On ✔

Ivino stanje

Ryan' s p.o.v.

Iva nepomično leži na zelenom bolničkom krevetu dok se oko nje roje doktori i sestre.. meni se čini kao da ništa ne rade, stoje pored nje i sastanče.

'Što joj je?'

Pitao sam no nitko nije obraćao pažnju na mene.

'Hej!'

Viknuo sam, a doktor koji mi je bio najbliže ljutito se okrenuo skidavši masku sa usta.

'Šta je mladiću?'

Bahato je pitao bacajući masku o pod.

'Što joj je? Nitko mi ništa ne govori!'

U dahu sam izgovorio.

Okrenuo se nakratko ka svojoj grupici i uzdahnuo.

'Tko ste joj vi?'

'Umm, dečko?'

Sumnjičavo me pogledao.

'Gdje su joj roditelji? Njeno stanje je ozbiljno, roditelji nam trebaju'

Mrak mi je doslovno pao na oči i sve što mi je taj trenutak bilo na pameti jest da laže, da to nije istina.

'Koliko ozbiljno? O čemu se radi?'

Spustio je glavu dolje kao da mu je teško o tome govoriti.

'Trebali bi doći nekako do njenih roditelja.. ne mogu vam reći podatke o pacijentu'

Iznervirano sam otpuhnuo i dreknuo.

'Njeni su u Hrvatskoj, kladim se da ni ne znate gdje se nalazi ta država.. ja sam jedina osoba koju ima ovdje.. sad mi recite o čemu se radi!'

Svi do jednog doktori su mi polako prilazili i nekako sućutno me gledali.

'Djevojka je u životnoj opasnosti.. hitno joj je potrebna transplantacija lijevog bubrega.. stradao je prilikom sudara.. natučen je i bojimo se da bi mogao utjecati na rad drugoga.. zato je potrebna hitna intervencija'

Gledao sam ih šokiran time što oni samo stoje dok se ona bori za život.

'Pa šta čekate???'

Izderao sam se koliko god sam mogao.

'Ne ide to tako jednostavno.. postoje liste i..'

Jedan doktor je počeo objašnjavati proceduru.

'Kakva crna lista, bori se za život, jeste li vi normalni???'

Pogledali su se zbunjeno.

'Smirite se'

Sestra me potapšala po ramenu.

'Znam ja kako to ide'

Šutjeli su i dalje izgledajući zbunjeno.

'Koliko?'

Pitao sam vadeći čekovnu knjižicu.

'Ne ide to tako, postoji papirologija koja se mora ispuniti..'

'Koliko pitao sam?!'

Zaderao sam se još jednom.. živci su mi bili tanki poput niti konca. Svakog časa sam mogao doživjeti živčani slom.

'Dogovorite se sa ravnateljem, sestra će vas odvesti do ureda'

3 dana poslije

Iva je operirana još onaj dan kada sam uplatio milijun dolara na račun bolnice.. samo, još ne dolazi k sebi i to me brine.

Stalno sam uz nju.. ne idem u stan, spavam sa njom u sobi.. bojim se ostaviti je samu.. želim da mene vidi prvoga kada se probudi..
Bolnica je pronašla broj njenih roditelja i oni su na putu ovamo.. jadni ljudi.. možda će kriviti mene za to što joj se desilo?

Srce mi se raspadalo dok sam je gledao onako blijedu i krhku na odvratnom krevetu prikopčanu na stotine aparata i kablova, ne mogu je se tek tako odreći.. mogao sam je ostaviti na milost i nemilost ovih korumpiranih gadova, ali nisam.. imao sam potrebu, zapravo osjećao sam da sam joj dužan.. i upravo ovako sam joj vratio uslugu..

Neka viša sila nije mi dala da ju ostavim ovdje.. ovim događajem, osjećam se još više povezaniji sa njom.. osjećam kako je dio mene i kako bez nje više neću moći.