'Sine, idemo mi, ne zaboravi na ispit!'
Viknula mi je mama zadnje i zalupila vratima. Prevrnula sam ocima i bacila se na krevet. Kako me nervira ponekad kada me zove *sine*. Uglavnom to radi kada je dobre volje ili kada mi se ulizuje. U ovom slucaju je prva opcija. Vau, sva se uzvrpoljila sto je tata vodi na voznju camcem. I to celu noc. Ok, ne mislim da ce sedeti u tom drvenom vozilu celu noc i smrzavati se. Tipicno ce otici u neki restoran, mogu se kladiti. Uostalom, sto se ja brinem za njih? Kuca je samk moja!
'Matematika gotovo, Fizika gotovo, Hemija gotovo, Biologija gotovo, Istorija go... '
Zastala sam. Ne! Skroz sam zaboravila da imam zavrsni ispit sutra. Bravo za mene. Ali okej, znam ja sve iz istorije. Ponekada mi to smeta, ali zovu me najvecom streberkom u skoli. Ali, onda se setim da, i ako sam streberka, to jos uvek znaci da sam pametnija od njih. Ustala sam i laganim koracima otisla do prozora moje sobe. Prozor je doista velik, a kuca je na dva sprata. Ponekad se plasim da cu pasti. Ali, kakav bi to svet bio bez najvece streberke u skoli?
Otvorila sam ga lagano, kada je vec sledeće sekunde svez vazduh upao u moju sobu. Zraka. Zadnja pet dana ne izlazim bas napolje. Logicno, imali smo ispite. I da, sutra je taj zadnji iz istorije. Mama i tata su mi rekli ako ne prodjem na zadnjem ispitu odlicno (da dobijem najvisu ocenu), salju me kod tetke u N. Y. Posto, zaista sam popustila sa tim ispitama i uopste ih nisam prosla dobro. A oni smatraju da njihova cerka jedinica mora da bude odlikas. Ali okej, ne plasim se. Malo cu jos ponovoti pred spavanje, a sutra ujutru rasturiti ceo razred ocenom i to je to. Prilicno sam sigurna da nece biti toliko tesko, kao sto mislim.
Odjednom, glasna muzika je zatrestala z komsiluka, a ja sam pala dole sa prozora. Eto mi kada sedim na njime! Nicolas i Nicki. Dva uzasna blizanca iz komsiluka. Bas sada su nasli da prave ovaku buku? To treba zabraniti, pa ne mogu se ni odmarati lepo.
Otisla sam u dnevnu sobu za sobom tresnuvsi vratima. Budale! Sedam na sofu i palim TV. Ovo ce pomoci valjda...
***
Sat je posle ponoci, a ja ne mogu da ucim u svojoj sobi. Am, da, nakon sto mi se zavrsila serija *Prijatelji*, otisla sam ponoviti tu istoriju. Ali ne ide! Uzasna buka se jos uvek cuje iz kuce pored nase. I to me iritira vec dobrih 15 minuta. Izgleda da u kuci nije dovoljno ljudi da naprave buku da ne cujem one balavce iz komsiluka... Okej, oni su godinu stariji, ali su ipak balavci. Izasla sam napolje i brzim koracima setala do komsiluka. Pokucala sam na drvena vrata cetiri puta i odaljila se malo od njih. Neki decko mi je otvorio vrata. To nije Nicolas. Pa naravno da nije, on je negde u kuhinji i ljubi se sa nekom. Budala!
'Gde je Nicolas?! '
Razdrala sam se na onog lika, da me cuje od te proklete buke.
Nagnuo se do moga uha, kada je moje nosice popunio miris alkohola. Miris? Smrad alkohola.
'Ne brini se maco, mogu te i ja udovoljiti. '
Odgurnula sam ga od sebe, pobesnevsi. Koja budala.
' Bezi bezstidna budalo! '
Rekla sam mu i brzo se progurala unutra. Pa, kuca i nije tako losa. Ovaj nered, svuda je! Pitam se ko ce sve ovo cistiti.
Kada sam se progurala do kuhinje, zatekla sam Nicolasa kako se zvalavi sa jednom plavusom i stiska joj dupe. Napravila sam zgrozenu facu. Puj! Znaci plavuse. Pa, tipicno glupe, kao i on. Ne mogu da verujem sta mu sve roditelji dozvoljavaju.
Neko me je gurnuo i pala sam na kolena, tacno pred njim. Maler!
Evo mog prvog nastavka.Nadam se da vam se svidja.U komentar stavite misljenje, ako nema problema.Pocetnik sam i zelim znati kako sam pocela.
DElilah EPssy xx
