Anđeo /h.s./

Poglavlje 13 - "Izašla je sa Jamesom"

…u zbilji ljubav mora biti moguća. Čak I ne mora odmah biti uzvraćena,
Ali da bi opstala mora da postoji nada – maker I najkrhkija – da ćemo
Osvojiti voljenu osobu. (Paolo Koeljo)

Dani su polako prolazili I već je bila sredina jula. Ostalo je tačno deset dana do Jamesovog dolaska. Bila sam jako uzbuđena da sam već počela da uređujem gostinjsku sobu u kojoj će ostati. Možda ovo bude zadnje ljeto koje ćemo James I ja provesti zajedno, pa sam se potrudila da sve bude spremno za njegov dolazak.

Harrya nisam vidjela još od onog dana kada me poljubio pred svima. Razlog je, ja sam se uplašila svega toga I otišla ranije sa izgovorom da je pozlilo baki I da moram brzo u Mančester. Na moje iznenađenje Nicole je bila na mojoj strani I bez moje molbe se složila I napustila ‘zabavu’.

I tako sam sutradan otišla kod bake na drugu stranu Mančestera bez da sam uopšte I promislila o tome. Moje ponašanje me iznenadilo, ali sam odlučila da se ne zamaram time. Kakogod, baka je bila srećna što me vidi. Zapravo me vidjela samo jednom otkako smo ponovo došli I žao mi je zbog toga. Tatu je takođe iznenadilo moje ponašanje kada sam se ranije vratila, ali kada sam izmislila najgoru moguću laž nije me više ispitivao. Ali, moja intuicija mi kaže da je ispitivao Nicole I da je sad upućen u sve što se desilo.

Sada sam već devet dana kod bake, zatvorena u sobi. Nisam se trudila mnogo da izlazim napolje, pogotovo kad nemam toliko društva. Zapravo, jednom sam izašla sa Stefanom u šetnju, jer on živi tu u blizini. Bilo mi je lijepo, ali je atmosfera opala kada mi je rekao da Harry kipti od bijesa što sam pobjegla. Naravno da zna da sam sve to izmislila. Sutradan me Stefan ponovo zvao, ali sam ga odbila rekavši da sam se prehladila I da ne mogu. Sumnjam da mi je povjerovao. Nekoliko večeri sam šetala sa bakom, koja je pucala od radosti što sam tu.

Ostatak sam provela dopisivajući se sa Jamesom I planirajući naš zajednički odmor. Imamo toliko planova, ali premalo vremena. Ali ne bih da se žalim, jer ipak ću da ga vidim, pa bar I tako malo. Bio je jako razuman kao I uvijek kada sam mu rekla sve što se  desilo sa Harryem. Ali mu se nije svidjelo to što sam pobjegla, jer ću se ponovo vratiti na početak kada se vratim kući. To sam I sama znala, ali ja Harryu ne vjerujem.

Nikada nije imao osjećanja za mene I sada kada sam našla nekoga ko je možda moja srodna duša on postane ljubomoran I posesivan. To nema nikakve logike I ja nisam voljna da se zabavljam sa njim kada mu ne značim na taj način. I upravo zbog toga sam pobjegla. Da sebi dam vremena da razmislim da li želim da budemo prijatelji ili da li nikada više ne progovorim sa njim. Odgovor još ne znam, a sutra se vraćam kući.

“Znaš kako mi je drago što si tu.”  Rekla je baka dok je ispijala svoju šoljicu čaja. Bile smo u mojoj sobi I uživale u miru. Napolju je padala kiša I danas jednako kao I prethodna tri dana pa smo bile zarobljene u kući, ali  mi se to sviđalo. Sviđa mi se ovo vrijeme, a kako se čini I mojoj baki.

“Znam bako. Rekla si to najmanje pedeset puta otkako sam tu.” Rekla sam uz osmijeh I naslonila se na zaglavlje kreveta.

“Zato što sam toliko srećna.” Nasmijala se. “A samo da znaš da ti ne bi škodilo da dođeš I malo češće. Ipak neću ja zauvijek da živim.”

Iako je to rekla sa humorom u glasu I osmjehom na licu, rastužila sam se. Baka je jedina osoba koja mi je ostala osim tate I Niacole. Djed mi  je umro od raka još kada sam bila mala. Imala sam jedva deset godina, ali sam ga zapamtila. Bilo je teško da ga prebolim, bilo je teško svima. A sada da izgubim baku ne bih mogla da podnesem.

Sa maminim roditeljima je drugačije. Kada se mama preudala, prevela je svoje roditelje u Australiju I tamo žive u kući do njihove. Nisu oni loši, samo ne znaju da ispolje osjećanja. Nikada mi nisu reki koliko me vole, već je sve bilo poslovno sa njima. Da, davali su mi novca, ali to nije ono što sam htjela. Ja sam htjela da mi pokažu ljubav.

“Ti si još premlada bako.”

“Znam da jesam.” Rekla je kroz smijeh I napravila neku smiješnu pozu u kojoj pokazuje da je još u najboljim godinama. Nasmijala sam se sa njom. “Samo da dočekam praunuke od tebe pa onda mogu na miru da idem.”