'Kako ovo sranje radi?'
Rekoh kada se presavih od neravnoteze.Dovraga, ovo je toliko uvrnuto.Svaka cast onome ko zna voziti rolere (rosule, kako god, svejedno).
'Nemoj da kazes da ne znas voziti.'
Zaleteo se toliko, da sam zinula i skoro pocela plakati.Ne prkosi mi!Da, tesko je poverovati, ali smo izasli zajedno da ih vozimo.I to je prvi put da izlazim s njime bas na druzenje.Sto se mene tice ni ne bih, ali ovo je previse zabavno da se propusti.
'Ajde se sada smej.'
Pogledala sam ga, kada je i on pogledao u mene.Lice mu je krasio onaj pravi osmeh koga mi je retko poklanjao.Kako je samo lep kada se smeje, ajoj.Dosao je do mene i uhvatio za ruku.Trnci su me presli, a lice se zagrejalo.Ne znam zasto, ali sam se osecala neprijatno.
'Ja cu te nauciti.'
Rekao je i povukao me.Mislim da cu izgubiti dusu ovako.Ovo nije za mene, to sam saznala kada sam bila mala.Zasto misli da je cudo da bi me mogao nauciti sada?Zaljuljala sam se, kada sam ga zgrabila za ruku.
'Hej, lakse malo sa mnom.'
Rekla sam mu, a on je usporio.Polako me odvojio od sebe, a ruku mi nije pustao.Pomislila sam, zar cemo tako ici pred svima, ali sam se onda setila da je on i previse zgodan i lep, i da to ne bi bila toliko losa ideja.
***
'Ides leva, desna, leva, desna.Samo polako.'
Rekao je i pokazao mi pokretom.Pocela sam i videla da to nije tako tesko, ali strah da cu pasti je jos ucek ostao u meni.
'Pascu?'
Pitala sam ga i izmamila mu osmeh na lice.Ima vampirske zube.Ha?
'Ako te pustim, hoces.'
Rekao je i stisnuo me jos jace za ruku.Pocrvenela sam i zaboravila na ocnjake, ali zaista su izrazenije.*Pa onda me ne pustaj, dok god ih ne izujem* pomislila sam i zadrzala to za sebe.Bolje je.
'Jako utesno.'
Vozili smo se tako po ulicama na kojima je put uglavnom tavan, posto JA nisam htela da idemo na neka jako neravna mesta.Insistirao je sa izgovorom da cu tako brze nauciti, ali meni ovo nije bas nesto za cime zudim.I onako se ovaj dan vise nikada nece ponoviti, ovo je prezabavno, ali i prekratko za nas dvoje.Sutra cemo se opet posvadjati.To znam.
Prolazili smo pored nekih izloga za koje sam se zainteresovala, pa je i on morao da gleda haljine sa mnom.
'Neces valjda kupiti ovu?'
Pitao je sa nekom smesnom facom na licu.Nasmejala sam se njegovoj reakciji.Zaista ni ne nameravam.Haljina je bila dugacka do poda bukvalno i na bretele.A ja nisam bas ljubitelj takvih haljina.
'Naravno da necu budalo.'
Rekla sam mu na sta je obrisao celo rukom kao znak za olaksanje.Sta se s njim desava?
'A sto to tebe zanima?'
Pitala sam ga, na sta me je pogledao.Slegnuo je nekako luckasto ramenima.Ne shvatam.
'Zelim da obuces nesto sto ce isticati tvoje obline.'
Rasirila sam oci na to.Znaci tako.Moze li imalo biti normalan?Koja je on budala.Istrgla sam ruku iz njegove i okrenula se nekako, zeleci da krenemo dalje.
'Sanjaj macko.'
Rekla sam mu i zateturala se.Polako, samo polako.Necu pasti.
'Hej stani malo, pasces.'
Oglasio se, na sta sam se sarkasticno nasmejala i prevrnula ocima.Da, briga ga je.
'Ne, necu.Mogu i sama.'
Rekla sam samouvereno, pomerajuci noge i pazeci da slucajno ne naletim i na najmanji kamencic na planeti.
'Jesi sigurna?'
Pitao je nekako nesigurno, na sta sam se okrenula ka njemu.Zar zaista misli da sam toliko trapava?
'Pfff, naravno da jesam.Gledaj me.'
Okrenula sam se, ispruzila nogu napred i sledece sekunde se nasla na zemlji.
***
Mamu mu, kako ovo uopste funkcionise?Vec se dobrih sat vremena teturam ovde i nikako da se opustim.Prolazili smo i kroz centar i zaista licili na par.I sve to samo zato sto je on rekao da ne zeli da padnem i obrukam nas pred ljudima.Mada, ja sam sigurna da ne bih.
Isli smo ka parku, kada sam mu rekla da me napokon pusti.Nisam osecala prste.Bili su kao pomfrit iznutra.Meki i gnjecavi.
Zaleteo se ka parku i napravio krug u mestu.Ovo me zasita zasmejalo, zato sto izgleda kao dete na rosulama.Mnogo je sladak ovako.
Zaletela sam se i ja ka njemu, a onda shvatila da ne znam kako da se zaustavim.
'Aaaaaaaaa!'
Vikala sam kada sam jurila ka njemu na tockicima.Jednostavno sam presmotana za ovako nesto, a ne jos i za krug.Zatvorila sam oci i rukama pokrila lice da ne gledam kako cu pasti ili sta vec.
Osetila sam tvrdo telo u koje sam udarila i neki bojazljiv udah me je izleteo iz usana.Cvrst zagrljaj me je vratio u realnost i osvestio.Polako sam sklonila ruke sa lica i pogledala u njega.Kako samo ima predivne oci.Te guste trepavice su...Carobne kao...Ahhh.
Gledali smo se tako malo duze, na sta sam ja skrenula pogled.Mislim da sam se izgubila u njegovim ocima.Iste sekunde, zacrtale su mi se u glavu.Te kafene oci...Videla sam nesto drugacije u njima, ali ne znam sta....Neopisivo.
Otisli smo i seli na neku klupu u parku.
'Mislim da je dosta.'
Rekla sam i uzdahnula nadinjuci se nekako umorno na naslonas od klupe.
'I ja mislim isto.'
Zavalio se i on do mene, a meni je pogled lutao na nebu.Sad ce mrak, moramo se vratiti kuci.
'Nikada mi nisi pricala o sebi.'
Rekao je, na sta sam skrenula pogled na njega.Nisam ni imala prilike.Slegnula sam ramenima kao da zelim da kazem *pa sta*.I onako nisam imala dovoljno poverenja u njega.Ko zna da li ga i imam sada.
DElilah EPssy xx
