Anđeo /h.s./

Poglavlje 16 - "Sve za tebe, ljubavi"

Zaljubljeni uvijek jedno drugom žude, k’o đaci iz škole na koju se dure.
Dragi se od drage rastaje u brizi, k’o sumoran đačić kad se vraća knjizi.
(Vilijam Šekspir)

U tačno devet časova Harry je zatrubio spred moje kuće. Pozdravivši tatu izašla sam iz kuće sa rusakom na leđima I krenula prema autu.  Planirala sam da ostanem preko noći kod bake jer sutra u podne moram da odem po Jamesa na aerodrom. Poznavajući baku biće joj drago da me vidi.

“Dobro jutro.” Pozdravila sam ga kada sam ušla u auto. Uzvratio je pozdrav I nageo se prema meni te me svesno poljubio u ugao usana, a potom pokrenuo automobil.

Dan je bio nevjerovatno sunčan I topao da nam jako dobro služi pošto mi je nakon dugominutne borbe rekao mi je da me vodi u prirodu izvan Mančestera. Ništa detaljno mi nije rekao ali sam za svaki slučaj ponijela sve što mislim da će mi biti potrebno.

“Da li možeš da uzmeš moj telefon I da pošalješ tati poruku da neću biti kući do sutra? Otišao je na posao a ja se nisam trudio da ga nazovem I da mu kažem.” Upitao je pogleda na cesti.

Klimnula sam glavom I uzela njegov telefon koji mi je dodao izvadivši ga iz džepa. “Vau, oduševljena sam što nemaš šifru.” Našalila sam se ulazeći u njegove kontakte. Bilo je tu jako mnogo imena dok sam tražila slovo T. Moram da priznam da mi se nimalo nije sviđalo to što su većina tih imena bile ženske osobe.

“Nije mi potrebna šifra.” Odgovorio je I stavio sunčane naočare Ray Ban na oči.

“Da, nije kao da imaš djevojku da ti čačka po telefonu.”

Pogledao me poprijeko ispod naočara ali se naravno nisam obazirala na to. Pažnja mi je bila zaokupljena pisajući njegovom tati poruku. “Imaš poruku.” Rekla sam one sekunde kada mi je telefon zavibrirao u ruci.

“Ko je?”

“Caroline.” Promrmljala sam I prevrnula očima. Bila sam sigurna da je skontao moju reakciju I bila sam mu zahvalna što nije ništa rekao. Vjerovatno već zna da ju nikako ne simpatišem. Kad smo već kod toga, zašto mu ona uopšte šalje poruke?

“Šta hoće?”

Ušla sam u poruku I mislilm da su mi sve lađe potonule kada sam pročitala sadržaj. “Kada ćemo da radimo ono što smo se dogovorili? Još uvijek si mi dužan I znam kako mi se možeš odužiti.” Pročitala sam I predala mu telefon prije nego što sam stigla da pošaljem poruku njegovom tati.

“Nije kao što misliš.” Brzo je rakao kao da se plašio da bih svakog trenutka mogla da iskočim iz auta.

Bože, ne upotrebljavaj te rečenice sa mnom.

“Stvarno nije bitno. Nisam ti djevojka niti žena da mi polažeš račune.” Hladno sam odgovorila pokušavajući da ne odajem previše emocija kako ne bi primijetio koliko mi smeta. Nije kao da ne primjećujem dvosmislenost te poruke.

“Obećao sam joj da ću ju naučiti plivati ovo ljeto pa me stalno gnjavi oko toga.”

“Mislila sam da ona već zna plivati?” pitala sam gledajući kroz prozor. Dobro znam da je bila sa Harryem u vodi kada smo bili na Stefanovoj zabavi, no ne bi me čudilo ni da simulira. Ipak je to Caroline.

“Pa, radimo na tome. No, nije dobra.”

“Da, nije dobra nikako.” Rekla sam ispod daha nadajući se da me neće čuti, ali na moju žalost on kao da ima šesto čulo.

“Vidi, stvarno nemam ništa sa njom.” počeo je I usporio dok smo se vozili iz grada. “Samo smo prijatelji, ništa više. Zamolila me da ju naučim da pliva I nisam mogao reći ne. Ipak smo prijatelj od malena I kroz dosta toga smo zajedno prošli. Ali nemamo ništa. Kunem se.”