Setam vec dva sata i nekim cudom me jos nije pronasao.Nasmejala sam se na njegovu reakciju.Neka i on izgori kao i cela kuca!
Odjednom, osetim nesto jako u grudima i padam na pod.Jauknula sam snazno na tu bol.Kao da me nesto sece iznutra.On mi ju je naneo.Ne zmem da se pokorim pred njom.Ne zmem da odustanem samo zbog njegove bezosecajnosti.Polako sam se digla na kolena, pa na noge.Moram sto pre naci grad i lekara.Ova bol je nepodnosljiva.
Zayn's p.o.v.
Vracao sam se kuci brzo trceci.Ne smem da dopustim da se opet probudi i pobegne.Ne smem je opet tako povrediti.
Na nekoliko metara sam od kuce i vidim je.Nesto nije u redu.Brzo trcim ka njoj i zaticem plamen.Odkud plamen?!Sta ako ona lezi unutra?!
Brzo ulazim unutra i probijam se kroz plamen.Cela kuca gori, nema joj spasa.Gazim po mestima gde jos plamen nije dosao i idem ka onoj sobi gde je ona ostala da lezi.Prebijena na tom podu.Ne mogu sebi to da oprostim.
Otvaram vrata sobe i vidim da nje nema.
Ustala je!Sutiram u neku kutiju.
'Jebem ti!'
Opet, kao i prosli put.Otisla je i napravila haos.Samo sto je sada veci.Sada je sigurno da ce kuca izgoreti.Izgorece!Sve zbog one....zbog....
Pogledam u onu kutiju i vidim da se u njoj nalaze neke stvari.Setio sam se onih stvari koje je ona dirala i brzo se izvukao iz sobe.Vatra je vec svuda gorela, nema sobe koju nije zahvatila.Nadam se da necu izgoreti ovde.Ali, moram do onih stvari.Moram ih uzeti!
Topao vazduh me je okruzivao sa svih strana, a dim nije prestajao da se kupi.Postaje sve zagusljivije.
Napokon stizem do one sobe i brzo vadim sve one stvari koje mi znace,Sve one stvari koje su me odrzale u zivotu.Ne smu izgoreti, ne bih mogao bez njih.
Izgorelo drvo je palo do mene, na sta sam se odma uspanicio.Moram sto pre odavde inace sam gotov!
Kako sam ih uzimao u ruke, neka slika je ispala.Sagnuo sam se i uzeo je.Ona.Lezala je tamo, u bolnici sa svakakvim aparatima ubodenim u nju.Suza mi je skliznula, a snaga u meni je rasla.Obecavam da cu sve njene postupke opravdati!
Jos jedna suza se sakupljala da kane, ali sam je pokupio pre no sto uspe..Ustao sam snazniji nego ikad i probijao se opet kroz vatru.Kada sam izasao iz sobe do hodnika, zakasljao sam se jako.Mnogo je zagusljivo ovde.Krajnje neizdrzljivo!
'Nastavi.'
Neki unutrasnji glas mi je rekao.Nastavicu.Necu izgoreti, kao ni njene stvari.Zbog nas.Zbog nje.
Delilah's p.o.v.
Nalazim se u gradu napokon, ali nikako da pronadjem bolnicu.Prsa me uzasno bole, mislim da cu svake sekunde pasti.Neizdrzljivo je.
Zaustavila sam neki taksi, setivsi se da imam nesto para u dzepu.Nadam se da ce biti dovoljno.
Usla sam u njega i rekla bolno.
'Najbliza bolnica.'
Pogledao me i dodao gas.Drzeci se za prsa, disala sam tesko.Ne znam sta se desava.Onaj me je pretukao na smrt, ali....da li cu umreti?Da li je ovde kraj za mene?
'Pozurite molim vas.'
Jauknula sam.Jos uvek me nesto sece iznutra.Sta ako se ne probudim?Sta ako ne dozivim sutra?
To ustvari nece biti problem.Roditelji ce se lisiti male glupace, Louis problema, tetka briga, a onaj monstrum........Pa okej, mozda ce njemu biti dosadno, ali ulovice on drugu.Barem mene nece vise da dira.
'Stigli smo.'
Rekao je vozac, kada se auto zaustavio naglo.Brzo sam izasla iz njega i odgegala se do ulaza.Usla sam, a tamo su sedeli neki ljudi i gledali me cudno.
'T...Trebam pomoc.'
Vise se niceg nisam ni setila.Znam samo da sam se nepodnosljivo prilepila za taj pod od plocica.
*******
Polako otvaram svoje teske i umorne kapke, dok ispred sebe vidim prvo jednu osobu u belom.Po slusalicama koje je imao 'zakacene' oko vrata, shvatila sam da je doktor.Ja sam zvanicno u bolnici.Krasno.
Pokusala sam da se dignem, ali me je nesto sprecilo u tome.
'Jeste li dobro?'
Pitao je doktor starim i dubokim glasom, a ja sam iste sekunde odmahnula glavom.
'Znaci jeste.'
Rekao je na sta sam htela skociti i reci mu da nisam, ali kako sam udahnula dublje, osetila sam bol u prsima, ali blagu.Blazu nego ona.
'Sta mi je?'
Progovorila sam sapatom i pitala onog doktora, koji je nesto radio po sobi.Znam da me je ovo bolelo mnogo, ali kako sam se izlecila.I da li uopste i jesam?
'Imali ste operaciju....Ali bez brige.'
Saopstio je, na sta sam se malo unervozila.Operaciju?Zar je do toga doslo?Onaj decko je potpuni monstrum.
'Operaciju?'
Progovorila sam svoje misli naglas nekim slabim sapatom.
'Da, ali ste sada uredu.Imali ste operaciju desne dojke zbog unutrasnjeg krvarenja.'
Imala sta?Oci su mi se rasirile na njegove reci.Pored tolike boli?Ne znam sta sam osetila tada, ali se to moglo zvati nekim zaljenjem nad samom sobom.Ne znam se vise.Ne mogu reci sta sam ja.Ceo zivot visim na koncu, dok me drugi udaraju, bas kao vrecu.Vrecu za boks.
'Z...Znaci bicu dobro.'
Jedva sam progovorila.Disuci, jos sam osecala neku struju boli kao da mi prolazi sve do grla i cuje se kroz moj glas.
'A kada smem kuci?'
Pitala sam na sta sam se setila da ja nemam kucu.Mozda imam rodbinu, ali kucu nemam.A posle svega, mislim da bi me i najmiliji odbacili.Sta cu im ja.Cela u modricama i bez posla.Bezvredna sam jednom recju.
'Za par dana.'
Rekao je na sta sam zatvorila oci.Lezanje ovde bice uzas, isto kao i znanje da nemam gde kada izadjem.Jednostavno cu postati siroce.I ako nigde, na ulici ima dovoljno mesta za mene.
********
Dani mi prolaze uzasno.Lezim ukocena ovde.Kao da sam paralizovana.Kao da sam invalid.Glava mi lezi na jastuku, okrenuta ka prozoru.Po licu mi se slivaju vec bezosecajne suze.Prvih dana sam osetila tu tugu, ali sada vec ne znam sta da osecam.O svemu.Ne osecam nista, jednostavno nisam ukljucena.Mislima mi se prevrtaju najgore slike i price moga zivota.Nema nista sta ce mi skrenuti misli sa toga.Sto je i najgore od svega, kada si nemocan nad svojim mislila....Na stranu da osecanja sada ni nemam.
********
'Delilah.'
Cuo se poznati glas, na sta sam otvorila oci, ispod kojih su se ocrtavali tamnoljubicasti podocnjaci.O...On?Suze su mi prekrile oci, na samu pomisao sta ce mi raditi.Naplatice mi.
'Ne ostavljaj me opet na koncu.Dovrsi svoj posao do kraja.'
Rekla sam kada mi je suza skliznula niz obraz.Prvi put posle nekoliko dana osecam.Osecam da zivot ne vredi ovakav.
'Necu te povrediti.'
Rekao je na sta sam ga pogledala u njegove svetlece oci.Mozda je to opet ona njegova sala, kao i tada.Rekao mi je da me nece povrediti, a jeste.Samo jos vise.
'Tvoje reci mi nista ne znace.'
Rekla sam mu, na sta je zatvorio oci.
Hey ljudi. :)
-Ovaj nastavak sam napisala veceras zato sto nisam mogla juce. (inace bih ga izbacila juce)
-Izvinite na greskama, ima ih sigurno, ali nisam pregledala tako da ne znam.Ne stizem da citam za sobom.
-Mozda je kraci od proslog nastavka, ali to je prosecna duzina, kada sam ja u pitanju haha.
~~~ Mada, kada se vise okupite i pocnete glasati malo, pisacu duze, obecavam. ~~~
NAPOMENA : Ove dve podebljane reci ( NJE, ONA) se NISU odnosile na Delilah.Samo da znate. :)
DElilah EPssy xx
