NA GRANICI

46. deo

Ulazili smo u restoran kada sam ugledala Damjana i Saru kako pričaju.
J: Ne mogu da verujem! Majmun!
N: Ne razumem, jeste li vas dvoje u vezi ili ne?
J: Nismo, ali to ne znači da može da priča svojom bivšom. Pogotovo njom.
N: Pa zašto stojiš ovde? Oteraj je.
J: Damjan je rekao da zna da puca iz puške. Ne želim da rizikujem.
N: Nema pušku sada.
J: Neće me upucati zar ne? Mislim niko ne bi otišao u zatvor zbog Damjana.
N: Samo idi više. Nećeš umreti.
Klimnem glavom, te duboko izdahnem i krenem prema njima.
D: Tara!
Kaže nasmejano kada me vidi kako im prilazim. Mislim da nikada nije bio srećniji što me je video.
J: Čekala si da odem da bi mogla da pričaš sa njim?
S: Nisam čekala, samo pre ovoga nisam imala vremena.
J: Zaboravila sam, pre ovoga si sve vreme buljila u mene.
S: Šta hoćeš ti od mene?
J: Da nas ostaviš na miru. Jel tako dragi?
Jedva se suzdržim da se ne nasmejem što lupam ovako. Damjan je sve, ali moj dragi sigurno nije.
D: Bilo bi lepo.
Ošuri nas pogledom, te ljutito ode od nas. Ima ozbiljne probleme sa besom.
D: Dragi?
J: Nemoj da si to spomenuo nikada više.
D: Meni se baš sviđa. Mogao bih da se naviknem.
J: Prvo, čak i da smo u vezi ne bih te zvala tako. Drugo, ti ćeš zauvek ostati Puslica.
D: Ne zovi me tako.
Iznervirano kaže, te čelo nasloni na moje rame.
J: Sklanjaj mi se. Jedva držim sebe na ovim štiklama, a kamoli tvoju glavu.
D: Pa izuj se.
J: Ne mogu.
D: Zašto ne?
J: Zato što ću izgledati kao budala?
D: Evo i ja ću da budem budala sa tobom.
Kaže, te izuje svoje patike.
Par sekundi ga iznenađeno gledam, pa uradim isto što i on.
J: Kakvo olakšanje!
Oduševljeno kažem. Izuvanje štikli je najbolji osećaj i ne možete da me uverite u suprotno.
J: Znaš, ponekad volim što si veća budala od mene.
D: U prevodu, voliš mene.
J: Naravno Damjane. Obožavam te, blistaš u mojim očima.
D: Gde si bila?
J: Sa Nikolom.
D: I šta je rekao?
J: Da si otišao za njim, znao bi.
D: Zar ćemo ponovo da se raspravljamo oko toga?
J: Zašto misliš da ne zaslužuje priliku?
D: Zaslužuje. Ja znam najbolje kakav je on. Jeste dobar, ali je zatvoren. Zbog te zatvorenosti je sebi napravio ogromne probleme i napraviće ih i tebi, ako mu se previše približiš.
J: I ti si mi napravio probleme Damjane. Pogledaj me! Sve što sam na početku htela je te strpam u zatvor, a sada se krijem sa tobom i to svojom voljom. Svi u Beogradu brinu za mene dok se ja ovde zabavljam. Promenila sam se skroz. Stara ja ovo nikada ne bi radila.
D: Ne možeš mene da kriviš za to! Ja sam ti dao opcije. Sama si izabrala šta hoćeš. Ako si se predomislila, okej, sutra idemo da kupimo karte. Ja te ne držim ovde protiv tvoje volje.
Iznervirano kaže, te krene ka izlazu nakon što obuje svoje patike.
Uzmem štikle u ruke, te potrčim ka njemu. Zajebala si Tara, ovog puta si stvarno zajebala.
J: Damjane čekaj!
Kažem trčeći ka njemu. Brže hoda nego što ja trčim. Stvarno bi pod hitno trebalo da povratim kondiciju.
Taman kada je ušao u kola i uključio ih, ja sam ušla.
J: Nisam tako mislila.
D: Jesi. Kriviš mene zato što si se ti promenila. Jesam li te ja naterao da ostaneš? Sve bi bilo bolje da si otišla i ostavila me na miru!
J: Ja..
D: Samo ćuti Tara. Bolje je.
Tako je i bilo dok nismo stigli kući. Popeli smo se do moje sobe i ja sam ga tada zaustavila.
D: Šta hoćeš?!
J: Da me saslušaš!
D: Spava mi se.
Kaže, te se uputi ka svojoj sobi. Uđem za njim, te uzmem ključ iz brave, zaključam vrata i ključ bacim kroz prozor.
D: Zašto si to uradila?
J: Zato što želim da kažem šta imam. Pogrešno si me shvatio.
D: Dobro, pričaj. Samo da završimo više sa ovim.
J: Kada sam rekla da sam se promenila nisam mislila da si ti kriv. Mislim, zapravo jesi, ali ne na loš način. Promenila sam se, jer se i naš odnos promenio. Počelo je da mi prija tvoje društvo i osećala sam lepše u tvom društvu više nego u bilo čijem u Beogradu. Zbog toga više neću da te strpam u zatvor i zbog toga neću da se vratim u Beograd.
D: Jesi završila?
J: Jesam.
D: Laku noć onda.
Kaže nakon što skine skine košulju i sako, te legne u krevet.
J: Ja nemam gde da spavam.
D: Snađi se.
J: Jel me zajebavaš?
D: Nisi trebala da baciš ključ.
J: Pa kad nisi hteo da me slušaš.
D: Tvoj problem.
Iznervirano se okrenem prema njegovom ormaru, izvadim neku majicu i zaputim se ka kupatilu.
Skinem šminku, te nakon što se presvučem u njegovu majicu, vratim se nazad u sobu.
J: Pomeri se.
D: Nema mesta.
J: Nisam te pitala.
Kažem iznervirano. Jel ona zna koliko je meni trebalo da priznam sama sebi sve ono što sam mu rekla? Trebala mi je večnost, a on je i dalje ljut na mene.
D: Stvarno nema mesta.
Ništa ne kažem već ga samo gurnem do zida i legnem pored njega.
J: Budeš li me gu..
Nisam završila rečenicu kada je uradio baš to što sam htela da mu kažem da ne uradi.
Našla sam se na podu suzdržavajući se da ga ne ubijem.
D: Izvini, nisam mogao da odolim.
J: Znaš za nekog kome se sviđam, ne pokazuješ to baš najbolje.
D: Za nekog kome se sviđam, uopšte ne pokazuješ to.
Kaže, pružajući mi ruku kako bih ustala. Legla sam na leđa dok je on bio naslonjen na desni lakat i gledao u mene.
J: Ko je rekao da se ti meni sviđaš?
D: Ti.
J: Rekla sam da mi prija tvoje društvo, ali više nisam sigurna u to.
D: Zašto ne?
J: Možda zato što si me gurnuo sa kreveta.
D: Pružala mi se savršena prilika.
J: Znaš, ako nameravaš da me smuvaš bolje ti je da se ponašaš prema meni kao prema devojci, a ne kao bratu.
D: O, znači ti čekaš da te smuvam?
Pita me sa osmehom na licu.
J: Nisam to rekla.
D: Jesi.
J: Nisam.
D: Jesi.
J: Zar nisi ti ljut na mene?
D: Nisam.
J: E pa ja jesam na tebe.
D: Mogu to da sredim.
Zbunjeno ga pogledam, a onda brzo pokrijem lice pokrivačem.
J: Ne možeš.
Uspaničeno kažem nakon čega čujem njegov smeh.
Osetim kako normalno legne, te otkrijem lice i okrenem mu leđa.
Ne mogu da verujem da je hteo da me poljubi tek tako. Majmun.

Stvarno ne znam zašto sam ubacila Saru kada je likuša totalno nepotrebna lol. Uglavnom planirala sam da se Damjan i Tara još u prošlom delu poljube, ali onako su se refleksno posvađali hahahhaha. Inače, takođe sam planirala još nešto i želim to odmah da napišem jer znam da ću zaboraviti skroz na tu ideju ako ne zapišem negde, ali uglavnom htela sam da napišem posebnu priču za Nikolu. Ne znam za vas, ali meni je njegov život i uopšte njegov lik jako zanimljiv i mislim da će priča biti jako zanimljiva. Šta vi mislite o tome i da li bi čitali kada bih napisala?