Monika: "Znaš, nisam ti rekla... Kad sam bila u kazni, hranila sam te zmajeve. Ali... nisu to bile obične zveri. Pričali su sa mnom."
Drejk se uspravio, iznenada ozbiljan.
Drejk: "Pričali su s tobom? Šta su rekli?"
Monika se zamislila, zamičući pramen plave kose iza uha.
Monika: "Bilo je to nešto kratko, skoro kao šapat. Pominjali su mog dedu, Edvarda. Kao da su već znali ko sam. Kao da su me čekali."
Drejk je delovao sve zabrinutije, prelazeći rukom preko brade dok je razmišljao.
Drejk: "Monika, ti zmajevi... Oni nisu obični. To su zmajevi zaštitnika. Oni služe porodici vaših vladara i nikada ne greše u prepoznavanju svojih gospodara."
Monika ga je iznenađeno pogledala.
Monika: "Čekaj, hoćeš da kažeš da su oni... moji zmajevi?"
Drejk je klimnuo glavom, gledajući je pravo u oči.
Drejk: "Ima smisla. Ti si Edvardova unuka. Ali, to samo znači da je tvoj značaj mnogo veći nego što misliš. Monika, ovo postaje previše opasno. Moraš mi sve reći, do najsitnijeg detalja. Svaki susret, svaka sumnja."
Monika je na trenutak oklijevala, ali onda je odlučila da mu poveruje.
Monika: "Dobro. Kad smo već kod toga... Moram ti ispričati o Ignjatiju."
Drejk ju je gledao napeto, gotovo ukočeno.
Drejk: "Ignjatije? Susrela si se s njim?"
Monika je klimnula, spuštajući pogled.
Monika: "Bio je to onaj dan kad sam pobegla u šumu. Pronašla sam jezero i tamo se pojavio... kao senka. Govorio je o meni, o mom padu u tamu, o tome kako će me svi napustiti. Ali onda... Crni zmaj me spasao."
Drejk je delovao potpuno šokirano.
Drejk: "Crni zmaj? Monika, znaš li šta to znači? Ti ne samo da si u centru ove priče, ti si ključna za obe strane. Oni se svi vrte oko tebe. Ignjatije, zmajevi zaštitnici... Ovo je veće nego što možeš da zamisliš."
Monika je klimnula, pokušavajući da održi smiren izraz lica, ali se osećala preopterećeno.
Monika: "Znam, Drejče. Znam. Ali šta ja mogu? Nisam tražila ovo. Samo želim da živim svoj život, a ne da stalno razmišljam o propasti sveta."
Drejk joj je prišao bliže i stavio ruku na njeno rame.
Drejk: "Možda nisi birala ovo, ali sada je to tvoja stvarnost. A ja... Ja neću dozvoliti da te to slomi. Ne brini, Monika. Ja sam tu."
Monika ga je pogledala, prvi put zaista osećajući koliko je Drejku stalo.
Monika: "Znaš, kad si ovako ozbiljan, čak si i simpatičan."
Drejk je zakolutao očima i nasmejao se, ali zabrinutost nije nestala iz njegovog pogleda.
Monika se nasmejala kroz uzdah, ali u njenim očima videla se teskoba. Povukla se korak unazad, spuštajući pogled ka svojim rukama koje su se nesvesno tresle.
Monika: "Drejče... Ne znam koliko ovo ima smisla. Šta ako... šta ako te povredim? Videli smo šta mogu da uradim kad izgubim kontrolu. Oliver... skoro sam ga ubila. A ti... ti si mi..."
Zastala je, nesposobna da završi misao.
Drejk je prišao bliže, nagnuvši se da je pogleda pravo u oči.
Drejk: "Ja sam ti šta, Monika?"
Njegov glas bio je tih, ali čvrst, noseći sa sobom onu iskrenost koja ju je uvek razoružavala.
Monika: "Ti si mi bitan. Previše bitan. Ako ikada uradim nešto što bi moglo..."
Drejk je podigao njenu bradu prstima, prekidajući je nežnim pokretom.
Drejk: "Nećeš me povrediti, Monika. Znaš zašto? Zato što si najjača osoba koju poznajem. I ne mislim na tvoju magiju ili tvoju moć. Mislim na tvoje srce. Na to koliko ti je stalo, čak i kad misliš da si na ivici. Znam da me nikada ne bi namerno povredila."
Monika je spustila pogled, pokušavajući da sakrije suzu koja joj se pojavila u uglu oka.
Monika: "A ako izgubim kontrolu? Ako postanem ono što oni žele da budem? Kako onda da te zaštitim od sebe?"
Drejk je odmahnuo glavom, osmehujući se blago.
Drejk: "Monika, nisi sama u ovome. Nisi ni blizu toga. Ja ću biti tu da te podsetim ko si. Čak i ako moraš da se boriš sa sopstvenim senkama, nećeš to raditi sama."
Uhvatila ga je za ruku, nesvesno se oslanjajući na njega, dok joj je suza kliznula niz obraz.
Monika: "Ne znam kako to uspevaš. Kako uvek znaš šta reći?"
Drejk se nasmejao, povlačeći njenu ruku bliže svojoj.
Drejk: "Lako je kad znaš šta osećaš. A ja znam, Monika. Ne samo da te štitim. Ja te biram. Znam šta osećam prema tebi."
Njene oči su se raširile, a srce joj je zastalo na trenutak.
Monika: "Drejče..."
On ju je pogledao sa sigurnošću koja je razoružavala sve njene strahove.
Drejk: "Ne moraš ništa da kažeš sada. Samo znaj da sam tu. Uvek."
Ona mu se osmehnula kroz suze, osećajući kako joj toplina obuzima srce. Prvi put u dugo vremena, osećala se kao da ima nekoga na koga može da se osloni, čak i u najtamnijim trenucima.
Na kraju, Monika je napravila korak prema njemu, ne skidajući pogled s njegovih očiju. Osetila je kako joj srce ubrzano lupa, ali ovaj put nije uzmakla. Drejk je položio ruku na njeno lice, nježno je povukavši bliže. Njegov glas je bio šapat, ali je nosio svu težinu obećanja:
Drejk: "Bez obzira na sve što dolazi, zajedno smo u ovome."
Monika je zatvorila oči i, vođena impulsom, poljubila ga. Bio je to trenutak u kojem su se svi njihovi strahovi i sumnje na trenutak povukli, ostavljajući samo njih dvoje, povezane na način koji reči nisu mogle da opišu.
KAMU SEDANG MEMBACA
~ PROKLETI ~
Fantasi"Prokleti" je priča o Moniki koja je morala da pobegne u potpuno novi svet prepun čudnih stvorenja kao što su veštice, vampiri, vukodlaci i zmajevi. Nije baš imala vremena da se opusti jer je u tom svetu sve bilo... pomalo haotično. Nakon što se uva...
