Anđeo /h.s./

Poglavlje 22 - "Sav sam tvoj, dušo"

Znam da je ljubav kao brana : ako nastane pukotina se deblja od najtanjeg mlaza vode,
To će biti dovoljno da, za nevjerovatno kratko vrijeme, provali zidove –
I od tog trenutka niko više ne može obuzdati snagu bujice.
(Paolo Koeljo)

Narednih dana sam bila jako usamljena. James je juče otišao I ostavio me samu, jer je I Harry, nažalost, otputovao u Belfast I vraća se tek za dva dana. Nikada nisam znala da će mi toliko teško pasti što je on kilometrima udaljen od mene I zato sam se jako iznenadila kada sam osjetila usamljenost u prsima.
Jamesov odlazak mi nije pao ništa bolje. Bilo nam je jako divno zadnjih nekoliko dana jer smo svo vrijeme provodili zajedno znajući da se nećemo vidjeti nekoliko mjeseci. No, moram priznati da se jako plašim da se više nikada ni ne vidimo.

To bi mi slomilo srce, ali mislim da sam dovoljno jaka da ću preživjeti. Moram preživjeti, jer I sama znam da ništa u životu ne traje vječno I što prije naučim da se snosim sa gubitkom ljudi to će biti lakše za mene kada ih izgubim.

Nicole je bila zauzeta ovih dana jer je primljena kao asistentica u jednoj firmi. Srećna sam zbog nje ali jako depresivna jer mene još nisu pozvali. Plašim se da ću izluditi sama kod kuće, kada tata I Nicole budu na poslu. Ali naravno, dovoljno sam odrasla da mogu sama sebi da zaradim za život.

“U potpunosi se slažem sa tobom.” Rekla je Alice dok je lakirala nokte nožnih prstiju. “Jedini posao koji bih ja ovakva mogla dobiti jeste posao striptizete. Ali čak bi I to morala na guranje.”

“Pa, meni James ne dozvoljava da se bavim tim pozivom tako da je to to za moje postojanje. Umrijeću gladna.” Zarežala sam I naslonila glavu na jastuk na njenom krevetu. Napolju je ponovo bilo loše vrijeme tako da smo nas dvije bile primorane da ostanemo u kući. Ionako nam je bilo dosadno.

“Ili to ili sebi traži nekog bogataša. Ali nekog seksi bogataša.”

Odmahnula sam glavom. “Ne hvala. Moja mama se preudala za bogataša I ne sviđa mi se.” Otpuhnula sam I prošla rukom kroz kosu. “I ona bi trebala stići večeras.”

“Stvarno?”

Sporo sam klimnula glavom. “Da.”

“I nisi srećna što dolazi?”

“Ne.” rekla sam bez osjećanja imalo grižnje savjesti.

“Zašto?” upitala je I premjestila se na krevet pored mene pazeći da ne obriše lak za nokte od postaljinu boje neba.

"Moja mama, njen novi muž i ja nismo u nekoj uskoj vezi. Kad su se mama i tata razveli ona se preudala za njega i udaljile smo se. Ne samo da ju ne viđam zato što živi u Australiji, nego se ni ne čujemo često. Skoro pa nikad. Mama je sada postala opsjednuta novcem i sobom. Više nije ista kao prije i ne volim kada sam u društvu sa ljudima koji misle da su bolji od ostalih." priznajem bez ustezanja zato što mi je umeđuvremenu postalo sasvim svejedno.

“Stvarno?” zaprepašteno upita I nakon što sam klimnula glavom nastavi “Nikada se ne bih nadala da će se to desiti. Tvoja mama je uvijek bila divna prema svima.”
“Nisam ni ja. Valjda zastvare novac mijenja ljude.”

Klimnula je. "A tvoj očuh?"

Slegnula sam ramenima "Ne sviđa mi se."

"Zašto?" uporam je.

"Zato što mislim da vara mamu.” Iskreno odgovorim, ali nije to jedini razlog. Previše je umišljen I misli da novac može da kupi sreću. Totalna glupost, ali ćutim jer mislim da je mama dovoljno odrasla da može da se brine sama za sebe. A uostalom ne vjerujem ni da ona njega voli.