NA GRANICI

22. deo

Tara P.O.V
Prošlo je već pet dana otkako sam u tamnom podrumu u sred šume. Modrice su prekrile moje telo i svaki pokret me previše boli.
U ovako mračnoj sobi mogla sam samo da se prepustim svojim mislima.
Najiskrenije sam mislila da  ću umreti ovde. Povrede koje trpim svaki dan me sve više čine slabijom. Jednom sam uspela da se dočepam telefona i to se nije završilo dobro.
Ne sećam se kada sam poslednji put jela i čini mi se da sam smršala jedno 5 kila.
Svakim danom sam gubila nadu da će me neko pronaći i da ću izaći živa iz ovog podruma.
Jedina želja mi je bila da vidim svetlost dana i moju porodicu, ali umesto toga sam dobila malu tamnu sobicu bez prozora, a umesto porodice sam dobila miševe kojih sam se užasno plašila.
Ipak, najviše mi je bilo žao što sam bila toliko naivna.
Pogodite ko je iza svega ovoga. Nikolai Ivanov.
Mislila sam da mogu da mu verujem, ali se ispostavilo da je on zapravo vođa cele grupe.
Bila sam toliko naivna. Nije njemu trebao moj telefon zbog dokaza, već da bi ga se rešio.
Rekao mi je da je on dobio moj slučaj. Ne želim ni da pomislim kako će se sve ovo završiti.
Nikolai ima odličnu masku dobrog policajca koji je spreman na sve zbog pravde, ali ključna reč je maska.
Stara gvozdena vrata su zaškripela, te sam uspela da vidim barem malo svetlosti. Za razliku od prva dva dana kada sam bila ovde više se nisam tresla kada sam čula da je neko ušao. Navikla sam se.
Svetlo se upalilo, te mi je trebalo par trenutaka da se naviknem na svetlost. Nisam ni znala da je postojala sijalica ovde.
Do vrata je stajao Damjan. Bes koji sam čuvala u sebi je sada sve više dolazio na videlo. Da nisam bila vezena za radijator sada bih skočila na njega i ubila ga.
Nekoliko metara od mene bio je sto i dve stolice.
Seo je na stolicu pogled fokusirajući na upaljač u svojim rukama.
J: Ne smeš ni da me pogledaš.
Par trenutaka je nastavio da vrti upaljač u rukama, a potom ga je ostavio i pogledao me.
Oči koje su mi pre bile prelepe su mi se sada gadile.
D: Nije trebalo da bude ovako.
J: Nego kako je trebalo? Da nisi možda razmišljao odmah da me ubiješ?
D: Nije uopšte trebalo nešto da ti se desi. Nikolai čak nije ni znao da znaš dok mu nisi pokazala snimak.
J: Kakve veze to ima sada? Svejedno sam ovde.
Slegnuo je ramenima, te krenuo da mi se približava.
Čučnuo je ispred mene, te me odvezao.
Osetila sam veliko olakšanje kada se rđavi metal sklonio sa moje kože.
Vratio se na stolicu, te ponovo počeo da se igra sa upaljačem.
Šta glumi on? Pre pet dana mi je pretio da će me ubiti, a sada ne sme ni da me pogleda.
D: Glupo je to kako neki ljudi mogu da te iznevere.
J: Ti o tome ne započinji.
Iznervirano sam rekla ustajući sa ovog prašnjavog dušeka posle čitavih pet dana. Mislim da sam zaboravila i kako da hodan.
Svaki korak koji sam napravila me je ubijao. Jedva sam uspela da dođem do stola i sednem preko puta njega.
Pogledao me je na sekund, a potom ponovo vratio pogled na upaljač.
Užasno me je nervirao, ali nisam mogla ništa da uradim.
Htela sam da ga udarim, ali sam znala da se to neće završiti dobro po mene.
D: Izdao te je zbog droge.
Zašto on misli da ima prava da osuđuje nekoga? Nije ni on ništa bolji.
FLASHBACK
Izašla sam iz policijske stanice zadovoljna i širokog osmeha.
Čini mi se da je Nikolai odličan policajac i da će ovo jako brzo rešiti.
Čula sam da me neko doziva, te sam zastala. Da li me uši lažu ili ja to čujem Strahinju?
Okrenula sam se, te ga ugledala kako trči prema meni. Može li ovaj dan biti bolji?
Kada mi je prišao pozdravili smo se, te nastavili pravo.
J: Otkud ti?
S: Bio sam kod jednog drugara. Živi ovde blizu.
Klimnula sam glavom. Bio je mnogo drugačiji nego što se sećam.
Dosta je smršao i oči su mu bile blago crvene i suzne.
Iskrena ću biti kada kažem da je izgledao kao beskućnik.
Izgled zapravo i nije bio razlog zašto sam bila zaljubljena u njega.
Nije bio nešto posebno lep, ali je imao taj neki šarm. Pored svega što mu se desilo uvek je bio nasmejan. Uvek bi ti pomogao ili saslušao tvoje probleme kao da on nije imao veće. Bio je prepametan i mogao je dosta toga da promeni u svom životu, ali upao je u loše društvo. Droga ga je uništila.
S: Gde si ti bila?
J: U policiji.
Zbunjeno me je pogledao.
J: Pogodi ko je snimio jasan snimak gde se vidi poznati lopov u Beogradu?
S: Ne serii.
Iznenađeno me je pogledao.
S: Luda si stvarno. Kako si to uspela?
J: Zar je bitno? Važno je da će sada trunuti u zatvoru.
S: Jel mogu da ti pokažem jedno mesto?
Ti bi mogao sve da mi pokažeš, pomislila sam.
J: Naravno.
END OF FLASHBACK
I tako sam završila ovde. Nisam ni u jednom trenutku posumnjala u njega. Uopšte mi nije bilo čudno što me je doveo u sred šume.
Verovala sam mu sve dok me iza onih vrata male kolibe nije sačekao pakao.

Evo da vidite malo kako je Tari 🥺. Htela sam da Strahinja bude dobar, ali na kraju je ispalo ovo hahahahha.