NA GRANICI

47. deo

Damjan i ja smo stajali ispred prozora dok su Violeta, Luna, Ivan i Strahinja tražili ključ.
L: Jebote Tara, gde si ga bacila?
Žalila se Luna. Tu se već sigurnih dvadeset minta i i dalje ga nisu našli.
J: Misliš da sam gledala gde sam ga bacila? To mi je tada bio najmanji problem.
I: Ko još baca stvari kroz prozor?
D: Njoj je to prešlo u naviku.
J: Ne možeš mene da kriviš za ovo. Da me nisi nervirao, ne bih ništa bacila kroz prozor.
D: To si rekla i kada si mi bacila majicu kroz prozor.
S: Odjednom mi je drago što nisam dobio priliku da budemo nešto više od prijatelja.
Svi su se nasmejali sem mene koja sam klepila Damjana u glavu.
J: Znaš li koliko mi je trebalo da ga ubedim da sam normalna?
D: Da si normalna ne bi morala da ga ubeđuješ u to.
Počela sam da ga štipam dok je on pokušavao da pobegne od mene. Mrzi kada ga neko štipa zato sam to i radila.
V: Našla sam!
Damjan i ja smo potrčali nazad ka prozoru.
V: Našla sam svoje makaze, ključeve i dalje nisam.
Razočarano sam lupila glavom u prozor. Jebote, nisam ga zafrljačila u svemir. Tu je negde.
D: Ne mogu da verujem da ću morati celo jutro da provedem sa tobom. Jel si morala da baciš ključ?
J: Ozbiljno, bolje da sam tebe bacila.
Sada je on mene uštinuo samo što ja nisam počela da bežim nego sam se bacila na pod. Jesam li vam spomenula da sam užasno golicljiva?
D: Jesi li dobro?
Pitao me kroz smeh.
J: Ti baš voliš da me rušiš na pod, je li?
D: Otkud sam ja znao da ćeš se srušiti?
J: Nikada, ali nikada nemoj da mi diraš struk. Koliko god da ga stegneš mene će to golicati.
D: Sada ću sačekati da skontaš da je bila loša ideja što si mi to rekla.
J: Kunem ti se, budeš li mi ovo još jednom uradio završićeš u nekom bunaru.
D: Jesi li sigurna?
Počela sam da bežim. Zašto sam mislila da je dobra ideja da mu to kažem? To je Damjan, sada će me naredne dve nedelje mučiti.
J: Molim te, ne mogu više da trčim u krug.
Zadihano sam rekla. Mislim da ću se ispovraćati.
D: Kada izađemo odavde vodim te u teretanu.
J: Može. Kondicija mi je toliko loša da će ljudi pomisliti da sam pre ovoga bila u komi dvadeset godina.
D: Stvarno ne znam kako do sada nisi debela.
J: Ja stvarno ne znam kako ti možeš da imaš pločice, a da po ceo dan ležiš.
D: Zato što vežbam ujutru.
J: Što onda jutros nisi vežbao?
D: Zato što mi ti ne daš.
J: Evo i ja ću da vežbam sa tobom.
D: Ne možeš ti to.
J: Zašto ne bih mogla?
D: Ne možeš da trčiš više od minuta.
J: Aj se kladimo da mogu.
D: Ajde.
J: U šta se kladimo?
D: Ako ti izgubiš moraš da me poljubiš, a ako ja izgubim moram da te poljubim.
J: Šta kažeš na ako ti izgubiš ja ću da te prebijem, a ako ja izgubim isto ću da te prebijem majmune.
Kažem, te ga udarim na šta se on nasmeje.
J: Šta treba da uradim?
D: Sto trbušnjaka, sto sklekova i sto čučnjeva.
J: Jel ti nameravaš da me pošalješ u grob ili?
D: Ja to radim svako jutro.
J: Lažeš.
D: Ne bih ja tebe lagao.
J: Začepi, povraća mi se.
Mrzovoljno kažem na šta se on nasmeje. ' Ne bih ja tebe lagao ' , lik laže čim zine!
D: Jel počinjemo?
J: Počinjemo.
Kažem, te prihvatim ruku koju mi je pružao.
...
Da li ste očekivali da sam već bilo pri umiranju posle 60 čučnjeva? I ja.
D: Šta je bilo? Umorila si se?
J: Nisam.
Jesam! Umirem! Ima osećaj da su mi noge zapaljenje, a ostalo mi je još 40 čučnjeva, 100 trbušnjaka i 100 sklekova.
D: Jesi li sigurna?
J: Da.
Jedva izgovorim. Vrti mi se u glavi. Mislim da ću da se onesvestim. Jel čovek može da umre od umora? Ja mislim da upravo umirem.
J: Ne mogu!
Kažem, te se srušim na pod.
J: Ne mogu da osetim noge!
D: Razočarala si me. Mislio sam da ćeš izdržati barem 70.
J: Bila sam gotova posle 40! Ne znam ni kako sam izdržala ovih 63.
D: Ajde ustaj!
Kaže, te mi priđe i pruža ruku koju ja naravno prihvatim. Nema šanse da ustanem sama.
Povuče me i ja se nađem samo nekoliko centimetara od njega.
D: Mislim da je vreme za poljubac.
J: Nismo se kladili u to.
D: Ja jesam.
J: Ako je tako onda je vreme da te prebijem.
Kažem, te počnem da ga udaram gde stignem.
D: Dobro, dobro prestani.
Kaže kroz smeh. Prestanem da ga udaram, te priđem prozoru.
J: Oni sede u bašti!
Kažem Damjanu gledajući ih kako sede za stolom i pričaju nešto.
J: Jeste li našli ključ?!
Počnem da vičem kako bi me čuli.
I: Još pre deset minuta!
D: Pa otključajte nas!
L: Već jesmo!
Zbunjeno se pogledamo, te priđemo   vratima.
J: Ne mogu da verujem! Mogli su da me spasu mučenja, a oni su samo otključali vrata i otišli! Zbog njih neću moći da hodam nedelju dana!
L: Nismo hteli da vas prekidamo.
Poskočim kada čujem Lunin glas. Kad se pa ona stvorila ovde?
J: Bolje da jeste.
Kažem, te krenem ka svojoj sobi.
Kada Luna uđe, zatvorim vrata i odmah krenem prema ormaru. Definitivno moram da se okupam.
L: Jel ti se sviđa?
Upita me zbog čega je ja zbunjeno pogledam.
J: Šta?
Prevrne očima, te se podigne u sedeći položaj.
L: Moja baba Svetlana.
Sarkastično kaže, te se ja nasmejem.
J: Možda malo.
Odgovorim joj naslanjajući se na vrata ormara.
L: Šta onda čekate?
J: Ne čekamo ništa.
L: U čemu je problem?
J: Nije sve tako jednostavno kao što izgleda Luna. Postoje neke stvari za koje ti ne znaš.
L: Kao na primer da je Damjan kriminalac?
Iznenađeno je pogledam. Kako ona zna za Damjana?
J: Kako da ne.
Pokušam da se izvučem svojim sarkazmom.
L: Postoje neke stvari koje ni ja tebi nisam rekla. Ja sam Aleksina devojka.
Šta? Rekla mi je da se Violeta i ona poznaju, ali Aleksu nije spomenula ni u jednom trenutku.
L: Od početka sam znala čime se bavio, ali nije me bilo briga. Znaš zašto?
J: Zašto?
Upitam je sedajući pored nje na krevet.
L: Zato što mi nije bitan njegov posao, nego on. Posao ne govori ništa o ljudima. Kada pomisliš na nekog ko krade kola možda ćeš pomisliti na huligana, ali Aleksa nije takav. Pametan je, nežan, brižljiv. Čini da se osećam kao princeza u njegovom prisustvu. Zaljubila sam se u njegove osobine.
J: Lako je tebi da kažeš kada te očigledno tretira kao princezu. Mene je Damjan juče gurnuo sa kreveta, jer nije mogao da odoli.
L: Ali tebi je to zanimljivo. Voliš da se prepireš sa njim.
J: Da, ali..
Prekine me.
L: Nema ali, Tara. Zašto tražiš izgovore?
J: Luna njega će uhapsiti kad tad. Šta ću ja posle toga?
L: Ako ga voliš, čekaćeš da izađe.
J: Ne trebaju mi problemi, a pored njega znam da će ih biti puno. Trenutno je sve okej, ali kada se vratimo u Beograd nastaće haos. Moji mi neće dati ni da pričam o njemu, a kamoli da budem u vezi sa njim. Tu je glupavi Nikolai, neće se odvajati barem godinu dana od mene. Nema me već mesec dana Luna. Neće mi dati da dišem.
L: Onda uživaj dok možeš. Kada se vratite onda smislite šta ćete. Sigurna sam da ćete naći neko rešenje.
J: Ali..
L: Živi u trenutku. Ako želiš sada da budeš sa njim onda ostvari to.

Šta mislite da li će Tara poslušati Lunu ili će ipak nastaviti po svom?