NA GRANICI

25. deo

Bude me zraci koji mi sve vreme idu u oči i smetaju mi.
Osmeh mi se prevali preko lica kada osetim hladnu posteljinu ispod sebe.
Posle pet dana konačno se budim u čistom i udobnom krevetu.
Otvorim oči, te me zapljesne belina ove sobe. Totalna suprotnost onom mračnom podrumu u kojem sam bila.
Pogledam oko sebe, te primetim da sam sama. Gde je otišao ovaj debil?
Ustala sam sa kreveta, te se uputila ka kuhinji. Lik je ladno platio apartman..ko zna koliko ovo košta.
Otvorila sam frižider, ali nisam pronašla ništa što mi se jelo, te sam odlučila da otvorim svaku moguću fioku u kuhinju ne bi li našla nešto.
D: Šta radiš to?
Kada mu čujem glas poskočim. Jebem ti život Damjane, umalo sam umrla. Kako si se samo stvorio ovde?
J: Jesi li normalan?!
Rekla sam gađajući ga krpom koju sam ugledala.
D: Bože sačuvaj.
Rekao je kroz smeh, a potom na sto ostavio kese koje je držao u rukama.
J: Gde si bio?
D: Do prodavnice. Logično.
J: Jesi li kupio musli?
Nisam jela musli sto godina. Nemate pojma koliko mi se jede.
D: Da.
J: Volim te.
Rekla sam, te u trenutku zažalila. Mogla sam samo da kažem ' hvala ' kao sav normalan svet.
Nasmejao se, te mi u ruke bacio pakovanje muslija.
J: Nerviraš me, zašto si toliko dobar?
D: Ne valja ni kada sam dobar, ne valja ni kada sam loš.
J: Pa čudno mi je. Kad te ugledam ja odmah pomislim na svađu. Kako da se svađam kada mi ti sve udovoljavaš?
Bacio se na krevet, te uključio televizor.
D: Napravi i meni musli.
Odvažno mi je naredio kao da sam mu služavka, na šta sam se ja nasmejala.
Nekoliko minuta kasnije uputila sam se ka krevetu sa dve pune činije.
Jednu sam mu dala, a zatim se smestila na krevet pored njega. Imali smo bračni krevet, jer ipak smo nas dvoje u braku.
J: Šta gledaš ovo Damjane? Daj pusti nešto normalno, neću da gledam glupave vesti.
Krenula sam da uzmem daljinski, ali je on to uradio pre mene.
D: Znaš neki vole da se informišu. Da vide šta se dešava u svetu i tako to.
Prevrnula sam očima, te ućutala. Ne kontam šta je ljudima koji gledaju vesti. To je dosadno.
J: Damjane?
D: Molim?
J: Dokle ćemo mi biti ovde?
D: Dok ne pronađemo način kako da se rešimo Nikolaia.
J: Kako ćemo to uraditi?
D: Da znam, već bi to uradio Tara.
J: A šta bi se desilo kada bismo ga otkrili na vestima?
Tada sam pridobila njegovu pažnju, te me je upitno pogledao.
D: Kako misliš da to uradimo?
Slegnula sam ramenima. Ja sam predložila, ti nađi način. Ne moram sve ja.
D: Nisi ti toliko glupa.
J: Hvala?
Majmune. Naravno da nisam glupa.
...
J: Damjane, hoću da izađem malo napolje. Ne mogu sve vreme da budem unutra.
D: Ne budi dosadna. Rekao sam da ne možeš.
J: Ne možeš da mi zabraniš.
D: Vidiš da mogu.
Gađala sam ga jastukom, te ustala sa kreveta.
Bože, koliko mi je nedostajalo da nekog gađam jastukom.
J: Ja odo, ti radi šta hoćeš.
Rekla sam, te otišla do vrata. Krenula sam da ih otvorim, ali nije htelo.
D: Zaključano je.
J: Ma ne laži.
Iznervirano sam rekla, te se vratila u sobu.
J: Ne razumem. Spasio si me da bi me ponovo držao zaključanu.
D: Upravo tako.
J: Damjane!
Rekla sam tužno. Možda ovo pomogne.
D: Nemoj to da radiš. Užasno me nervira.
Ili ipak ne.
J: Majmune, pusti me napolje!
Počela sam da vičem.
D: Ne.
J: Damjane.
D: Tara.
J: Želim razvod.
Nasmejao se. Samo se ti smej. Nisam izašla šest dana, kriziram!
J: Skačem kroz prozor.
D: Slobodno. Na 7. spratu smo.
J: Izluđuješ me.
D: Hoćeš da te vratim? Ionako misle da te tražim.
Zaćutala sam, te iznervirano legla na krevet pored njega.
Okrenula sam mu leđa gledajući kroz prozor.
Već je pao mrak. Nebo je bilo prelepo. Mogla sam da vidim svaku zvezdu na nebu što u gradu nije bilo uobičajeno.
D: Nisi se valjda naljutila?
Šta misliš?
D: Kako ne shvataš da je opasno? Nikolai je policajac. Potrebno je samo da posumnja u mene i da zatraži lokaciju mog auta. Onda smo propali i ti i ja.
I dalje sam ćutala. Bio je u pravu, ali htela sam da izađem napolje.
J: Onda spali auto.
D: Kako misliš da se vratimo posle?
J: Postoji nešto što se zove autobus.
D: Neću zapaliti auto.
J: Dobro. Bolje da si me ostavio tamo.
Čujem kako glasno izdiše očigledno iznerviran mojim ponašanjem.
D: Jebote Tara, zar ne vidiš da si prekrivena modricama? Ljudi će pomisliti još i da te tučem.
J: Žena na šalteru nije ništa primetila.
D: Zato što je bila prezauzeta gledajući u mene.
J: Ne loži se Damjane. Nisi toliko lep, samo si egoističan.
D: Stvarno si nezahvalna.
J: Znam.
D: Spasim te, potrošim pare na lažne lične karte, kupim ti jebeni prsten, plaćam sve ovo i ti se još žališ.
J: Nisi morao ovo da radiš. Ko ti je kriv?
D: Zašto si toliko komplikovana? Uvek moraš da se svađaš.
J: Pusti me da spavam.

Nisam mogla da izdržim više znači morali su da se posvađaju hahahaha. Juče me nešto udarila inspiracija i napisala sam dva dela.