NA GRANICI

107. deo

J: Šta je bilo?
Zabrinuto sam upitala kada mi je Ema otvorila vrata.
E: Nemam šta da obučem, a izlazim na na kafu sa prelepim dečkom.
J: Uf bre Ema, znaš kako sam se uplašila! Pogotovo kada si rekla da dođem bez Damjana. Reko ko zna šta si sada uradila.
E: Samo ne želim da mi bude tu dok se spremam za sastanak. Znaš kakav je.
Nasmejala sam se.
E: A morala sam to da ti napomenem, jer ste vas dvoje nerazdvojni. Kako možete?
Zatvorila je vrata za mnom i sela pored mene na kauč.
J: Ko kaže da možemo? Svađamo se svakih pet minuta. Navikneš se vremenom. Nego, kad ideš?
E: Dolazi po mene oko osam uveče.
J: Znači ne moramo da žurimo.
E: Da, mislila sam da popijemo kafu.
J: Može.
Otišla je u kuhinju da napravi kafu dok je ja sačekala u dnevnoj. Otkad ja pijem kafu? Čekaj, jel to beše loše po bebu?
Nekoliko minuta kasnije pojavila se sa dve šolje kafe u rukama.
Jednu je ostavila na sto ispred mene, a drugu je zadržala u svojim rukama.
J: Imam nešto da ti kažem.
Žao mi što će Damjan poslednji saznati, ali kada sam već ovde ne mogu da ćutim.
J: Trudna sam.
Ispljunula je gutljaj kafe koji je popila malopre, a ja sam počela da se smejem.
E: Jel me zajebavaš?
J: Ozbiljna sam. Trebalo bi da odem na pregled uskoro, ali prilično sam sigurna.
Ostavila je šolju na sto, a onda me povukla ka vratima. Sa čiviluka je uzela moju jaknicu i ugurala mi je u ruke.
E: Moraš da ideš. Odmah!
J: Šta..zašto?
Zbunjeno sam je upitala.
E: Samo idi.
Otvorila mi je vrata i krenula da me pogura napolje, a onda se odjednom zaledila.
Okrenula sam se, te je srce počelo da mi kuca jače kada sam ugledala Nikolaia pred vratima.
Ponovo sam pogledala u Emu koje me je uplakano gledala.
N: Čemu žurba? Tek sam stigao.
Nasmejano je rekao, a onda me gurnuo nazad unutra.
N: Zašto ti plačeš?
Pogledao je u Emu koja je brisala oči.
N: Zar ti nisam napomenuo da se ne sprijateljiš sa njima stvarno? Nisu sposobna ni za šta. Kako god, uradila si šta si trebala, možeš da ideš.
E: Predomislila sam se.
Cinično se nasmejao.
N: Sada je kasno Ema. Rekao sam ti da odeš.
E: Ne možeš da je ubiješ. Trudna je!
N: Oho!
Nasmejano mi je prišao.
N: Zna li Damjan za to?
Odmahnula sam glavom dok su mi suze navirale na oči.
N: Šta je bilo? Nisi više toliko hrabra kao onaj dan u stanici?
J: Šta hoćeš od nas? Pusti Damjana na miru više! Nije ti ništa skrivio!
N: U pravu si, on nije. Ali Ognjen jeste. A pošto je on mrtav, Damjan snosi posledice.
J: Ti si ga ubio!
Nasmejao se.
N: Ja sam kriv za sve, zar ne? Nisam ga ja ubio, prestanite da pričate to.
J: Možda ga nisi ubio lično, ali sam sigurna da si umešan.
N: Voleo bih da je tako, ali moraću da te razočaram. Ne znate vi mnogo toga o Ognjenu. Kada smo već kod propalih Stanisavljeva, bez uvrede Ema, koliko dugo si trudna?
J: Nije tvoja stvar.
N: Kako hoćeš. Nije ni bitno stvarno. Svejedno ćeš biti mrtva kao i to malo stvorenje u tvom stomaku.
J: Ti si bolestan.
N: Ema jesi li poslala poruku Damjanu?
E: Jesam.
N: Odlično. Priredićemo mu odličnu predstavu.
Otišao je u kuhinju ostavljajući mene i Emu same na par trenutaka.
E: Poslala sam Damjanu poruku. Doći će svakog trenutka sa policijom. Izvini.
N: Dosta čavrljanja. Koji nož preferiraš? Meni je iskreno svejedno.
J: Ti si psihopata.
N: Ja glasam za treći. Izgleda mi najoštrije. Nego, hoćeš li se oprostiti sa stvorenjem u stomaku pre nego što ga ubijem?
Pljunula sam ga po licu što ga je iznerviralo, te me je posekao nožem po levoj ruci. Ema mi je istog trenuka dotrčala.
E: Jesi li normalan ti? Trudna je jebote! Damjan i ona nemaju nikakve veze sa Ognjenom! Shvati već jednom!
N: Skloni se.
E: Neću da se sklonim!
N: Rekao sam ti da se skloniš!
Rekao je sada dosta besnije. Nijednom do sada ga nisam videla takvog. Stalno je bio nasmejan i opušten čime je odavao pravi utisak psihopate.
E: Ako me bar malo voliš pustićeš ih na miru! Praviš veliku grešku Nikolai. Ne moraju oni da plaćaju za nešto za šta uopšte nemaju pojma. Ognjen je mrtav, tvoj tata je mrtav. Čemu sve ovo? Svetiš se ljudima koji uopšte nisu ni živi.
N: Rekao sam ti da se skloniš. Gubim strpljenje čak i za tebe.
E: Samo me poslušaj. Molim te.
Uhvatila ga je za ruku.
E: Znam te bolje od svih, zajedno smo odrasli. Ovo nije ono što želiš.
Baš u trenutku kada sam mislila da ga je predomislila u sobu je upao Damjan, a Nikolai se vratio starom ponašanju.
N: Mislio sam da ćeš brže doći. Ipak je u pitanju tvoja trudna devojka.
Damjan je u tom trenutku pogledao u mene, ali nije izgledao iznenađeno. Krenuo je ka meni kada je ugledao da krvarim, ali ga je Nikolai zaustavio.
N: Ne tako brzo.
Vrata su se naglo otvorila, a u kuću je upalo nekoliko policajaca sa pištoljima u rukama.
P: Na kolena, ruke iza glave!
Viknuo je na Nikolaia koji ga je odmah poslušao. Bacio je noževe na pod, a zatim uradio ono što je traženo od njega.
Damjan je dotrčao do mene i jako me zagrlio. Počeo je da priča nešto, ali sam ja bila usredsređena na Nikolaia i Emu.
Stavili su mu lisice, a onda ga pogurali ka vratima. Pre nego što je izašao, pogledao je Emu koja je sve vreme plakala.
E: Izvini.
Tiho je rekla, a onda se okrenula na drugu stranu. Videlo se da se vole, ali u ovom slučaju ta ljubav je bila nemoguća.
Odvojila sam se od Damjana, te tek tada shvatila da plače.
J: Nemoj da plačeš. Dobro sam. Nije mi ništa.
Uplakano sam rekla, te ga ponovo zagrlila.
D: Zašto mi nisi rekla Tara?
J: Pričaćemo o tome kasnije. Vraćam se za minut.
Rekla sam, te krenula ka Emi.
E: Izvini, molim te. Ja..
Prekinula sam je zagrljajem.
J: Jesi dobro?
E: To ja tebe treba da pitam. Jel te boli?
J: Boli me, ali mislim da tebe više boli.
E: Biću dobro.

Uff ljudi, šta kažete? Sad kad razmislim volela bih više da pišem o Nikolaievom i Eminom odnosu, ali ova priča je već dovoljno duga i nema potrebe da još odugovlačim ovakvim stvarima. Inače, sada kada se desilo ovo to znači da je ostalo još jako malo delova do kraja. Planirala sam da ovo bude kraj, ali sada kada pogledam nekako izgleda nedovršeno. Takođe, hvala vam na 13k pregleda. Ly 🥺💕