio me Zayn u kuhinji kada sam skinula jaknu sa sebe, pokusavajuci da svoje nozne prste pokrenem opet.Smrzla sam se i cinjenica je da to njega ni ne zanima.
'Okolo.'
DElilah EPssy xx
