NA GRANICI

33. deo

Sedela sam u bašti sa Violetom pričajući. Ona je pila kafu, a ja čaj jer nisam prestajala da kijam od jutros.
V: Juče si bila zdrava, šta ti bi odjednom?
Pita me nakon što kinem tri puta za redom. Zadaviću ga svega mi.
J: Damjan me je gurnuo u vodu.
Samo je počela da odmahuje glavom.
V: Izvinjavam ti se u njegovo ime. Nikada nije znao da se ponaša prema devojkama koje mu se sviđaju.
U tom trenutku sam se zagrcnula čajem. Kakvo sviđanje, jel ova žena pri sebi?
J: Ne sviđam mu se.
Kažem nakon nekoliko sekundi gušenja.
V: Ma daj, ne pravi se luda. Zašto bi te inače spasio?
J: Osećao se krivim?
V: Da mu ne značiš ništa, ne bi te spasio. Znam ga ja.
J: Gluposti.
Prokomentarišem. Da mu se sviđam ne bi me ovoliko nervirao.
Nekoliko minuta smo prevele u tišini dok se Damjan nije pojavio.
D: Da čujem Violeta, šta si joj sve izblebetala?
Pita je sedajući na stolicu. Izvadi paklu cigara, te zapali jednu.
V: Ništa. Nisi ti uvek u centru pažnje, znaš?
D: Ne verujem ti, ali dobro.
V: Jeste li gladni? Idem da napravim doručak.
Kaže, te brzo ustane sa stolice i uđe u kuću. Namerno nas je ostavila same!
D: Kad si se probudila?
J: Odavno.
Kratko odgovorim. Spavala sam samo dva sata.
D: Jesi li spavala uopšte?
J: Malo. Znaš, neki imaju dugu kosu koju moraju najmanje da suše sat i po vremena.
Nasmeje se, ali ništa ne kaže. Maloumnik.
D: Danas idemo na jezero.
J: Ja sa tobom više nigde ne idem.
D: Ići ćeš.
J: Neću, čak nemam ni kupaći. Što mi nisi poneo kupaći?
D: Otkud ja znam gde ti stoji kupaći svega ti?
Ne znam ni ja gde mi stoji, ali svejedno.
J: Ne idem. Prehladila sam se.
Kažem ustajući sa stolice.
J: Zbog tebe.
Dodam pre nego što uđem u kuću.
V: Gde je Damjan? Zovi ga, doručak je spreman.
Kaže kada dođem do kuhinje. Ma daj Violeta, ne radi mi to.
J: Doručak je spreman.
Kažem sa vrata, te odmah uđem. Ne znam ni da li me je čuo.
...
Ležala sam na krevetu čitajući knjigu koju mi je Violeta dala. Ne sećam se kada sam poslednji put uzela knjigu u ruke.
J: Pusti me da čitam.
Kažem kada ugledam Damjana na vratima. Njemu je izgleda baš dosadno.
D: Tara, dosadno mi je.
J: Onda radi nešto.
D: Šta čitaš?
Pita, smeštajući se pored mene na krevet. Bože zašto? Samo želim na miru da čitam.
J: Njegova devojka.
D: Znaš da je izašao i drugi deo knjige?
J: Znam.
D: O bože, pričaj sa mnom. Dosadno mi je.
Na trenutak zatvorim knjigu i šokirano ga pogledam. Prvi put da zapravo želi da priča sa mnom, a ne da mi zalepi usta trakom, jer previše pričam. Šta se dešava sa Damjanom? Jel ovo uopšte on?
J: Vidiš kako je meni bilo kada si me kulirao u biblioteci. Sada ćuti pokušavam da čitam.
D: Čitaj posle.
J: Čita mi se sada.
D: Čitaće ti se i posle.
J: Neće.
D: Umrii.
Kaže, te izađe iz moje sobe. Hvala bogu više.

Napisala sam četiri nastavka juče znači ja sam se šokirala, ali zato ponovo nemam inspiraciju hahahah. mislim ono isplanirala sam ono sto svi cekate vec sto godina, ali ne znam kako da se desi i tako je komplikovano.