Anđeo /h.s./

Poglavlje 7 - "Inače ti je lijep znak na vratu"

“Gdje da nanesem parfem?” mlada djevojka upita.
“Tamo gdje želiš da budeš ljubljena.”
(Koko Šanel)

Kada sam se probudila sledećeg jutra odmah sam nazvala Jamesa kako bih mogla da mu se izjadam o svemu što se izdešavalo u posljednjih nekoliko sati. Nisam se nikako naspavala, ali s obzirom da moram da idem da čuvam Eddia morala sam se probuditi u devet sati. Glava me boljela I osjećala sam mučninu u grlu zajedno sa okusom alkohola od sinoć. Pothitno sam trebala tuš.

“Poljubili ste se?” upitao je iznenađeno. Klimnula sam uprkos tome što me ne može vidjeti. Nisam ni sama mogla da povjerujem u to sada trijezne glave. “Da pretpostavim, varnice su vrcale kada su vam se usne spojile.” Nasmijao se, očigledno srećan zbog mene, ali on još ne zna ni polovinu te priče.

“Da, dok nije došla Phoebe.” Rekla sam pomalo drsko, sebi u facu.

Na trenutak je zaćutao, ali je naposljetku ipak pitao “Molim? Objasni mi.”

Izdahnula sam I okrenula se na stomak. “Kada smo se poljubili bili smo totalno intimni, znaš ne na onaj način. Valjda me razumiješ.” Nastavila sam kada mi je dao potvrdan odgovor “Ali mjehur je nestao kada smo se vratili kod ostalih. Progovorili smo jedva koju riječ međusobno, a onda su došli Alice, Stefan I Phoebe. Samo je bio sa njom I na kraju su otišli bog zna gdje. Kada su se vratili Harry je imao ljubavne ugrize na vratu, koje ja nisam tu ostavila.”

“Oh, Bože.” Izdahnuo je očigledno iritiran.

“Znam, I kada su se ostali šalili na njegov račun niti jednom nije negirao.” Dodala sam I bacila glavu u jastuk.

Upravo me sada sve počelo boljeti. Počevši od glave, preko udova pa čak I do stopala. Jedva sam mogla racionalno da razmišljam glavom. Imam taj jebeni osjećaj kao da me neko upravo prevario. Toliko mi je srce potonulo. Kada bi me neko pitao zašto se ovako ponašam, ne bih nikome znala reći. Ni meni nije jasno. Samo znam da ne želim taj osjećaj.

“Rekla si da ste bili pijani. Možda nikada ne bi došlo do toga do čega je došlo.”

Prevrnula sam očima. “Da je bar tako. Alice mi je rekla da se ionako stalno vraćaju jedno drugome. Kaže da nikada nisu dugo bili jedno bez drugoga.” Zagrizla sam usnicu kako bih suzbila izdah da napusti moja usta. “Zašto me uopšte briga?”

“To se I ja pitam.” Promrmljao je ispod daha. Pretpostavljam da to nisam trebala čuti. “Možda to ništa ni ne znači?”

“Zapravo me ni ne zanima. Ako hoće da budu zajedno imaju to pravo. Nismo nikada ni bili zajedno tako da nemam pravo da se ljutim.”

“Zašto si onda ljuta?”

Na trenutak sam se zapitala to isto pitanje. Zašto sam ja uopšte ljuta na njega? Zato što je sa njom? A ne sa mnom? Ili zato što kada me poljubio na onoj zabavi, u vrat, rekao da hoće da sve to zaboravimo a sada me ponovo ljubi?

Iskreno ne bih znala reći. Osjećaj je samo osjećaj I ne mogu ga zanemariti.

“Mislim da Harry nije dobro postupio kada je mene poljubio I onda poslije samo otišao sa njom. Osjećam se tako iskorišteno I ostavljeno. Pomalo bezvrijedno.” Rekla sam I tada me nekako tuga odvukla prema dnu.

“Nemoj to da govoriš. Znaš da to nije istina.” rekao je sada malo nježnijim  glasom.

“James, ti znaš da ja osim vas dvojice I Klausa nikoga nisam poljubila I kada sam sinoć njega poljubila nije bilo beznačajno za mene. Ne volim ga niti sam zaljubljena u njega, ali ga nisam poljubila samo kako bi se to samo brojalo. Ali njemu očigledno to uopšte nije važno. Kao ni one noći na zabavi.”