~ PROKLETI ~

Sastanak (33deo)

Monika i Drejk stajali su u senci velikog hrasta na ivici šume, tik ispred ruševnog zamka u kojem je sastanak trebalo da se održi. Drejk je bio ozbiljan, a Monika – pa, ona je bila Monika.

Monika: „Znači, plan je da budem tiha i neprimetna? Sjajno. To mi baš ide od ruke.”
Drejk (poluglasno, sa osmehom): „Princezo, ako ikada budem pravio spisak stvari u kojima nisi dobra, trebalo bi mi par vekova. Hajde, vreme je.”

Ušli su u mračnu salu zamka. Svetlost sveća bacala je duge senke po zidovima, a vazduh je bio težak i mračan, ispunjen nečim što se činilo kao prošlost ispunjena krvlju i strahom. Monika je zadržala uzdah kada je ugledala okupljene – vukodlaci, vampiri, mračni čarobnjaci, pa čak i nekoliko demonskih figura. Drejk ju je uhvatio za ruku i povukao bliže sebi, kao da joj daje snagu.

Glas iz senke: „Sada kada smo svi ovde, možemo da počnemo.”

Čovek sa dugim plaštom i svetlucavim crvenim očima ustao je iz središta stola. Njegov glas je bio poput šuma vetra kroz groblje.

Nepoznati vođa: „Bal u Školi magije je za dve nedelje. Tada ćemo udariti. Napad ćemo maskirati kao nesreću tokom proslave, ali naš cilj je jasan – Oliver.”

Monika se trgla na pomen tog imena. Srce joj je ubrzalo, ali Drejk ju je smirivao blagim stiskom ruke.

Nepoznati vođa: „Uz njega, probudićemo Selo zla, a time i gospodara Ignjtija. Biće to početak kraja ovog lažnog poretka. Oni koji stoje na putu našeg cilja, stradaće.”

Soba je zašumila od odobravanja. Monika je osećala da je teško disati. Da li je Oliver znao šta mu se sprema?

Monika (šapatom): „Ovo je loše, Drejče. Jako loše.”
Drejk (tiho, ali odlučno): „Znam. Zbog toga smo ovde. Slušaj i ne pravi gluposti.”

Vođa je nastavio:

Nepoznati vođa: „Sve mora biti savršeno. Crne veštice će preuzeti stražu. Demoni će ometati zaštitu škole. I vi...” (pogledao je Drejka) „...imate ključnu ulogu. Nećete dozvoliti nikakvu grešku.”

Monika je podigla obrve i bacila pogled na Drejka. On je mirno klimnuo glavom, kao da prihvata zadatak, ali stisak njegove ruke na njenoj postao je jači.

Sastanak se nastavio, ali Monikina glava bila je puna pitanja. Kako će ovo zaustaviti? Šta će biti s Oliverom? I šta je, dođavola, drejk ovde ?

Kad je sastanak završio, Drejk ju je povukao u stranu, van dometa drugih. Njegovo lice bilo je ozbiljno, ali oči su nosile mešavinu brige i... nečeg što je Moniku zbunjivalo.

Drejk: „Moramo da se vratimo u školu. Saznali smo dovoljno.”
Monika: „Selo zla? Gospodar Ignjtija? Zvuči kao najgora avantura do sada. Šta ćemo?”
Drejk (uz uzdah): „Prvo ćemo preživeti.”

Monika je htela da nešto odgovori, ali umor, strah i napetost preuzeli su je. Njeno telo je posustalo, i pre nego što je mogla da reaguje, sve je potonulo u mrak.

---

Scena: Pećina zmajeva

Kada je otvorila oči, Monika se našla u poznatoj pećini. Ispred nje je stajao Farijus, sa svojom impresivnom veličinom, ali ovaj put nije bio sam. Pored njega su bili Roz, drugi zmaj koga je jedva poznavala, i mali crni zmaj, koji ju je posmatrao sa znatiželjom.

Monika: „Oh, super. Opet ti. I... ko je mališa?”
Mali crni zmaj: „Mališa? Stvarno? Ja sam Karion, strašni i moćni zmaj. Ne podcenjuj me, veštuce!”

Monika nije mogla da se suzdrži – prasnula je u smeh.

Monika: „Karion? Strašan? Moćan? Sladak si kao plišana igračka.”

Farijus je uzdahnuo, a Roz se nasmešila.

Farijus: „Monika, opet si ovde jer tvoje putovanje nije gotovo. Saznala si mnogo, ali još ne dovoljno. Ono što dolazi zahteva hrabrost i snagu, a i one koje vidiš ovde.”

Roz: „Drejk zna više nego što govori. A ti si ključ, Monika. Tvoja sudbina nije slučajna.”

Monika se naslonila na zid pećine i prekrstila ruke.

Monika: „Sudbina, sudbina, sudbina. Počinjem da mislim da je moja sudbina da nikada ne dobijem miran san.”

Karion se približio, podigavši svoju malu glavu.

Karion: „Ako misliš da je ovo teško, pričekaj da vidiš šta te čeka kod Sela zla i kad saznaš istinu .”

Monika je prevrnula očima.

Monika: „Divno. Pa, pretpostavljam da je vreme da se opet bacim u nevolje.”

Farijus se nagnuo bliže, a njegovo prisustvo ispunilo je prostor teškim osećajem važnosti.

Farijus: „Tamo gde ideš, Monika, moraš biti spremna da žrtvuješ sve. Pitanje je – jesi li spremna?”

Ona ga je pogledala, a kroz um joj je prošlo jedno ime – Drejk.

Monika: „Nisam sigurna. Ali, šta imam da izgubim osim... svega?”

Farijus se povukao, a Roz i Karion su razmenili poglede. Ovo je bilo tek početak.