15. deo

1.2K 34 8
                                    

Čuje se naglo otvaranje vrata, te mi iz ruku ispadnu stvari koje sam pripremila. Krenula sam da se istuširam, ali izgleda ništa od toga.
Ana je sela na krevet zbunjeno me gledajući.
A: Mislila sam da spavaš. Ti uvek spavaš.
J: Nije mi se spavalo danas.
Naravno da mi se ne spava. Ceo dan razmišljam o Damjanu.
J: Kako ti je bilo sa Vukom?
A: Lepo.
Rekla je sa osmehom na licu.
J: Lepo? Samo to ćeš mi reći?
A: Pa šta da ti kažem?
J: Šta ste radili?
A: Imali smo piknik.
J: Piknik?
Nasmejano sam rekla. Ne mogu da zamislim Vuka na pikniku. To mi uopšte nije ličilo na njega.
A: Zašto se smeješ?
J: Pa čudno mi je da je Vuk organizovao piknik. Više bi mi ličilo na njega da te je tipa odveo na neku utakmicu.
A: Reći ću ti samo da ne poznaješ dovoljno Vuka. Baš je romantičan.
J: Bitno da ga ti dobro poznaješ.
Zbunjeno me je pogledala.
J: Zašto mi nisi rekla da ste se družili?
Par sekundi me je gledala razmišljajući da li da mi kaže istinu ili ne.
A: Pa nisam znala da je bilo potrebe.
J: Ma daj, naravno da je bilo potrebe. Ti si mi najbolja drugarica, a on mi je polubrat.
A: Pa dobro. Sada znaš.
J: Znači, Vuk je ipak romantična duša?
A: Nemoj da mu kažeš da sam ti rekla. Ubiće me.
J: Pa pozvali ste i mene. Da sam otišla saznala bih.
A: Imaš poentu, a i neka se navikne. Uvek ti sve govorim, sigurno neću zbog njega prestati.
Nasmejala sam se. Bilo mi je drago što nije apsolutno ništa nameravala da promeni kod našeg prijateljstva. Očekivala sam da ćemo se možda malo odaljiti, ali sve više me ubeđuje da se to neće desiti.
A: Kako je prošlo tvoje čitanje?
Odmah sam se uozbiljila na šta me je ona upitno pogledala. Njoj mogu da kažem. Ona mi je najbolja drugarica, mogu da joj verujem.
J: Nisam baš čitala.
A: Nego?
J: Pričala sam sa Damjanom.
A: Opaa.
Nasmejano je rekla. Da je barem to što ona misli. Bilo bi mi mnogo lakše.
J: Zapravo, ne bih rekla pričali, više svađali. Uglavnom, slučajno mi je izletelo to kako je on kriminalac.
A: Jel ti se ismejao u facu?
Odmahnula sam glavom.
J: Priznao mi je da on zapravo jeste kriminalac.
A: Ne seri.
Rekla je sa ozbiljnim pogledom na licu.
J: Što je najgore, nije se šalio. Bio je skroz ozbiljan.
A: Šta ako te samo zajebava?
Slegnula sam ramenima.
J: Iskreno se nadam da je tako. Osećala bih se loše što se nisam više potrudila da pronađem neki trag. Sada kada zna da znam, to će gotovo biti nemoguće.
A: Sigurno se zajebava. Mislim nemoguće da je kriminalac. Tek mu je 18 godina i previše je lep da bi završio u zatvoru.
J: Imaš dečka Ana.
A: Kakve veze to ima? Zar nije lep?
Imala je pravo. Bio je nestvarno lep. Izgledao je kao san svake devojke i verujem da ga je ta lepota izvukla iz dosta stvari koje je uradio. Svaka devojka iz škole mu je dopustila da je iskoristi, a što je najgore dopustile bi mu još sto puta. Bile su tako patetične i mrzela sam to.
J: Možda i ne bi završio u zatvoru. Kaže da ima veze tamo.
A: Kako da ne. Kažem ti, zajebava te hiljadu posto. Ajde što je opljačkao banku, nego ima i veze u policiji. To mi više liči na neku mafijašku tursku seriju.
Bilo mi ga je više dosta. Nisam htela da razmišljam o njemu ceo dan, a ipak mi je stalno dolazio na pamet. Verovatno me samo zajebava nego samo ja samo naivna i poverovala sam mu. Bože, koliko sam samo glupa.
J: Znaš, ja sam krenula da se okupam.
A: Došla sam da se družimo, ne možeš da ideš da se kupaš.
J: To je samo sat vremena. Budi sa Vukom dok ne završim.
A: Nije tu, a i provela sam sa njim ceo dan. Jeste mi dečko, ali ne bih da sve vreme budemo zajedno. To je previše.
J: Dobro, onda idi pričaj sa Marijom. Ja ću brzo.
A: Da znam ja to tvoje brzo. Sat vremena uopšte nije malo, a obe znamo da ćeš se ti zadržati još više.
J: Obećavam da neću.
A: Imaš pola sata. Više od toga neću da čekam.
J: Kako da ne. Treba mi pola sata samo da uđem pod tuš.
A: Tvoj problem.
J: Vidimo se kada izađem.
...
Ušle smo u kafić koji je bio desetak minuta od moje kuće.
Sele smo u malo zavučeniji deo, jer nam se tamo činilo najlepše.
A: Slušaj, moraš da nađeš dečka više. Evo ovde ih ima dosta, biraj.
Samo sam prevrnula očima gledajući šta ću da naručim.
A: Samo ti prevrći očima. Kada budeš imala 30 godina i i dalje nemala dečka dok ću ja verovatno i dete imati, bićeš ljubomorna.
J: Verujem.
A: O bože, što si toliko smorena danas?
J: Da li me stvarno pitaš to? Već sam ti ispričala.
A: Lik te zajebava. Laže ko pas.
X: Ko laže?
Kada sam čula glas iza sebe srce mi je stalo.
Okrenula sam se, te ugledala Luku.
L: Šta ti je Tara, što si se toliko uplašila?
Nasmejano me je upitao.
J: Ubiću te, svega mi.
L: Jel mogu da budem sa vama dok ovi moji ne dođu?
J: Ali čim dođu da mi se gubite sa očiju. Ne mogu da podnesem Stefana.
Pokazao mi je da se pomerim, a zatim seo pored mene.
L: On ne dolazi. Valjda je prehlađen.
J: Neću da budem bezobrazna, ali nadam se da ga više nikada nećemo videti.
X: Zašto toliko mržnje u jednoj rečenici.
Pritisak mi je skočio kada sam mu čula glas. Mislim da mi se i kosa nakostrešila. Ne znam da li me je više nervirao Stefan ili Damjan.
Seo je pored Ane dijagonalno od mene.
D: Nisam znao da će i one doći.
J: Vi ste došli kod nas.
L: Da, rekao sam da ćemo se premestiti čim neko dođe. Nisam hteo sam da vas čekam.
D: Neka, meni je dobro ovako.
Rekao je te se uvalio dublje u fotelju.
J: Ko te je pitao da li je tebi dobro?
D: Jel ona uvek ovako besna ili?
Upitao je Anu na šta se ona nasmejala. Mnogo smešno...
J: Samo idi, niko te nije zvao.
D: Kako si tako zlobna? Povredila si mi osećanja.
Povrediću ti i nešto drugo ako ne prestaneš da me nerviraš. Danas nije hteo uopšte da me pogleda, a sada neće da ode od mene.
A: Slobodno možete da ostanete, Tara je malo nervzona. Taman da je oraspoložite.
L: Ja sam zbunjen.
J: Veruj mi i ja sam.
Rekla sam gledajući u Anu. Zašto je ovo uradila? Ceo dan pokušavam da ne razmišljam o njemu i ona mu sada kaže da može da ostane.
Stigla mi je poruka, te sam se odmah uhvatila za telefon kako bi barem na sekundu skrenula misli. Što mi nije uspelo jer je poruka bila od Ane.
„ Nemoj da se ljutiš na mene. Samo hoću da ti pokažem da se bez potrebe nerviraš i da on nije kriminalac, već mu je samo jako dosadno. "

„ Mogla si samo da mi kupiš neku hranu i sve bi bilo rešeno. "

„ Hrana ne rešava sve probleme Tara, a i ovako je zabavnije. Baš ste mi slatki kad se tako prepirete. "

„ Jedva čekam da izmislim nešto, pa da se tako ti i Vuk prepirete. "

Odgovorila sam, te telefon ostavila na sto. Trenutak kasnije dobila sam Anin ubitačni pogled na koji sam se samo nasmejala.
Razlog zašto sam obožavala ovaj kafić bio je taj što je ujedno i piceria, a ja sam bila pregledna.
D: Diši.
Rekao je gledajući me kako žvaćem parče pice koju smo naručili pre deset minuta.
J: Pusti me da jedem majmune.
D: Ja se samo brinem.
J: Mogu da zamislim koliko.
L: Ajde, šta vam je? Samo se svađate.
J: A kako da se ne svađamo? Jel ga poznaješ ti? Tako je iritantan uf.
D: Jedi i ćuti.
A: Slažem se.
J: Jel tako? Sada ću sama da pojedem celu picu kada ste tako bezobrazni. Evo daću Luki jedno parče.
D: Jedno? Si normalna, pretrgla si se.
J: Jesam li te pitala?
A: Ozbiljno sada, prestanite. Sve vreme se svađate.
Krenula sam da odgovorim, ali me je Ana prekinula.
A: Ćuti.
Nadureno sam je pogledala uzimajući još jedno parče pice na šta se Damjan nasmejao.
Pogledala sam u Anu koja je samo uzdahnula znajući da posle ovoga nema šanse da ćutim.
J: Jel smešno nešto?
D: Ja u životu nisam video da neka devojka ovoliko jede. Ja kad god tebe pogledam ti samo trpaš nešto u usta. Gde ti stane to?
J: To nije tvoj problem. Jel ti trpaš u usta ili ja?
Ana i Luka su počeli da se cepaju od smeha, a par sekundi kasnije i Damjan sa njima.
Tek posle nekoliko trenutaka sam skontala šta sam rekla.
J: O bože.
Rekla sam hvatajući se za glavu. Družim se sa najvećim budalama, potpisano.
J: Idem do kupatila.
Rekla sam, te pokazala Luki da se skloni kako bih prošla.
Ne mogu više da ih podnesem svega mi. Čak me i Ana trenutno nervira.
Kada sam ušla u wc krenula sam da se umijem, ali sam u poslednjem trenutku shvatila da sam stavila maskaru.
Uspravila sam se, te u ogledalu ugledala Damjana iza mene.
Malo je reći da mi je srce stalo. Nisam ni čula kada je ušao.
J: Jesi li normalan? Srce mi je stalo.
D: Ma nije ti ništa.
J: Ako ne znaš da čitaš, ovo je ženski wc.
D: Samo sam došao da ti kažem da ne smeš nikome da kažeš da znaš. Čak ni onoj plavuši tamo.
J: Ani.
D: Nebitno.
J: Ma je li? Sve vreme me prozivaš i sada hoćeš da ti čuvam tajnu. Trebao si o tome da razmišljaš pre nego što si mi sve rekao.
D: Ne pravi se pametna. Neće se završiti dobro.
J: Da nećeš možda da me ubiješ?
D: Jedna od opcija.
J: Kako da ne. Ne možeš da ubiješ čoveka.
D: Misliš?
J: Sigurna sam. Jesi retardiran, ali sigurna sam da ne bi ubio nikoga.
D: Prevarila si se. Pogotovo kada je neko tako napadan kao ti, onda mi čak bude i drago.
J: Zašto onda nisi ubio one ljude iz banke, nego si ih samo upucao u nogu?
D: Zato što nije bilo potrebe, a i to što sam ih samo upucao ne znači da nisam nikoga nikada ubio. Ne znaš ti mnogo toga o meni.
Par sekundi sam ga samo gledala. On je psihopata, sigurna sam.
J: Već je kasno, rekla sam Ani.
Rekla sam, te krenula da izađem, ali me je on povukao za lakat.
Nenormalno me je bolelo, ali nisam htela to da pokažem. Nisam htela da pokažem nijednu svoju slabost pred njim.
D: Šta si uradila?
J: Rekla sam joj. Ona mi je najbolja drugarica, ne znam zašto si mislio da joj neću reći.
D: Reći ćeš joj da si se zajebavala, jel ti jasno?
J: Zašto bih to uradila? Veruj mi, čim nađem barem jedan dokaz strpaću te u zatvor.
U tom trenutku je neko upao u wc, te me je on pustio.
X: Šta radiš to debilu?!
Čula sam Anin glas iza sebe.
A: Jesi li dobro?
Upitala me gledajući u moje crvenilo na ruci. Toliko me je stisao da nisam ni primetila veliku razliku u bolu kada me je pustio.
A: Ubiću te, majke mi!
Krenula je na njega, ali sam je ja zaustavila.
J: Pusti ga.
A: Jel me zajebavaš?! Vidi šta ti je uradio!
J: Samo želim da idemo. Molim te.
Pogledala je u mene, pa u Damjana, a zatim krenula ka vratima.
Poslednji put sam pogledala u Damjana pre nego što sam izašla.
Videlo mu se na licu da je goreo od besa.
Čim smo se malo udaljile od kafića suze su samo počele da klize niz moje obraze.
Osećala sam se kao dete od 6 godina koje plače, jer je raskrvarilo koleno.
A: Trebala si da me pustiš da još više unakazim onu njegovu odvratnu facu. Kreten!
Ništa nisam rekla. Možda je bila u pravu, možda sam i trebala da je pustim. Stvarno nisam mogla da ga podnesem, a ipak sam ga odbranila. Valjda zato što ga je neko već izmlatio za sve pare.
J: Veruj mi, stići će njega nešto mnogo gore od tvojih batina.

Evo još jedan nastavak zato što me je -vestica- ucenjivala. Ovde me je Damjan jako iznervirao.

NA GRANICIWhere stories live. Discover now