***
Ustajem i teskim koracima se krecem ka kuhinji.Spava mi se, ovaj umor je nepodnosljiv.Levom rukom se uhvatam za glavu i spustam je niz lice sve do vrata.Delilah, razbudi se.Mogla bih i na ovaj pod da legnem i zaspim.Ali necu, umrecu od gladi...Da, to je ta borba izmedju hrane i kreveta.
Ulazim u kuhinju i zaustavljam se kad zaticem kako je sve u neredu.Uzdisem jos i od ovoga i nastavljam dalje ka frizideru.Otvaram ga i zastajem.Sta jesti rano ujutru?Da li mi vredi tesku hanu sada ili ne?Sada me ne bi cudilo da ga zatvorim i uzmem zitarice.Jednostavno mi je tradicija da ga otvaram i kada je prazan.
Uzimam pastetu i zatvaram ga, kada mi se pogled zaustavlja ispred.Prazan je.Secam se, na nasem je pisalo uvek nesto.Zapisujem u glavu ideju da kupim i zakacim nesto na njega i stavljm je sa strane, vracajuci se jelu.
Treskam guzicom na stolicu i uzdisem.Tesko mi je i da jedem, sta se zaboga dogadja samnom?Nekako sam umornija nego ikada.Mazem pastetu na hleb i grizem ga.Pet minuta mi treba da jedan zalogaj pozvacem i napokon ga spustim niz creva.Ne razumem.....
Zayn ulazi normalno u kuhinju ni ne pogledavsi me.Zvacem i dalje svoj dorucak, koga polako dovodim kraju.Seda pored mene i uzima sa stola hleb i pastetu, ni ne pitajuci jesam li zavrsila.
'Ne, zavrsila sam, slobodno uzmi.'
Govorim sarkasticno, gledajuci u njega.Samo nastavlja jesti, kao da nisam ovde i vec me nesto probada.Sta mu je?
'Zayn.'
Glas mi je pomalo preteci.Ne shvatam njegovo ponasanje danas.
'Jesi ok?'
Pitam ga, kada gura i napokon svoj pogled stavlja na moj.U ocima mu vidim prazninu i nezainteresovanost za mene.
'Nisam bolestan.'
Rekao je, na sta sam preokrenula ocima.Nisam mislila na taj nacin.
'Moje namere su dobre za razliku od tvojih.'
Kazem, kada ustaje i krecem iz kuhinje.Sta ocekivati od njega?
'Necu biti tu veceras.'
Govori, a ja zastajem i okrecem se ka njemu.
'Zasto?'
Upucujem mu jedan zbunjujuci pogled i cekam odgovor.Mada, ne mislim da ce mi ga dati.
'Necu biti tu.'
Ponavlja, kada se okrecem i izlazim iz kuhinje.Dobro, koga briga?
Setam ka svojoj sobi, a kada stizem do nje, ulazim i lupam vratima.I onako je on jedan gad koji mi pravi sve vise problema.Zar nikako ne mogu da iscupam taj koren iz glave?Ovo nisu moja osecanja, Delilah se ne zaljubljuje tek tako u nekog stranca, a krajnje i nasilnika.
Legla sam na krevet i blokirala.Sta da radim?Zaista treba da se zapitam, zasto ne pobegnem barem na nekoliko sati.......Ali da, pa s kim da idem?Sama bi se mogla ozbiljno izgubiti ili mozda umreti od dosade.Samo bih cutala i....nista.
Osecam kao da me nesto preseklo u glavi odjednom i hvatam se za nju.Okrecem se na stranu i sto vise sklupcam svoje telo.Hajde masto, preradi barem malo.Od malena znam da nemam misli.Ne mastam o velikim stvarima kao drugi.Jednostavno se mirim s realnoscu, a sve te ludorije koje sanjaju deca su za mene bila magla ispred pravog zivota.Ispred borbe.I to je razlog zasto ne mislim nista lepo, a zivot.....Zivot mi je prazan i jedino sto od njega mogu da ocekujem je propast i jos vise problema.Da.
Odjednom, neko ulazi u moju sobu, a ja se sva trgam i gldam u vrata.Niall.Odkud on ovde?
'Da Niall?'
Govorim sapatom, umornim glasom a on nista ne rece, vec samo doseta do mog kreveta.Vidim da nesto nije uredu, pa ustajem i ako mi telo ne da.Previse sam umorna.
'Je li sve uredu?'
Pitam opet pokusavajuci da izvucem neki odgovor, ali ga ne dobijam od njega.Samo stoji tako.Ne mice se.
Prilazim mu blize i vec se jos vise zbunjujem.Sta mu je?Ima li mi nesto reci?Da li zeli nesto da saopsti?Harry mu je nesto uradio ili?Ne razumem.
Pogled mi prlazi po njemu, proveravajuci da li je dobro i vidim da nema ni ogrebotine.Okej, sta se onda desava?U levoj ruci drzi nesto, sta podize u ravni mojih ociju.I sledece sekunde vidim plisanu lutkicu kako visi iz Niallove ruke, dok je on drzi za rukicu.Zbunjen smesak mi se pojavljuje na licu i gledam opet u njegove oci.Da, i? Postavljam sebi pitanja u glavi, na koje bi on trebao dati odgovor.Ali znam da nece.
Pusta je i ona pada na zemlju, na sta spustam glavu da je vidim.Zasto ju je bacio?To je samo lepa mala lutkica.
Cucnjem se spustam do nje i posezem rukom ka njoj, a Niall me sprecava.Taman kada sam je dotakla, osetila sam bol na celoj ruci.Vidim njegovu bosu nogu kako sve jace gazi moju ruku, a ja jaucem od boli, tek tada shvatajuci da je bos.Zasto je bos?
'Niall.''
Govorim, ali nista ne dobijam od njega.Samo jace stiska nogu, a moji prsti pucaju pod njom.Jaucem na glas i drugom rukom posezem za Niallovom nogom da je sklonim, ali ne mogu.
'Niall, sta to radis?'
Pitam, kada je bol neizdrzljiva.Osecam kako mi se prsti lome, a ja dahcem duboko, pokusavajuci da potisnem tu bol.
'Niall!'
Vicem i zatvaram oci stiskajuci kapke cvrsto.Zasto to pobogu radi?Suze su mi krenule od boli, a ja ih pokusavam zaustaviti, dok mi ruka sve vise pulsira.
'Nisi je vredna.'
Govori tihim i pomalo hrapavim glasom i sledece sekunde nestaje.Gledam u ruku i vidim da iz nje tece krv, a kosti od prstiju viri iz mesa.Sirim zenice i otvaram usta kada drugom rukom dodirujem sve to.Suze su mi pocele brze teci, a pogled se ne moze odlepiti od ruku, dok se one snazno tresu.Dodirom prenosim krv na drugu ruku i zalim sto sam je dodirivala.Drzim je dalje od sebe dok odmahuje glavom pokusavajuci da sperem sve to sa svojih ruku, ali ne mogu.Bol je prestala, samo ovo....Sta zaboga to treba da znaci?Sta je Niallu?
Krv je prsnula iz sake i otisla mi racno u oci, na sta vristim i prekrivam lice laktovima.
'Aaaa!!!'
Vristim na svo grlo i skroz iskacem iz kreveta sireci oci.Sledece sekunde padam kolenima na pod i gledam u svoje sake........nista.Ciste su kao sto su i bile.Brisem rukama lice nekoliko pua i gledam u njih, nije li neka kap krvi ostala na njemu.......ali nije.
San?
DElilah EPssy xx
