~ PROKLETI ~

Zaštitnica a Protivnik(36deo)

Monika je hodala unazad ka školi, njena nova odluka čvrsto u srcu. Kad je stigla do fontane , prepoznala je poznati oblik. Drejk je stajao tamo, oslonjen na kamen, njegov izraz lica pomalo sarkastičan, ali ipak pun pažnje.

Drejk je pogledao Moniku, a zatim joj prišao s osmehom. Njegova pažnja odmah je pala na njen novi izgled. Kosa joj je i dalje imala plavi sjaj, ali nešto u njenom stavu odavalo je promenu.

Drejk (smešeći se): "Vau, Monika, novi look? Moram da kažem da ti savršeno stoji."

Monika je podigla obrve, iznenađena njegovim komplimentom, ali brzo je opustila ramena. Nije imala vremena za previše objašnjavanja. Sela je na ivicu fontane, gledajući ga.

Monika (uzdahnuvši): "Hvala... nešto sam morala da promenim. Ne znam, nešto se dogodilo. I... hvala na podršci."

Drejk je stajao ispred nje, još uvek sa onim svojim laganim osmehom. On je znao da nije sve bilo tako jednostavno, ali nekako je verovao u Moniku. Osetio je da je ona snažnija nego što je bila pre.

Drejk (pomalo se nakašljavajući): "Što se tiče Olivera, svi znamo da je on tipičan smarač. Da, znaš, običan klasičan mulac koji se ponaša kao da je najbolji na svetu. Znaš šta, uopšte ne mogu da ga shvatim. Eto, kad te gledam, mislim da ne bih želeo da budem u njegovim čizmama."

Monika je skoro ispustila smeh. Njegov način govora je bio bezobrazan, ali je bio i komičan. Nije mogla da ne ceni njegovu sposobnost da stvori humor u čak i najgorem trenutku.

Monika (prigovarajući, sa osmijehom): "Ma, da, Oliver je posebna vrsta... Ali sad mu nije ni do šale. Možda ga uopšte nije ni briga."

Drejk (šaljivo): "Briga njega! On ima devojku, Klara je sigurno tu negde, noseći mu te novine koje ste svi već spominjali. U svakom slučaju, bolje da je ne pominjemo više, da ne pokvarimo dan."

Monika je klimnula glavom, pa se nasmešila.

Monika (sarkastično): "Da, sigurno. On i Klara... savršen par. Hvala ti što me podsećaš na to, Drejk."

Drejk (zamišljeno, smeškom): "Zapravo, moram da te pitam... kako ti to sve podnosiš? Znam da je bilo teško sa svim tim što se desilo. Ali vidiš, pobedila si Olivera. To je već velika stvar. Svaka čast."

Monika je, iako je pokušavala da ostane mirna, osećala kako joj srce raste zbog njegovih reči. Pobedila je Olivera, i to nije bilo samo o fizičkoj borbi. Bilo je tu i mnogo više. Osetila je da je napokon na putu da postane ona osoba koja je želela da bude, i to sve zahvaljujući ovoj novoj snazi koja je u njoj rasla.

Monika (sa osmehom): "Pa, bolje je da pobedim nego da budem pobedjena. Niko ne voli gubitnike, zar ne?, a i ja sam mu zaštitnica ja mogu da ga bijem"

Drejk je zakolutao očima, ali nije mogao da zadrži osmeh.

Drejk: "Apsolutno. Ali, mislim da to nije samo zbog pobede. Ti si sada mnogo više od toga. Mnogima si već pokazala da si mnogo snažnija nego što su mislili. I to je baš kul."

Monika je bila tiha, ali je njeno srce bilo ispunjeno nekom vrstom topline. Svi su mislili da je samo još jedan gubitnik u ovom svetu, ali sada su svi videli da nije. Svi su sada znali njenu snagu.

Drejk ju je pogledao sa razigranim pogledom.

Drejk (smeškom): "Ako ništa drugo, bar možeš da se opustiš, sve je već gotovo. I... možda bi mogla da se opustiš malo sa mnom. Možda te odvedem na neko mesto gde nećeš morati da se brineš ni o Oliveru ni o ničemu."

Monika je zadrhtala na njegov pogled, ali nije bila sigurna kako da odgovori. Drejk je očigledno bio zaintrigiran njom, a ona je osećala neku vrstu privlačnosti. Ali, da li je bila spremna za to? Možda je trebalo da se fokusira na sebe. A i osecanja prema oliveru su sad jako čudna.

Monika (smešeći se, ali sa oprezom): "Vidim da si uvek spreman za neku šalu. Možda sledeći put, Drejk."

Drejk se smeškao, ali nije insistirao. Možda je bilo vreme da Monika sama odluči šta želi.

Drejk: "Nema problema. Ja sam tu, kad god se odlučiš. Sada idi, nećeš valjda stati ovde celu noć, zar ne?"

"ako ti oces i ja cu"

Monika je stajala pored fontane , još uvek uverena u svoj novi izgled, kad je Drejk ponovo pokrenuo razgovor . Bacio je pogled na njenu plavu kosu koja je svetlela poput safira, a zatim je primetio njen žuti pikachu kostim koji je nosila. Nije mogao da se suzdrži, smešak mu je iskočio.

Drejk (zadirkivački): " Plava kosa, žuti pikachu kostim... Mislim, da li se to sada nosi? , ili je to tvoje novo oružje za šokiranje Olivera? Možda da je nosiš sledeći put na sastanku tima,bićeš prava zaštitnica... ili barem Oliverova, zar ne?"

Monika je zakolutala očima, a zatim ispalila:

Monika (sarkastično): "Oh, da, naravno. Možda će ovo biti moj novi način da ga zaštitim. Iako, sigurno bih bila puno efikasnija u ovoj opremi nego što sam bila u onom glupom tesnim kostimima "

Drejk je smešno podigao obrvu, gledajući je sa zagonetnim izrazom lica.

Drejk (smešajući se): "Veruj mi, Oliver je sigurno sada presrećan što ima tebe kao svoju zaštitnicu. Ko će da mu se suprotstavi sad osim tebe , kad oblačiš pikachu odelo? Možda sledeći put na sledećem sastanku vežbanja, možeš da ga postaviš u red dok svi ostali vežbaju, i usput ga opet prebiješ!"

Monika je osetila tugu zbog sada groznog odnosa sa Oliverom , ali nije želela da pokazuje da je pogodila. Umesto toga, podigla je glavu.

Monika: "Da, sigurno. Sledeći put, veruj mi, neće se ni setiti šta mu je bolje - da vežba sa timom ili da ima mene kao zaštitnicu. Takođe, ne brini, Drejk. Možda me ne prepoznaju sa ovom kosom i ovim stilom, ali mi se već vraća onaj stari Monika, znaš."

Drejk je samo klimnuo glavom, a zatim se nasmešio.

Drejk: "Pa, ako nešto, bar ćeš zabavljati sve dok se ne odlučiš šta ćeš sa njim. Zajedno, možda ćete popraviti školu... ili barem izbegavati vašu sledecu borbu."

Monika je klimnula glavom, a dok je prolazila pored njega, osećala je kako su svi njeni problemi nekako postali lakši. Bilo je nešto u njegovom prisustvu što joj je pomagalo da se opusti i da vidi svet u drugačijem svetlu.

---

Monika je brzo krenula ka školi , nadajući se da će ući bez problema. Međutim, u hodniku ju je čekao profesor odbrane. Nije bio uobičajeno strog, ali znao je da Monika nikada ne prođe kroz dan bez izazivanja bar malog haosa.

Profesor : "Monika! Počelo je sa tvojom kosom, a sada s tim pikachu odelom? Stvarno si odlučila da izazoveš sve, zar ne?"

Monika nije imala vremena da se nasmeje na njegovu opasku, jer profesor je bio brz i neposredno je pružio papir sa kaznom, sve dok nije dodao:

Profesor (smeškom na ivici usana): "sredila si princa Olivera a zapravo si ti njegova zastitnica, ali opet, nećeš pobeći od posledica. A što se tiče tvoje opreme, možda bi trebala da je zadržiš za sledeći borbeni turnir. Mogu ti pomoći da je ukombinuješ sa mojim šlemom. Neka to bude pravo šarenilo!"

Monika nije mogla da izdrži, prasnula je u smeh. Profesor je bio potpuno ozbiljan, a sarkazam je bio očigledan.

Monika (prigovarajući): "Znam da vi profesori volite da se zabavljate sa mojim izgledom, ali zar nije vreme da prestanem biti vaša omiljena meta?"

Profesor je odmah podigao papir.

Profesor: "Izgleda da ti nikada ne prestaneš biti zabavna. Da, Monika, samo se ponašaj kao da si u najboljem mogućem stilu... i da uvek imaš još nešto za iznenađenje. A sada... idi, nemoj da još više izazoveš haos."

Monika je uzela papir, sarkastično se naklonila i uzdahnula, krećući prema sobi. Bez obzira na to što su svi komentarisali njen izgled i ponašanje, ona je znala da je to samo još jedan korak prema tome da postane to što želi biti. A sad pošto je se svi boje nije imala potrebe bežati.