'Kako vas nije sramota?'
Proedila sam kroz zube i suzdrzavala se da ne briznem u plac.Suze su mi se skupile u ocima, ali sam ih svom silom vukla nazad.
'Duso, nije kao sto mislis.Daj da ti objasnimo.'
Panicila je, dok je tata samo nemo gledao u mene.Sta se cude sada?Zar se ni malo ne stide?Zar sam ovo zasluzila?Cime?Time sto mi je celo detinjstvo pakao bilo?Sada shvatam da sam se osecala srecno sa Zaynom.Sa covekom kojeg ne poznajem, koji me je nekoliko puta pretukao na smrt.Ali ni to nije bolelo kao sada ovo.Od njega sam mogla ocekivati sve, ali od njih....
'Mislila sam da imam roditelje.Da me vole.'
Suze su mi pobegle iz ociju, kada sam odustala.Neka idu.I onako nemam vise sta izgubiti.Veceras sam izgubila sve.
'A vi...'
Odmahnula sam glavom, kada su mi jos par suza skliznule dole, putem onih prvih.
'Kako ste mogli?!'
Viknula sam na njih, kada je otac ustao i dosao do mene, ogrnut dekom.
'Delilah, nemoj pogresno shvatiti.'
Rekao je umilnim glasom, na sta sam ga jos jace zamrzela.Udaljila sam se od njega i rasirila oci.
'Sta da ne shvatim pogresno?Da ste me poslali kod tetke samo da me se otarasite i da mozete da se jebete?!'
Viknula sam na njega.Dosta mi ih je!Sta ima ovde da se shvati pogresno?Sve mi je jasno.
'Ne govori to.'
Pobunila se mama i dosla do nas.Umilnim pogledom je mislila da ce resiti sve.Epa nece!Uhvatila me je za ruku pocevsi se pravdati.
'Ti znas da te mi volimo.'
Otrgla sam ruku od nje i opalila joj samar.Glava joj se pomerila u levu stranu, a vrat istegnuo od sile.
'Kako smete posle svega jos da me i lazete?!Da vam je imalo stalo do mene ne bi se sada ovde povalili!'
Viknula sam opet i odaljila se od njih.Ne zelim vise da ih vidim.Mislila sam da cu se vratiti ovde i oprostite im sve, biti dobra s njima, ali sam se razocarala.Sta mi bi i da pomislim da su me se zazeleli.I ne zelim slusati prazne price da me vole, zato sto me ne vole.I to su i dokazali.
'I da, majko.'
Zadnje slovo sam naglasila da cuje, i ako mi se mucnina stvarala na samu pomisao da je to moja rodjena majka.
'Kada rodis to dete, zapitaj se da li uopste znas sta je majcinska ljubav.'
Rekla sam joj zadnjim atomom moci u svome glasu i besno krenula iz ove kuce.Zalupila sam vratima i zapecatila ovo vreme u svojoj proslosti.Nikada vise krociti necu u ovu kucu.Necu vise nikada da ih vidim.Kajem se sto sam se i vracala ovde.Sta sam postigla time?Samo jos vise razocaranja i briga.Ali ne....Vise ne brinem o njima.Oni nisu moji roditelji.I popicu sebi celu krv ocnjacima, samo da je ne nosim u sebi.Gadim se sama sebi sto sam deo ovoga.Sto me je ona rodila.Nije nista od prave kucke.Voli me, da.Misli da sam ja neka naivna devojcica koja ce joj oprostiti.Da ima imalo postovanja, priznala bi.Rekla bi mi.Delilah, mi te ne volimo i zelimo drugo dete.Ali ne, oni su obicne kukavice!Ne srame se!Mrzim ih, mrzim sebe sto sam dozvolila da mi fale.Neka ih progoni dan kada su me oterali iz svoje kuce, lagajuci da ce mi biti bolje.Da cu lepo naci posao i zaposliti se bolje.Vraga...Sada shvatam ko su oni zapravo.Tek sada su se pokazala prava lica njihovih trulis dusa.Mrzim ih!Prezirem!Neka trunu tamo!Jos sto puta da spavaju zajedno, ne bi se pokajali.Ne znam gde mi je pamet bila.Svo ovo vreme....Svo vreme sam bila ponizavana.I trpela sam, nisam ih razocarala.A oni, oni se nisu ni malo zabrinuli.Ni malo nisu obracali paznju na moja osecanja, ali sada....Sada kada napokon znam....Spremna sa.Oticicu nazad kod Zayna i suociti se s njim.
Suze su mi skliznule, a ja sam glasno ispustila jos jedan jecaj, trceci vec daleko od te proklete kuce.Cerka im je bila oteta....Mucena....Ko zna da li su i znali.Ko zna da li su se i javljali tetki da pitaju kako sam.Da sam mrtva, ne bi ih bilo briga.Uzdahnula sam pokusavajuci se smiriti, ali mi nije islo.Predajem se.Ovo je previse za mene.Ne mogu vise.
******
Krhke noge me vode, ne znam ni sama gde.Lice mi je izgubilo boju.Ne osecam vise ni otkucaje srca.Kao da sam mrtva, ali neka sila namerno zeli da se jos mucim, pa mi dusu ostavlja na zemlji.U tom mom trulom telu.Cemu meni sve ovo?Zasto ja ovo zivim?Oce li mi krenuti nesto na bolje?Ocu li ikada biti zadovoljna sobom i svojim zivotom.
Ulazim u park, koji je samo jedna duga staza pored koje su klupe i drveca.Kao neki tunel.Oci su mi prikovane za zemlju, a ne secam se kada sam poslednji put trepnula.Heh.Kazu da posle suza dolazi osmeh.Meni posle suza dolaze opet suze.
Tresucim prstima dodirujem jednu klupu u sredini parka i sledece sekunde ju sklanjam sa tog hladnom drveta.Nemam gde, to mi je jedini izbor.Polako sedam na nju, a zatim dizem noge i sklupcavam se u lezeci polozaj.Stiskam svoj dzemper jos jace telu i prekrstavam ruke na grudima, dok me drvo bukvalno reze od hladnoce.Koliko sam nisko pala....Suze su mi sve iskapile.Oci vise ne mogu, izmorile su ih.I sada bih jos zaplakala, ali nemam sta.Ne mogu.Umorna sam, umorna od svega.Od zivota, od problema, od sebe, od drugih.Samo trebam zaspati na par dana i ustati odmorna da nastavim dalje.Samo trebam odmor....Jedan mali lepi odmor..............................
Odjednom me snazna svetlost vadi iz crnine i ja otvaram oci i skupim sledeceg trenutka.Trepnem nekoliko puta da se uverim da je to stvarnost i vidim ispred sebe drvece i klupe.Trljam oci i vadim osusele kapi iz njih, a onda se dignem u sedeci polozaj.Kuda cu sada?Da cu se vratiti nazad u kucu, to sam odpisala.Ni u ludilu.Nikada.A sta mi ostaje?Nemam ni para da kupim kartu za nazad, kod tetke.Ni to ustvari nije dobra ideja.Obasipace me brigom i pitanjima, a ja zaista ne mogu nista vise.Kap se nasla na mome nosu, kada sam pogledala u nebo.Sivo je, skoro crno.Kapi sve vise pocinju da kvase moje lice i sve jacom brzinom se spustaju na zemlju.Prave muziku lupajuci svuda po gradu, sto mi prija.Ali ustajem.Ne mogu ovde ostati.Idem ka aerodromu.Jedino mi to ostaje.
*******
Koracam laganim koracima a odeca mi je vec sva mokra.Nije bitno.Dahcem na usta od hladnoce i idem napred, dok svi idu nazad.U svoje kuce, svoje domove.Prolazim pored prodavnice i vidim u cosku pored kante kartonsku kutiju.Uzima je i stavljam na glavu, koristeci je kao kapu.Sada sam niko i nista.Toliko su me srusili da ne vidim gde je tlo.Ne vidim nista, ni svetlo ne dopire do mene.Sama sam na dnu.Suze su mi se nakupile u ocima, dok misli ne mogu da se odlepe od ovog dogadjaja.Da, vazno je da sam za plakanje smogla snage, a za ostalo ne.Sto je najgore, ne znam ni da li cu uspeti ikada da zaboravim ovo.
Zaduvao je vetar i jos jednom po ko zna koji puta najezio moju vlaznu i hladnu kozu, dok sam na glavi osecala svaku vlas kako se dize za sebe.Skupila sam oci i potiskivala slabost.Posle svega, zahvalna sam sto i to mogu da uradim.
******
Za sat se nalazim na aerodromu, tresuci se sklupcena ispred nekog ulaza.Ispred mene je ona kutija sv mokra, ali nije bitno.U njoj se nalaze nekoliko novcanica, ali ipak nedovoljno za telefon.Izgubila sam sve....Sve.Ali barem sam se resila straha da jos nesto ne izgubim.Jer nemam sta vise.....
Zayn....Koliko mi fali.Pitam se, sta radi sada.Gde je, je li sebi nasao macku?Nadam se da me ne trazi, i ako u meni postoji nada da ce se vratiti.Da ce doci po mene kao i uvek.Koliko mi nedostaje, ne mogu ni sama sebe uveriti.Ni zamisljala nisam da cu ga toliko zavoleti....Ali nedostaje mi on.Nedostaje mi taj cudan osecaj koji se spusta sve do moga medjunozja i tera me da se sva tresem kada mi je blizu.Nedostaje mi sama njegova tanka figura koju bez problema mogu prituljiti uz sebe.Kao da je moj, samo moj.Kao da jedina dobijam njegovu paznju, kao da sam jedina devojka na svetu......Ali sve je to u ovom trenutku secanje.
Suza mi se skliznula niz obraz, a ja sam je hladnim i vlaznim rukavom od dzempera obrisala.Smrknula sam i zajecala.Ne.Necu plakati.Moram ostati jaka.Moram zbog sebe.Zbog svih tih ljudi koji se nalaze u istoj situaciji kao i ja.Zbog....Zbog ljudi koji me vole....Suza mi se opet skliznula, na sta je sada nisam dirala.Koga ja zavaravam?Nema ljudi koji me vole.
Izvinite zbog kasnjenja, ali zivot mi se obrnuo za 180 stepeni i zakomplikovao i....Jednostavno nisam imala snage ni volje, ali sada je tu novi nastavak i ako znam da je dosadan i kratak.Za dalje ne mogu da vam obecam jer ce to u ovoj situaciji u kojoj sam biti samo laz koju cu vam dati, so....Votujte ako niste zaboravili na pricu i...to bi bilo zapravo to.
DElilah EPssy xx
