Probudilo me je kucanje na vratima. Nevoljno sam otvorila oči, te krenula da se rastežem.
D: Uvek, ali uvek me udariš.
Skočila sam sa kreveta.
J: Ti si i dalje tu?!
Uspaničeno sam ga pitala.
V: Tara!
D: Zašto se dereš od ranog jutra?
J: Damjane ustani! Zaspao si kod mene!
Iskočio je iz kreveta.
V: Jebote Tara, jesi li živa?!
J: Minut!
Viknula sam dok sam gurala Damjana ka prozoru.
Nisam otvorila vrata sve dok nisam videla da je izašao iz dvorišta.
V: Napokon!
J: Šta želiš?
Neveljno sam ga upitala.
V: Jel ti to kriješ nekog dečka, pa se zaključavaš?
J: Dečka? Ima ih više, ne samo jedan.
Nasmejao se, te ušao u moju sobu.
V: Kasniš u školu.
J: Ne kasnim.
V: Kasniš. Pogledaj na sat.
Uzela sam telefon, te pogledala na sat.
J: E pa baš me briga! Ko će da se budi ovako rano?
Bacila sam se na krevet.
V: Moraš u školu Tara.
J: Zašto moram? Ti si išao u školu samo povremeno čisto da te ne bi izbacilo iz škole, a sada si i fakultet upisao. Ništa mi neće faliti ako preskočim barem jedan dan. Spava mi se!
V: Počeću da te golicam.
Pogledala sam ga.
J: Samo probaj.
Krenuo je prema meni, te sam ja odmah skočila.
J: Idem!
Nasmejao se.
V: Čija je ovo majica?
Okrenula sam se prema njemu, te pogledala u majicu. Damjan je kreten! Kako neko može da zaboravi majicu?!
J: Moja.
V: Tvoja?
Klimnula sam glavom.
V: Šta će tebi muška majica?
J: Jel ne smem da nosim muške majice?
V: Imaš dečka.
J: Nemam.
V: Imaš. Ne laži.
J: Zašto bih lagala?
V: Imaš više muške odeće nego svoje. Da ne pričam o tome kako odjednom imaš toliko muških stvari. Ili imaš krizu identiteta ili imaš dečka.
J: Izgleda da je kriza identiteta.
V: Zašto lažeš? Kaži mi ko ti je dečko?
J: Koji dečko?
V: Znači stvarno ih ima više!
J: Dodaj mi taj jastuk na minut.
V: Ne skreći sa teme.
J: Samo mi daj jastuk.
V: Evo ti glupavi jastuk!
Kada mi je dodao jastuk udarila sam ga njime.
V: Dugo nisi to radila.
J: Zar ne?
V: Ali skrećeš sa teme.
J: Ne skrećem. Već sam ti rekla da nemam dečka.
V: Dobro, ne moraš da mi kažeš. Ana će mi reći.
J: Ana ti neće reći. Ne bi me izdala zbog dečka čak iako smo posvađane.
V: Posvađane?
Prestala sam da stavljam maskaru, te sam ga zbunjeno pogledala.
J: Nije ti rekla?
V: Ne. Zašto ste se posvađale?
J: Nismo se posvađale samo je ona ljuta na mene.
V: Ali zašto?
J: Krila sam nešto od nje.
V: Šta?
J: Ako njoj nisam rekla zašto misliš da ću tebi? Mislim, ne kažem da ti ne verujem, ali Ana je ipak Ana.
V: Jel ozbiljno?
J: Mislim da jeste. Neće ni da me pogleda.
V: Hoćeš da popričam sa njom?
J: Ne. Ako bude htela da mi oprosti želim da to bude zato što stvarno želi, a ne zato što ju je neko naterao.
V: Jesi spremna? Odvešću te u školu.
...
Stigla sam u školu na vreme za treći čas. Trebalo mi je sto godina da se spremim, jer sam danas posebno izgledala kao da sam bila u Kleopatrinom grobu sto godina i izašla pre pet minuta.
Kada sam ušla u učionicu videla sam Damjane kako jede čokoladu.
J: Kako se usuđuješ da jedeš bez mene?
Trgnuo se kada je čuo moj glas iza sebe.
D: Kad si ti došla?
J: Sada.
D: Mislio sam da nećeš ni doći. Evo, poklanjam ti ostatak.
J: Zahvaljujem.
Rekla sam uzimajući mu čokoladu iz ruke. Sela sam na stolicu, te se naslonila na zid.
D: Ne moraš da se zahvaljuješ. Tvoja je.
Zbunjeno sam ga pogledala.
D: Neko ju je ostavio na klupi i na papiriću napisao ' Za Taru. '
J: Jedeš moju čokoladu?! Propalitetu propali!
D: Pa mi sve delimo, zar ne? Tako ide kada si u braku.
J: Baš sam našla za koga da se udam.
Nevoljno sam rekla.
D: Mislim da ju je Andrej ostavio. Znaš kako me je gledao kada sam otvorio čokoladu?
Nasmejala sam se.
J: Gde je Andrej sada?
D: Što? Da nećeš možda da mu se zahvališ?
J: Nemaš pojma kako. Mislim, Mihajlo i ti mi niste dovoljni. Pogotovo zato što Mihajlo ne postoji, a ti uopšte nisi romantičan.
D: Otkad ti voliš romantiku?
J: Svaka devojka voli romantiku, ali onako umereno.
D: Dobro onda. Vodim te na večeru večeras.
J: Dogovoreno.Znam da sam rekla da će biti drame u ovom delu, ali meni je jako žao da to uradim i onda malo odugovlačim. Inače, pročitala sam random deo u priči koji je bio tu na početku i ja ne mogu da verujem da su se Tara i Damjan ovoliko zbližili 🥺.
Ostavite vote i komentar <3
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...