NA GRANICI

69. deo

Kući sam se vratila iscrpljena. Bolje da nisam išla u školu! Prvi mi je dan, a nastavnici su me već zatrpali gradivom. Imam milion radova da uradim za sledeću nedelju.
Nakon što sam spremila sebi da jedem, otišla sam u dnevnu sobu. Imala sam celu kuću samo za sebe. Marija i tata su bili na poslu, Vuk u školi. Ana posle nekog porodičnog ručka dolazi da prespava kod mene. Trebale smo da budemo samo nas dve, ali na kraju smo pozvale i Stašu, Nevenu i Luku. Koliko sam danas obratila pažnju, ne bi me čudilo da Staša pozove i Stefana, jer su nerazdvojni.
Stefan je ceo dan bio dobar prema Staši. Nije nijednom pogledao drugu devojku, sve vreme joj je pružao pažnju i sve u svemu ponašao se kao idealan dečko. Ali to je ipak on. Natera te da pomisliš da si njegov svet, a onda te prevari sa najboljom drugaricom.
Uzela sam telefon kada sam čula da mi je stigla poruka na instagramu. Široko sam se nasmejala kada sam videla da je od Damjana.
D: „ Kako izdržavaš bez mene? "
Naravno, Damjan kao Damjan, i u zatvoru je egoističan.
J: „ Meni je odlično. Mislim da si ipak ti taj kojem nije svejedno. "
Odgovorila sam mu, a odgovor dobila sekund nakon toga. Pa da, šta će drugo da radi u zatvoru nego da bude na telefonu.
D: „ Nije ni meni loše. Našao sam dobro društvo ovde. "
Dobro društvo u zatvoru? Kako da ne!
J: „ Kunem ti se, ako saznam da se družiš sa nekim iz zatvora zadaviću te. Kako tamo možeš da nađeš dobro društvo? "
D: „ Baš su gotivni, mislim da bi ti se svideli. "
J: „ Zašto misliš to? "
D: „ Očigledno voliš problematične momke. Nikola, Aleksa, Stefan, ja. "
J: „ Ne spominji mi Stefana. Danas sam provela ceo dan sa njim. "
D: „ Smuvao se sa Stašom? "
J: „ Kako ti znaš? "
D: „ Muvali su se još dok smo išli u školu. "
Kako ja to nisam znala?
J: „ Misliš da će je samo iskoristiti? "
D: „ Ne verujem, pričao mi je o njoj po ceo dan. Izludeo me je. "
Nasmejem se. Za sada je na dobrom glasu. Nisam primetila niti čula ništa o tome što bi mi dokazalo  suprotno. Mada neću mu verovati sve dok se sama ne uverim u to.
J: „ Jesu li te zvali Aleksa i Luna? "
D: „ Ne. Tebi jesu? "
J: „ Da. Ljuti su što nam nisu bili kumovi. "
D: „ Kada se razvedemo, imaće drugu priliku. "
J: „ Ne razumem. "
D: „ Pa ponovo ću te oženiti. "
Kreten! Mogu da ga zamislim kako sada gleda u telefon sa onim tupavim osmehom na licu.
V: S kim se to dopisuješ?
Trgla sam se na Vukov glas.
J: Kada si ti stigao?
Rekla sam držeći ruku preko grudi. Srce mi prebrzo lupa.
V: Ja sam ovde već pet minuta, ali si se toliko udubila u to dopisivanje da me nisi ni primetila.
Podignem obrve u čuđenju vraćajući pogled na telefon.
V: Nećeš da mi kažeš ko te tako slatko zasmejava?
J: Naravno da ne.
V: Tek si se vratila, a već se muvaš sa nekim.
Prevrnem očima.
V: Ne brini se, raspitaću se ja. Prvo mora da prođe moju proveru.
Proći će tvoju proveru jedino ako se zaputiš ka zatvoru.
J: Nemoj da ti je palo na pamet. Neću dozvoliti bratu da se meša u moj ljubavni život.
V: Sva sreća pa ti nisam brat.
Mrko ga pogledam.
J: Ali si mi polubrat.
V: To nije isto.
J: Vuče!
V: Dobro, dobro. Neću se mešati.
D: „ Ne buniš se? "
Totalno sam zaboravila da je rekao da ćemo se ponovo venčati, a nismo se čak ni razveli.
J: „ Bunim se! Vuk mi je odvlačio pažnju zato ti nisam odgovarala. "
D: „ Pa dobro, zar i preko poruka moraš da vičeš na mene? "
Nasmejem se što privuče Vukovu pažnju.
V: Mene stvarno zanima ko te to zasmejava. Daj da ga upoznam, izgleda kao zanimljva osoba.
J: Upoznaćeš ga kada bude bilo vreme za to. A to neće biti skoro.
Kako lažem! Osećam se užasno. Jedva sam dva dana ovde, a skoro sve reči koje su izašle iz mojih usta su laži.
V: Dobro. Nemoj da te mnogo čeka da mu odgovoriš. Ne volimo to.
Poslušam ga, te se vratim Damjanu.
J: „ Da li treba da se plašim? Još se nismo ni razveli, a ti planiraš sledeće venčanje. Nešto mi tu miriše na opsesiju. "
D: „ Bilo bi šteta da se posle svega razdvojimo, zar ne? "
J: „ Nisam baš sigurna..Kada bi se to desilo barem ne bih morala da brinem da li će me dečko obojiti u zeleno. "
D: „ I dalje nisi prešla preko toga? Tada smo bili u vezi, a sada smo u braku. Brak je ozbiljan. "
J: „ Toliko je ozbiljan da smo se nas dvoje mrtvi pijani venčali. Da ne pominjem da nas je venčao matičar koga smo našli preko interneta. "
D: „ Ne veruješ matičaru Pavlu? "
J: „ Bože, naravno da verujem. Kako da ne verujem liku koji nas je venčao u nekom restoranu? Ako je to uopšte bio restoran..ne sećam se najbolje. "
Čulo se otvaranje vrata na kojima su se pojavili Ana, Nevena, Luka, Staša i pogodite ko još! Stefan.
J: „ Moram da idem. Čujemo se posle?"
D: „ Nije kao da imam druga posla. "
Nasmejem se, te zaključam telefon i ostavim ga po strani.
Ugledam Anu koja se pozdravlja sa Vukom, Staša i Nevena su se već raskomotile i otišle u kuhinju, Luka je seo pored mene dok je Stefan samo stajao posred dnevne sobe. Videlo se da mu je bilo glupo što je ovde došao nepozvan, ali Stašu jednostavno ne možeš da odbiješ.
J: Jel može neko da mi da Markov broj? Glupo je da ga ne pozovemo kada smo već svi tu.
Stefan: Pozvaću ga ja.
J: Okej. I nemoj da ti bude neprijatno. Znam da te je Staša naterala da dođeš. U redu je.
Nasmejem mu se. Ako već želim da se uverim da li se promenio ne mogu da budem odbojna.

Evo vam ga Damjan na neki način. Ovo mi je bilo baš slatko dok sam pisala i sada kada sam ga pročitala posle dva tri dana malo mi je krindz lol. Inače, još malo će se stvarno videti hehe.