Poglavlje 9 - "Muškarac će te osvojiti, ne dječak"

471 51 161
                                    

Ljubav je teška I laka, svijetla I tamna, vruća I hladna,
Bolesna I zdrava, uspavana I budna – ona je sve osim onoga što jeste.
(Vilijam Šekspir)

Ležala sam na Harryevom krevetu čekajući na njega da izađe iz kupatila kako bih mogla da vidim kako se sredio za posao. Nije da se imao nešto posebno morao srediti kad samo ide da naređuje nekim klincima kako šta da rade. Možda ipak ide sa Phoebe negdje nakon treninga? Tako bih voljela da znam šta se dešava između njih, ali nisam skupila hrabrost da ga pitam.

"Šta kažeš?" upitao me je Harry kada je izašao iz kupatila.
Stajao je na sredini sobe sa raširenim rukama. Podigla sam se sa njegovog kreveta u sjedeći položaj te ga detaljno odmjerila. Bijele Nike patike, sivi šorc do ispod koljena i bijela majica kratkih rukava. Široko sam se nasmijala i podigla palčeve u dva Lika. Uzvratio mi je osmijeh i otišao do ormara iz kog je izvadio jednu manju sportsku torbu. U nju je stavio jedan bijeli peškir, crne hlače i crnu majicu.

“Ne razumijem zašto se ti uopšte sređuješ kada imaš djevojku?” upitala sam ga sa pogledom na njegovoj zadnjici.

Okrenuo se I brzo sam skrenula pogled kako ne bi vidio u šta gledam. No, po njegovom osmijehu sam znala da jeste.

“Nije mi djevojka, Aurora.”

“Nije?” upitala sam šokirano I pogledala ga. “Po pogledima I pokretima tijela između vas dvoje moglo bi se reći drugačije.”

“Kakvi pokreti?”

Uspravila sam se I izravnala kičmu. “Pa, imaš običaj da ju pomaziš po ruci, prebaciš joj ruku preko ramena.”

Frknuo je. “I tebi to radim, ali nismo zajedno.”

“To nije isto, Harry.” Rekla sam gledajući ga kako prelazi prostoriju I sjeda pored mene. “Nisam glupa da ne vidim da se tu nešto dešava.”

Izdahnuo je I prevalio se na leđa. “Upravu si.” Naposljetku je priznao. Nisam mogla da vjerujem koliko me zapravo razočarao I rastužio njegov odgovor.

Ne znam zašto kada sam se dopisivala sa Jamesom, ali je teško sada kada znam da je zauzet. Ako me iko uopšte I razumije jer ja ne znam. Ne znam zašto me pogađa kada ni ne želim da budem sa njim. Niti sam se zaljubila u njega. “Znači ipak ste zajedno?”

Napravio je grimasu, a za tim I čudan zvuk. “Zapravo nismo. Samo povremeno spavam sa njom.” rekao je to kao da je najnormalnija stvar na svijetu.

Napravila sam zgrožen izraz lica I zaprepašteno ga pogledala. “O moj Bože. Ne mogu da vjerujem da to radite.”

“Zašto? Radili smo to I kad smo bili zajedno.”

Slegnula sam ramenima. “Znam da jeste, ali nisam znala da si ti taj tip koji će spavati sa nekom djevojkom koja mu ništa ne znači.”

Odmahnuo je glavom I ispravio se. “Nisam jedan od tih koji će nekoga samo zavlačiti. Phoebe I ja znamo šta hoćemo I to je uredu.”

Izdahnula sam. “Okej. Kako ti god kažeš.”

“Da li si sad ljuta?” upitao je zbunjeno namrštenog lica.

“Naravno da nisam. Zašto bih bila?”

Slegnuo je ramenima I ustao sa kreveta u potrazi za torbom. “Samo sam pitao pošto si imala prilično čudnu grimasu.”

“Samo mi neobično. To je sve.”

“Oh, Gospode, ne mogu da vjerujem koliko si ti zapravo nevina.”

Namrštila sam se. “Ne govori to kao da je to nešto loše.”

Anđeo /h.s./Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang