Odjednom me je prekinuo glas, a ja sam se sledila.Ovo...On...
Uhvatio me je.Udahnula sam od straha, a kolena su mi klecala.Sta ce mi sada raditi?Da li ce me zakljucati negde?Da li ce me udariti?Na samo pomisao da ce me povrediti sam zajecala.Plasim se.Previse ga se plasim.
'Mala mackica nam se plasi...Navicices se, nema potrebe za brigom.'
Rekao je na sta sam ga pogledala jace.Ja...Navici?Da li to znaci da...Priblizio mi se laganim korakom.Sva sam se najezila.On mi moze nauditi.Moze me ubiti.on nije ljudsko bice.Barem ne u potpunosti.Drhtala sam sva na njegovu blizinu.On je preopasan, ne mogu sama da se izborim sa njim.
'Nemoj se plasiti mackice.'
Puhnuo mi je na usne.Njegov dah.Imao je miris mleka.Zar on pije mleko samo zato sto je macka?
Gledala sam ga tako zastrasena.Ne zelim.Ne zelim biti ovde.Umrecu...
*********
Casa se razbila, nad mojim snaznim zabacajem.Komadici su leteli na sve strane.Nije me briga.Vise me nizasta nije briga...
Uvek sam patila!Uvek su meni zadavali bol.Uvek sam ja bila ta koja je najjadnija.
Zatvorila sam oci prisecajuci se svih tih trenutaka.
'Streberko!'
'Pogledaj joj pantalone!'
'Je li to mamina bluza?'
'Hahahahahahahahaha.'
'Delilah, oces mi uraditi test ako te zadovoljim?'
'Delilah, dlaka ti je iskocila, ocesljaj se.'
'Delilah, u kojem veku su napravljene te cipele, podseti me.'
'Ocemo li uciti o njima?'
'Hahahahahahahaha.'
'Hahahahahahahaah, jadno.'
'Hahahahahahahaha.'
'Hahahahahahahaha!'
'HAHAHAHAHAHAHAHHAH!'
Ismevali su me.Zelela sam samo da budem voljena kao i druge osobe.Da me gledaju kao obicnu devojku.Da se smejem sa njima, ma koliko nije bilo smesno.Ali, jedino sto je njima bilo smesno sam ja.Ja sam bila razlog njihovih ruganja.Ja sam izazvala sve te podsmehe i vredjanja.Ja sam kriva sto sam takva kakva jesam.Ja sam kriva sto postojim.
Snazno sam zatvorila oci i iste sekunde rastrgla sve one vrecice iz kupovine.Istresla sam sve na zemlju i uzela makaze.
Pljuvali su me!Bila sam im kao igracka koja prouzrokuje smeh.Gazili su me! I kao najnevredniju krpu su me zgazili.Bacili negde gde se niko nece brinuti za mene.Gde niko nece primecivati da sam tu.
Sve te majice koje sam kupila sa rukavama, ostale su bez.Farmerke koje su bile sire sam posekla tako da budu kratke, kao sorc.Cipele sam bacila.Ne trebaju mi.Ovo sam nova ja.To bol ucini osobi.
Nikada niko nije bio ovde za mene i ako su me okruzavali ljudi sa svih strana.Osecala sam se kao mis medju mnogo sova.Polako su me pokopavali svojim podlim uvalama.
Nikada nisam osetila onaj pravi, drugarski zagrljaj.Sve je bilo daleko od mene.A ipak na dohvat ruke.Ljudi me nisu prihvatili ovakvu.Niko nije video moje suze, i ako su lile vise od pljuska.Nisu culi moje jecaje, i ako su se culi do zvezda.Ali da.Nisu hteli.
Nisu zeleli da mi pruze ruku prijateljstva kada mi je bila potrebna.Kada sam se drzala jednom rukom za liticu, a drugu pruzila njima, oni su mi po prstima gazili da padnem.I pala sam.I sva bol koju sada osecam, niko nije osecao od njih.I sva promena koja sledi, sve to su oni prouzrokovali.Sva ta bol je zbog njih.Oni su krivi za sve.Ja nisam udovoljila njihove zelje.Nisam bila dovoljno dobra.
Ali sada.......Sada sam odlucila da se promenim, kada imam priliku.Mozda jos uvek u meni cuci ona mala zastrasena Delilah, ali ja sam sada druga osoba.
Ustala sam i dosla doogledala.Gledala sam tako svoje oci, dok je njima prevladavao bes.Kada se emocije sudare, dobija se bes bol.Nista vise,E, to je to sto ja osecam sada.
Uzela sam kosu u prste i zategla je, tako da me cupa malo.Makazama sam brzo presekla svu tu duzinu.Tako sam i sve ostalo.Na glavi mi je ostalo dva centimetara kose.Ako ne i manje.
Skinula sam svu tu odecu sa sebe koja me je podsecala na starije dane i obukla uske farmerice i majicu bez rukava.Preko nje sam navukla duksericu i stavila kapuljacu.
Ovako cu ja sada izgledati.Hladno i usko.Necu vise nista sire nositi.Nikada.Ne zelim vise da vidim svoje roditelje.Oni mesto da me podrze, oni ucestvuju u lomljenju mene.U lomljenu svake moje nade.Ali ne.Ne vise.Sada su oni samo proslost za kojom ne treba da se okrecem, jer ce biti problema.Treba malo da nadjem vremena samo za sebe.Samo za sebe.
Izasla sam iz te sobe i otisla duzim hodnikom.Da li ovo mesto ikada dobije malo svetla?Ili je zapusteno kao neka rusevina?
Usla sam u neku sobu s nadom da je to kuhinja i da cu najzad nesto jesti.Ovo je gore nego zatvor.Pitam se da li uopste ima kuhinje ovde.
Pogledom sam nabrzaka presla po sobi i shvatila da sam ja SKROZ PROMASILA.Ovo nije kuhinja vec soba onog decka.Ali, nikog nije bilo.Mozda bih mogla malo vise saznati o njemu?
Usla sam i za sobom zatvorila vrata.Sledece sekunde sam bila pored fioka i brzo ceprkala po njima.O, ma hajde, sigurno mu je tu negde licna ili pasos.
Nije.Nisam nasla nista ovde.
Prebacila sam se na ormar i sukala njegove farmerke i kozne jakne.Imao je pretezno crnu odecu.Mada, to mu je dobro stajalo, zato sto mu se uskladilo s kosom.
Odjednom, culi su se koraci.Moje srce je preskocilo, a ja sam brzo zatvarala sve fioke i ormar.Neki strah u meni je rastao, ali to nije bilo kao pre.Kao zadnji put.Sada sam jaca.Verujem da mogu biti barem toliko hladna da me njegove reci ne uplase.
Vrata su se otvorila, a ja sam stajala na sredini sobe.Znam da ce reagovati burno.Verovatno ce me udariti, ali ja se ne plasim.Ma koliko bila slaba, ne plasim se.Sada vise nisam ista, ona stara.
Hey ljudi.Ima li vas, haha?Nazalost, ovo se moralo desiti i ovo je jedan od glupih i dosadnih nastavaka u kojima smaram sa opisima ISTE RADNJE.Ali, mora tako biti, a vi ako zelite, kada citate, mozete preskociti sav taj opis.Na vasoj je volji.
Nego, iskreno se nadam da se sada mozda malo vise okupljate jer je pocelo ono poglavlje gde ona ima sada radnje i susrete samo sa ZAYNOM.I zato sto sam presla vec 10. nastavak. :)
A vi kada citate, molim vas, nabacite jednu zvezdicu za mene, okej?Ajde, pa se cujemo kada postavim drugi nastavak, bice zanimljiviji iskreno. :)
DElilah EPssy xx
