Monika je istrčala iz škole, suze su joj zamaglile pogled. Srce joj je lupalo kao da će eksplodirati. Njena energija, preplavljena emocijama, još je tinjala oko nje.
Šuma ju je dočekala svojim tamnim i gustim granama. Trčala je dok nije stigla do jezera skrivenog među drvećem. Nije znala zašto ju je to mesto privuklo, ali osećala je da mora stati tu. Kleknula je pored vode i zagledala se u svoj odraz. Njena kosa bila je tamnoplava, ali pulsirala je svetlošću, poput plavog safira.
Monika (tiho): „Šta mi se to dešava? Ko sam ja postala?”
Dok su joj se misli kovitlale, tihi glas ispunio je prostor.
Ignjatijev glas: „Ti si ono što su drugi od tebe napravili, Monika. Kriva si samo zato što si drugačija.”
Monika se trznula, pogledavši oko sebe.
Monika: „Ko je tamo? Ko si ti?!”
Iz tame šume, crna senka počela je da se formira. Izgledalo je kao da je sama noć poprimila oblik, visoka figura sa sjajem crvenih očiju približavala se tiho, gotovo nečujno.
Ignjatije: „Ja sam glas istine. Znaš, Monika, oni te nikada neće prihvatiti. Nikada te nisu ni želeli. Čak ni tvoji prijatelji... Mia, Eli, Oliver... svi oni čekaju trenutak da ti okrenu leđa.”
Monika se uspravila, besno brišući suze.
Monika: „Lažeš. Oni... Oni nisu takvi!”
Senka se smeškala, iako lice nije imala.
Ignjatije: „Oh, zaista? A šta je sa Oliverom? Zar nisi osetila njegov prezir? Ili možda Klara? Ko misliš da stoji iza svih onih laži u novinama?”
Monika je stisnula pesnice.
Monika: „Zar ne možeš da ćutiš?!”
Ignjatije: „Zar nije lakše odustati? Prestani da se boriš, Monika. Prestani da pokušavaš. Svi oni... oni se tebe plaše. I s razlogom. Tvoja moć je prevelika, preopasna. Bolje bi bilo da... nestaneš.”
Dok se senka približavala, Monika je koraknula unazad, srce joj je divljački lupalo.
Ignjatije: „Dopusti mi da ti pokažem koliko je oslobađajuće prepustiti se tami.”
Pre nego što je senka mogla da dosegne Moniku, iz šume je došao gromoglasan zvuk. Crni zmaj, isti onaj kojeg je videla u pećini, pojavio se iz tame. Njegove oči, sjajne i prodorne, zurile su pravo u Ignjatija. A njegova veli ina sad je bila pet puta veća.
Ignjatije je zastao, njegovo senka se tresla dok je zmaj zarežao, otvarajući svoja krila koja su zaklonila zvezdano nebo.
Ignjatije: „Vidim da nisi sama, mala veštice. Ali zapamti... tama te uvek čeka.”
Uz poslednji bljesak, Ignjatije je nestao u dimu, ostavljajući Moniku drhtavu i zbunjenu.
Okrenula se ka zmaju koji je sada stajao mirno, gledajući je svojim prodornim očima. Nije znala šta da kaže, šta da misli. Polako se okrenula ka jezeru i pogledala u svoj odraz.
Njena kosa sada je sijala poput plavog safira, pulsirajući magičnom energijom.
Monika (šapatom): „Šta si mi uradio, Ignjatije? Ili... Šta sam ja uradila sebi?”
Zmaj je ostao u tišini, ali u njegovim očima, Monika je mogla da vidi nešto... možda utehu, možda opomenu.
Monika je stajala pored jezera, njena kosa još uvek sijala plavetnilom, a suze su joj klizile niz obraze. Crni zmaj stajao je u tišini, kao da je sve oko njih zamrlo. Monika je osećala njegovu moć u vazduhu, kao da je sam prostor oko nje bio ispunjen nečim nevidljivim, ali snažnim.
Monika (kroz suze): "Ne znam šta da radim... Mislim da ću postati zla... Svi misle da sam opasna... I da, možda i jesam... ali... ali nisam ovo htela. Nikada. Sve ide van kontrole. Moja moć... ona me plaši. Plašim se da ću uništiti sve oko sebe... i da ću na kraju uništiti i sebe."
Sklonila je pogled ka vodi, ali nije mogla da ne vidi odraz svoje kose koja se sijala. Ta boja, taj sjaj, bio je znak da nešto nije u redu. Šta je ona postajala? Šta će se desiti sa njom?
Monika (tiho, u sebi): "Šta ako nikada ne budem dovoljno dobra? Ako nisam dovoljno jaka da kontrolišem ovo? Ako postanem neko koga svi plaše... Zla. Mrzovoljna. Neprepoznatljiva..."
Zmaj, iako nepokretan, kao da je čuo njene misli. Njegove oči su blago sijale, a zatim je polako okrenuo glavu ka Moniki, kao da je pozivao na razgovor.
Karijus (glas dubok, ali umirujuć): "Ne moraš biti zla, Monika. Nikada ne moraš biti zla. Tvoja moć nije tvoja kazna. Ona je tvoj izbor."
Monika je podigla glavu, zbunjena.
Monika: "Izbor? Kako mogu da imam izbor kad mi ništa ne ide od ruke? Kad me svi gledaju kao pretnju, kad... kad ne znam da li ću moći da se kontrolišem?"
Karijus se približio, njegova ogromna crna senka padala je na Moniku, ali nije je uplašio. Njegov glas bio je pun mudrosti, kao da je vekovima posmatrao svet i sve što se u njemu dešavalo.
Karijus: "Tvoja moć je dar, a ne prokletstvo. Samo zato što imaš moć, ne znači da moraš da je upotrebiš na loš način. I da, svet te se plaši, ali to ne znači da trebaš da se plašiš sebe. Moraš da pronađeš način da balansiraš to što si. Niko nije savršen, Monika. Tvoja snaga je tvoje blago, ali i tvoja odgovornost. Ako je upotrebiš iz ljubavi, ona neće uništiti. Ako je upotrebiš iz straha, ona će ti ponovo pobediti."
Monika je duboko udahnula, pokušavajući da procesuira njegove reči.
Monika (tiho, kroz suze): "Ali kako da kontrolišem sve ovo? Kako da znam šta je ispravno?"
Karijus je tiho uzdahnuo, ali se nije pomerao.
Karijus: "Veruj sebi. Ti već znaš šta je ispravno. U tebi je ta snaga da biraš. I ne moraš da budeš sama u tome. Bori se za ono što je dobro, bori se za ljude koje voliš, bori se za ono što je u tvojoj duši. To je tvoj put. Ako želiš biti heroj, bori se za sebe i za druge, a ne za moć."
Monika je tiho gledala jezero, pokušavajući da procesuira njegove reči. Srce joj je još uvek bilo u haosu, ali negde duboko, ispod svega toga, osećala je nešto. Moguće je da je to bila nada. Moguće je da nije sve bilo izgubljeno. Možda nije bilo prekasno da pronađe sebe i koristi svoju snagu na pravi način.
Monika (tiho, odlučno): "Moram da verujem. Moram da verujem u sebe. Moram da pokažem svetu da nisam ono što misle da jesam. Moram biti heroj. Da... moram da budem heroj."
Karijus je klimnuo glavom, očigledno zadovoljan njenim odgovorom, i polako se povukao u senku, nestajući među drvećem.
Monika je ostala tamo, tiho gledajući svoj odraz, sada sa novom odlukom u srcu. Iako nije znala šta je budućnost nosi, sada je znala jedno: izbor je njen, a ona je bila spremna da izabere da bude heroina, i to ne samo za druge, već i za sebe.
YOU ARE READING
~ PROKLETI ~
Fantasy"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
