Maler! Polako sam se digla kada su svi poceli da se smeju. Obrazi su mi se zagrejali kao nikada. Pa bravo Delilah, nije moglo gore.
'Sta je toliko vazno da si dosla da me molis na kolenima? '
Pitao me je odlicno poznat glas. Podigla sam pogled ka njemu i prostreljila ga. Bukvalno sam ga rezala na pola njime.
' Mnogo si ti uobrazen. '
Rekla sam mu, kada se iste sekunde nasmejao. Ne znam sta mu znaci taj osmeh, ali je odvratan. Gadi mi se.
' Izvini, ali ovde nema strebera za jednu noc. '
Rekao je podrugljivo. Budala!
Ne bih se ni poljubila s nekim, a kamoli da... Puj.
'Dosla sam da te zamolim da smanjis muziku. '
Shvatila sam da nema svrhe da se svadjam s njim. I onako je glup da bi razumeo.
' Sta je, ne cuje te decko kako jecas i uzdises? '
Rekao je podrugljivo. Ne mogu da verujem kuda ovaj svet ide. Ovde nemas vise s kim ni da razgovaras. Uvek isto, samo gadne stvari Sada mi je zao one plavuse sto se nastavila balaviti sa njim. Samo kad bi znala... Probijala sam se kroz guzvu, u nadi da cu naci izlaz odavde. Ne vidim ni kuda idem od guzve, ni kojim putem sam dosla. Predivno. Probijajuci se tako kroz guzvu, naisla sam na jedna vrata. Samo da je to izlaz, skakacu do neba. Ovaj zrak i nije bas najprijatniji. Otvorila sam ih polako, kada sam videla jednog decka kako sedi na krevetu. Podigao je pogled na mene. Znaci, nije izlaz. Imao je kratku i razigranu plavu kosu. Oci mu nisam videla od mraka. A ja uglavnom prvo pogledam boju ociju.
' Izvini. '
' Ne, ne, slobodno je ovde. '
Rekao je kada je video da cu izaci.
'Ma ne, ja sam samo trazila izlaz.'
Objasnjavala sam mu na sta sam misila. Na ovoj zurci se izgleda nista vise ni ne radi osim zvalavenja i tih stvari
'Pa, mogu ti ja pokazati gde je izlaz. '
Zacudila sam se sto iko i zeli da mi pomogne. Uglavnom me ismevaju sto ne znam.
' Molim te. '
Sledece minute smo se nasli napolju. Napokon svez vazduh.Ne znam zasto sam uopste i ulazila onamo. Kao da Nicolas ima imalo razumevanja. Pogotovo za mene. Onaj decko je seo na stepenik. Nisam zelela tek tako da odem, pa sam sela do njega. Red bi bio da mu znam ime. Ipak me je on spasao na neki nacin. Ko zna sta bi bilo jad bih ostala tamo.
' Nisam zelela tako da upadnem. '
Progovorila sam jedva. Sta ako on ne zeli da prica? Sta ako nije bas druzeljubiv kao sto se cini?
'Da upadnes gde?'
Pitao me je, na sta sam ostala malo zatecena pitanjem. Pa, zar ne shvata?
'Mislila sam da... Ovaj... Da ti i... '
Nisam znala kako da kazem to. Skrenula sam pogled dole, na sta se nasmesio.
' Ne, nisam ja takav. Drugar me je doveo ovde. '
Dali ja to sanjam? Naizad neko normalan. A mislila sam da ce ovaj svet propasti. Nadam se da ce decko do mene imati decu. Znate, takvih ljudi trebamo vise na planeti.
' A. '
Nisam znala sta da kazem, pa sam promrmljala nesto sebi u bradu. Tek toliko da vidi da sam ga cula i shvatila.
' Tvoje ime? '
Podigla sam pogled, kada mi je plavi svitac udario u oci. Tako su svetle i... Plave. Prelepe su. Presla sam mu malo po faci i videla da ima doista spljoskan nos. Ali to se ne vidi. Mozda je malo veci, ali okej. Usne su mu nekako tanke i male. Kao da su uvucene. Ali, to mi se svidja kod muskarca. Cekaj, sta ja to buncam? Ja nisam imala simpatiju od 12 godina.
' Delilah.
' Prozborila sam kada sam shvatila da ga mozda malo duze gledam. Nasmejao se i spusti glavu.
'Sta? '
Pitala sam ga ne shvatajuci njegovu reakciju.
'Pa i ne izgledas bas kao streberka.'
Ou. Prekrasno. Mrzim to i najpre bih ga sada lupila. Ali cekaj, on je rekao da ne izgledam tako. Zar to nije napredak?
'Znaci i tebe su obavestili. '
Prevrnula sam ocima malo nadureno. Stvarno su budale.
' Niall.'
Rekao je podizuci glavu. Znaci on se zove Niall. Lepo ime. Ma koga ja lazem, nikada nisam ni mislila na imena.
'Kazes, drug te je doveo? '
Mozda znam tog druga. Mislim, mozda je iz skole neki tip kao Markos ili Stefan.
' Harry. '
Am. Ne poznajem nijednog s tim imenom. Pa okej, ne moram ja sve znati.
'Cesto izlazis na takve zurke?'
Ne misli valjda.
'Ne. Zivim pored, pa sam dosla da vidim sta se desava ovde. '
Pa, delimicno je tako. Zaista ne mislim reci kako me je Nicolas ispalio. Klimnuo je glavom. Pa, trebala bih krenuti.
' Cekaces ga ovde celu noc? '
Pitala sam ga nekako zainteresovano. Valjda nije toliko skrenuo da ga ceka dok onaj radi ko zna kakve stvari.
' Sudbina. '
Rekao je smeseci se, na sta sam se i ja nasmejala. Stvarno nije fer prema njemu, ali okej.
' Pa Niall, srecno sa sudbinom. '
Ustala sam. Zaista je kasno. A i moram ponoviti istoriju malo. Valjda mi nece zapeti nesto.
' Gde ces? '
Podigao je pogled ka meni, radoznalo. Hah, dobro pitanje.
' Kuci. '
Rekla sam na sta je ustao.
' Ne idi, molim te. '
O ne. Samo ne moljenje. Oduvek sam padala na to.
' Zao mi je, ali... '
' Ne ostavljaj me samog da sudbinom. '
Napravio je neku tuznu facu. Razumem ga. Ni ja ne bih ostala ovde zbog prijatelja. Mada, ko zna, ja ih ni nemam.
' Znam da je glupo, ali... '
' Ali ne idi. '
Gledala sam ga tako. Dvoumila sam se. Mislim, znam ja sve iz istorije, nije to problem, ali... Zurke nisu moj tip. Ne pravim ih od moje 7. Pogotovo ne takve.
'Ajde, upoznacu te s Harryjem.'
'Cek, to bi trebao da bude onaj ludjak koji te doveo ovde? '
Posla sam za njim kada se nasmejao. ...
Pa, evo ga i drugi deo.Nadam se da vam se svidja.Mozete i misljenje ostaviti u komentar :)
DElilah EPssy xx
