NA GRANICI

4. deo

Sobom se uglasio budilnik koji je nekoliko sekundi kasnije završio na podu polomljen.
Ponekad stvarno pomislim da bi trebalo da se zabrinem za svoje postupke ujutru.
Kada sam napokon ustala, što je bilo  deset minuta kasnije, zgazila sam u polomljene deliće budilnika. Sva sreća da je bio plastičan, jer bih sada verovatno vadila komadiće stakla iz stopala.
J: Jebem li ti..
Rekla sam bacajući deliće u kantu. Otišla sam u kupatilo, obavila higijenu, te se obukla.
Sišla sam dole i u tom trenutku kroz vrata su ušli Marija i tata.
Oboje sam ih poljubila, te izletela iz kuće s obzirom da sam kasnila.
Utrčala sam u učionicu baš kada je zvonilo za početak časa, te sela pored Ane.
A: Da li si ti nekada negde došla na vreme?
J: Kasnila sam i kada sam trebala da se rodim. Šta očekuješ?
To je bilo istina. Rodila sam se dan posle termina. Tačno u 00:03h. Nisam mnogo kasnila, ali ipak sam zabrinula sve.
Nastavnik je ušao, te počeo nešto da predaje što naravno niko nije slušao.
Bili smo najgore odeljenje i svi su govorili da je to isključivo zato što smo previše složni, što stvarno jesmo bili.
Za razliku od odeljenja iz osnovne gde smo se svi međusobno mrzeli, delili u grupice, ovo odeljenje mi je bilo kao porodica.
Staša i Nevena su se okrenule ka nama, te je naš redovni trač parti počeo.
S: Čula sam da je došao novi učenik. Godinu dana je stariji od nas.
N: Svi pričaju da je prelep. Ima plave oči, crnu kosu, visok je, prezgodan i ima tetovaže.
Ana i ja smo se u neverici pogledale. Odgovarao je opisu koji sam ja njoj dala o dečku iz biblioteke.
N: Jedva čekam da ga vidim. Mislite  li da će hteti da se upozna sa nama?
Tada se u razgovor uključio Luka.
L: Jeste li normalne? Lik će promeniti školu kada ga spopadnete.
Rekao je stavljajući stolicu pored mene.
Kada je nastavnik shvatio da nema vajde da priča, jer ga niko ne sluša seo je za sto i sve vreme buljio u telefon.
J: Ja ni nemam nameru da se upoznajem sa njim.
A: Ni ja.
S: Ajde da vidimo da li ćete promeniti mišljenje kada ga ugledate.
Ostatak časa smo pričali o različitim stvarima među kojima je spadala i pljačka.
A: Jeste li znali da je Ta..
Prekinula sam je u pola rečenice kada je htela da kaže da sam bila tu u vreme pljačke.
J: Zar je moguće da si već zaboravila šta sam ti rekla?
L: Šta si joj rekla?
A: Nebitno.
N: Mrzim kada tako počnete nešto da pričate i onda se zaustavite.
J: Rekla bih vam, ali nije do mene. Mama mi je zabranila.
L: Nemoj da se ljutiš, ali tvoja majka mi definitivno nije najomiljenija osoba.
J: Veruj mi, nije ni meni.
S: Dobro, sada barem živiš sa tatom i bolje ti je.
J: To definitivno.
Znam da sam rekla da su mi kao porodica, ali stvarno nije do mene.
Svi znamo da će moja majka nekako saznati da sam im rekla i nastaće haos.
...
Zvonilo je za kraj drugog časa, te je celo odeljenje izletelo iz učionice.
Pošto je Ana morala da jede samo zdravo, kako bi smršala, odlučila sam da joj se pridružim.
Iako mi je ova pica koju su svi jeli izgledala ukusnije i integralna kifla mogla je da posluži.
Ana i ja smo sele za sto u kafeteriji dok su ostali iz odeljenja izašli napolje.
Na kraju kafeterije ugledala sam njega. Bio je sa najpopularnijim dečacima u školi.
Luka - iz mog odeljenja koji je ujedno bio i jedini trećak tamo.
Stefan - četvrta godina, trenira košarku što znači da je previsok. Mislim da je smotao svaku devojku u školi uključujući mene i Anu.
Marko - takođe četvrta godina, ide u odeljenje sa Stefanom. Trenira fudbal. Dosta je mišićav, lep i za divno čudo nije muška kurva kao i ostali u grupici.
I poslednji, on. Činio mi se pričljiviji nego kada sam ga prvi put videla ili bolje da kažem drugi. Već sam mogla da vidim da će ostale devojke poludeti za njim.
J: Eno ga.
Gurnula sam Anu koja je čupkala kiflu i gledala u telefon.
A: Ko?
Upitala je i dalje gledajući u telefon.
J: On.
Upitno me je pogledala, te sam joj ja pokazala na sto gde su sedeli njih četvorica.
Kada ga je ugledala vilica joj je pala do poda.
A: Staša i Nevena su bile u pravu. Stvarno jeste prelep.
Rekla je gledajući ga. Kosa nameštena baš kao i kada sam ga videla u biblioteci sa samo jednim pramenom koji mu je padao preko čela. Svetlo plave oči koje su zbog sunca koje mu je išlo u oči izgledale još svetlije nego inače. Sedeo je nasmejan u beloj majici koja je isticala njegove mišiće, slušajući Luku koji nešto priča.
A: Jesi li sigurna da je on opljačkao banku?
J: Imaju iste oči. Isti pogled. Mora da je to bio on.
A: Mnogo njih ima plave oči.
J: Ali samo jedan ima takav pogled.
A: Osim što je ukrao pare, mogao bi i da mi ukrade nevinost.
Kada sam čula šta je rekla zagrcnula sam se, a ona je počela da se smeje udarajući me po leđima.
Sada je već cela kafeterija gledala u nas, jer kako i ne bi? Ana je imala preglasan smeh, mada nisam ni ja bila bolja.
Videla sam da me i ona četvorica gledaju, te sam prasnula u smeh zajedno sa Anom.
Ostali su nas čudno gledali, a poneki su čak i počeli da se smeju sa nama.
Ne krivim ih, jer ni Ana, a bogami ni ja nemamo normalan smeh.

Da li se vi slažete sa Tarom i mislite da je novi učenik u školi zapravo lik koji je opljačkao banku? Taru nikada do sada nije izdao instikt, šta ako je ovog puta drugačije?