Diana - chapter 8

125 8 0
                                    

To bi zaista bila katastrofa.Uz to, nemam ni para mnogo kod sebe.Kako cu kupovati stvari kada nemam ni za jednu dobru majicu?Kad smo vec kod odece, zaista mi treba nova.Nije ni ova koju imam losa, ali mislim da na osnovu moje pidzame mozete zakljuciti KAKVU SU MI TO ODECU KUPOVALI roditelji.
Klimnuli su glavama, dok me Louis pogledao nekako kao da ce svake sekunde skociti zamnom.To mi ne bi trebalo.
Okrenula sam se i otisla.Mozda je glupo da sam tek tako otisla, ali zaista ne mislim da bih mogla izdrzati tamo jos ni pet minuta.Jadna Loren kada gledas.

***

Laganim koracima setam po radnji.Doista je velika i to je fascinantno.Ima svasta, sve sto ti srce pozeli.Sta je moje srce zelelo?

                                                     -FLASHBACK-

Stajala sam pred ogledalom, dok sam sebi namestala kosu.Skola mi pocinje za pola sata, a ja jos  nisam tamo.Pogled mi je zapao za malu krunicu koju sam drzala na stocicu pored ogledala.Zastala sam sa uredjivanjem i uzela je u ruke.Od plastike je.Ima plave sare po sebi, a na vrhu u sredini plavo srce.I to sve jer sam zapretila mami i tati da mrzim roze boju.Nasmesila sam se na to.Bila sam opasna mala.
Stavila sam krunu na glavu i zamislila sebi dugacku haljinu, sa dugackim rukavima.Bila bi u ljubicastoj boji.Sanjam da budem princeza jednog dana.Princeza...Bas kao Diana.Izgleda tako mocno, pametno.Tako je samouverena i jaka.Niko joj nista ne moze.Zelim i ja cvrsto stajati na svojim nogama.Zelim i ja da me se boje.Jer, sada mi se samo smeju.Samo se rugaju.Ja sam streberka, sigurno bi me nazvali STREBERCEZA.

'Delilah, kasnis!'

Viknula je mama, a ja sam automatski skinula krunu, uzela torbu sa poda.Zabacila sa je preko ramena i zalupila vrata svoje sobe.Skola, potpuno sam se zanela.

                                                             -END OF FLASHBACK-

Zelela sam da budem kao ona u svojim pa...trinaestim, cetrnaestim godinama.To jeste bila samo zaludjenost, ali zelja je ostala i sada.Zelim i sada biti izdrzljiva kao ona.
Otisla sam do predela za igracke i nasla sam krunu.Bila je tipicno ista, nista posebno.Samo je bila tamno plave boje.Uzela sam je i otisla na kasu.Nadam se da ne kosta mnogo.Zena ju je otkucala, a kada sam cula cenu, malo sam se iznenadila.Ono sto je moje detinjstvo ulepsavalo, ono sto sam sanjala da imam, sada ne kosta ni dinar.Ali, da.Nekada su srecu cinile male stvari.Sada ne.To je samo mudra rec iz davnih dana.
Uzela sam je i izasla.Napolju je vec pala noc, nisam ni primetila da je tako kasno.Kuca je bila dosta daleko, ali nije nikakav problem.Prija mi ova setnja.Ja govorim sa svojom tisinom.

Xxx p.o.v.

Pratim je odkad je dosla ovamo.Odma mi je zapala za oko.Bice prava macka.Nesto u njoj ima, nesto drugacije od svih.Istice je, ali ne znam sta je to.Mada, meni izgleda kao i sve druge.Ali, saznacu jos malo.Jos samo nekoliko minuta.
Zasla je za ulicu.U njoj zivi izgleda.Savrseno.Ulica je mracna i slepa, bas kakva mi treba sada.
Skocio sam s krova na drugi, necujno, da me ne bi otkrila....Nije.
Taman kada sam mislio skociti i uhvatiti je, stala je.Tacno na putu ispred kuce.Cudno.Mislio sam da ce odma uci.Ceka li nekog?Zar mi je nesto promaklo?
Digla je ruku i posejala sebi nesto na glavu.Je li to...Kruna?
Zbunjeno sam je gledao, sedeci na krovu.Podigla je pogled ka nebu.Sta sada radi?Neke vragolije?Podigao sam i ja da vidim u sta gleda, kada su mi se oci rasirile.Zvezde,Osvetljavale su nebo i popunjavale tamu.Posebno danas su bile na milijarde, a  nijedan oblak nije zalutao da ih prekrije.Zaista je carobno.

'Diana.'

Prosaputala je, ali sam je cuo.Spustio sam pogled ka njoj.Mislim da cu odloziti napad za drugu noc.
Spustila je glavu, a jedna suza joj se izmakla i zabljestala nad zvezdanoj svetlosti.Zaista je cudno to sto radi.Nista ne shvatam.
Podigla ju je sekundu kasnije i usla u kucu.Ovo je bilo nesto drugacije.Ali...Izgledala je kao neko dete.Nekako meko, osecajno.
Podigao sam pogled nazad ka nebu, jos jednom skenirajuci svaku zvezdu.Zaista je carobno.

Hey :) Ovaj nastavak je kraci, zato sto jos nema skoro nikoga, ali docicete-nadam se. Za jedan ili dva nastavka (ne vise) , pocinje onaj zaplet, pa bih zaista zelela da vas ima malo vise, ali se ne plasim za to iskreno.Ako vas ne bude, znam sta cu, hehe.
Nego, evo od sada nadam se da cu pisati nastavke svaki treci dan ili kako, a vi citajte ako vam se cita, pa se cujemo. 

DElilah EPssy xx

Katy Cat ^  ^ ~Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang