Anđeo /h.s./

Poglavlje 5 - "Ne možeš ih obje uzdržavati, Harry"

Život je kratak, krši pravila.
Oprosti brzo, ljubi polako, smej se nekontrolisano
I neikada ne žali za ni čim što ti
Izmamljuje osmijeh. (Mark Twain)

Probudila sam se uz glasnu buku ispred moje kuće. Nervozna, kakva I jesam kada ne dobijem dovoljno vremena za spavanje, prišla sam prozoru. Bili su to Harry I njegova banda. Sjedili su u njegovom dvorištu na stolicama ispod suncobrana.

Smijali su se I glasno pričali uglas tako da nisam mogla da čujem o čemu uopšte pričaju.
Bili su tu Harry, Niall, Stefan, Alice I Phoebe. Ona je sjedila odmah do Harrya, a sa njegove druge strane moja sestra. Odmahnula sam glavom I smakela se sa prozora kako ih ne bih gledala. Bacivši pogled na sat vidjela sam da je bilo već deset sati. Prije nego što sam otišla u kupatilo da obavim jutarnju higijenu sam se obukla u crne helanke I rozu Rambo majicu, a na noge bijele starke.

Kada sam sišla u prizemlje ušla sam u kuhinju. Kuća je bila prazna; Nicole je napolju, tata na poslu. Nije mi se dopalo to što sam sama, ali nisam se dala omesti zbog toga. Nije da je Nicole negdje daleko. Otvorivši vrata frižidera vidjela sam da nemamo namjernica I da pothitno trebamo u kupovinu.

Bilo je neko meso, ali mi se to nije jelo tako da sam se odlučila za jaja. Na moju nesreću bilo je samo jedno jaje. Uz izdah sam zatvorila vrata I izašla iz kuće. Čim sam podigla pogled susrela sam se sa Harryovim pogledom. Osmijehnuo mi se I mahnuo. Kada su me ostali uočili bila sam već u njegovom dvorištu.

“Uspavana ljepotica se napokon probudila.” Prokomentarisao je Harry I uputio mi svoj vragolasti, ali prelijepi osmijeh.

“Ćao.” Rekla sam im I stala ispred stola, do Harrya. “Da li imaš jaja?” upitala sam I dok to nisam izgovorila nisam shvatila koliko to zapravo glupo I nepromišljeno zvuči. Pocrvenila sam dok su se ostali smijali.

“Da se nisi usudio progovoriti.” Zaprijetio je Harry Niallu koji je poraženo podigao ruke u vazduh. Pogledao me I rekao “Naravno. Meredith je u kuhinji samo ju pitaj.”

Klimnula sam I udaljila se od njih. Čim sam kročila u kuhinju zapuhnuo me miris sveže pečenih palačinjaka. Progutala sam slinu I ušla kuhinju. Eddie je sjedio u svojoj stolici za kuhinjskim stolom, a Meredith pored njega. Hranila ga palačincima.

“Ćao.” Pozdravila sam ih.
Pogledali su  u mene. Meredith mi se nasmiješila. “Zdravo, dušo. Harry je ispred sa prijateljima.”

Klimnula sam I ušla dublje u kuhinju. “Znam, došla sm samo da Vas pitam da li imate jaja?” rekla sam I s obzirom da smo samo nas dvije (ako zanemarimo Eddia koji je bio previše mali da bi razumio) nisam se osjećala glupo.

“Naravno. Ako hoćeš možeš sa nama jesti da se ne zamaraš.” Krenula sam da odmahnem glavom, ali me presjekla rekavši “Ne prihvatam Ne kao odgovor.”

Zahvalivši joj se sjela sam do Eddia. Nasmijao mi se, kao I ja njemu. U posljednjih nekoliko dana koja provodim kod Harrya sa Eddiem uspostavila sam prilično dobar odnos. Previše je sladak I drag da bi nekoga ostavio ravnodušnog. Mislim da je on manja verzija Harrya.

“Zašto ti nisi sa njima?” upitala me.

“Tek sam se probudila I veoma sam gladna.” Odgovorila sam I uzela zalogaj.

“Zato jedi.” Naredila je nježno. Nemoguće je to koliko se lijepo osjećam u njenom društvu, a poznajem ju tek nekoliko dana. Odiše majčinskom ljubavlju što mi se sviđa. “Da sam znala zvala bih te da dođeš da ne budem sama.”

Nasmijala sam se. “Nisi sama. Imaš Eddia. Ja sam sama. Nicole je ovdje, a tata na poslu.”

“Znaš da bi nekad mogla da dođeš.”