NA GRANICI

40. deo

Tiho sam ulazila u stan kako ih ne bih probudila.
Bilo je jedan ujutru i pre par sekundi sam se pozdravila sa svima.
Otpratili su me do kuće, jer ja nisam znala gde se nalazim.
Primetila sam da je televizor u dnevnoj sobi uključen, te sam otišla tamo. Damjan je ležao na kauču i gledao neki film. Izgledalo je kao da će svakog trena zaspati.
J: Hej.
" Hej "? Od svega što sam mogla da kažem, ja se odlučim za ovo! Zašto sam ovoliko jadna?
Pogleda me, te podigne obrve u znak pozdrava. Čak neće ni da priča sa mnom.
J: Violeta spava?
D: Mhm.
Kratko odgovori i dalje gledajući u televizor.
J: Ozbiljno nećeš da pričaš sa mnom?
Pitam ga nakon nekoliko minuta neprijatne tišine. Podigne glavu i pogleda me, te ja tek tada primetim da je stavio crnu masku.
Stavim ruke preko lica dok se smejem. Koliko sam glupa!
D: Ja se plašim da skinem ovo.
Jedva promrmlja polu otvorenih usta. Ana i ja smo ovo radile s vremena na vreme protekle dve godine i nekako smo uspele da naučimo da se razumemo dok imamo to na licu.
J: Jel ti se osušilo?
Klimne glavom, te ja odem da uključim svetlo. Priđem mu, te pogledom šaram po njegovom licu tražeći odakle da počnem.
J: Nemoj da vrištiš.
Kažem, te povučem masku ka gore, a on uradi baš ono što sam mu rekla da ne uradi.
J: Rekla sam ti da ne vrištiš.
D: Boli!
J: Zašto si uopšte stavljao ovo kada ti je lice čisto?
D: Bilo mi je dosadno.
J: Sada trpi.
Kažem, te mu povučem, a on počne da vrišti kao neka žena.
D: Trebaš da mi oljustiš masku, a ne celu facu.
J: Izdrži, ostalo mi je još samo pola.
D: To nije samo.
J: Da, da..
Kažem, te mu do kraja oljuštim masku.
D: Moje lepo lice.
Dramatično kaže pipajući svoje lice koje je bilo crveno. Ima previše osetljivu kožu.
D: Kako možete da radite ovo? I dalje me boli.
J: Dramiš.
Nakon nekoliko minuta sažaljivanja svog lica, vratio se u dnevnu sobu.
D: S kim si bila?
J: Sa Lunom, Strahinjom i Ivanom.
D: Sa Ivanom ili Ivanom?
Zbunjeno ga pogledam. Šta priča on?
D: Ivana ili Ivan?
J: Aaa.
Kažem nakon što skontam na šta je mislio.
J: Ivan.
D: Jel ti i on dao broj?
J: Nije.
Nasmejano mu odgovorim. Ne znam zašto se ovoliko cima oko toga kada ja nemam telefon. Mogu da mi daju brojeve do sutra.
J: Jesi gladan?
D: Ja sam uvek gladan.
Barem nešto imamo zajedničko.
J: Odlično, napravi nam nešto da jedemo.
D: Kako da ne.
J: Budi dzentlmen.
D: Budi domaćica.
J: Ali umorna sam.
D: Boli me lice.
J: Ne treba ti lice da bi napravio nešto.
D: Odmori se pa napravi.
J: Zajedno ćemo.
Ne dopustim mu ni da mi odgovori već ga povučem u kuhinju.
D: Šta pravimo?
J: Picu.
D: Ja ne znam to da pravim.
J: Misliš da ja znam?
D: Kako misliš da napravimo onda?
J: Internet pametnjakoviću.
...
J: Gde je brašno?
D: Na polici.
Kaže tražeći kvasac u frižideru.
Popnem se na prste kako bih dohvatila brašno, ali mi ne ide. Nekada pomislim da su police napravili da bi se niski ljudi osećali loše. Diskriminacija.
Poguram ga malo ka napred kako bih mogla lepo da ga uhvatim, ali ono počne da pada sa police.
Pomirim se sa činjenicom da ću za par sekundi izgledati kao da sam se kupala u kokainu, kada ga Damjan uhvati.
Pogleda me, skupi obrve kao da nešto razmišlja, a onda mi prospe brašno na glavu.
D: Stvarno si mislila da ti neću vratiti za onaj sok?
Pa naravno da će mi vratiti. To je Damjan, bilo bi čudno da me samo tako pusti bez posledica.
J: Zaslužila sam.
Kažem iskreno. Ponašala sam se kao debil prema njemu danas.
D: Osećam se mnogo bolje sada.
Kaže sa opuštajućim osmehom na licu. Majmun...
J: Idem da očistim ovo, ti počni.
D: Pa dok ti očistiš to, ja ću sam napraviti.
J: Dolazim za minut.
Kažem, te odem do kupatila. Ovo je mnogo gore od soka!
Kosu protrljam peškirom, jer kada bih je pokvasila bilo bi samo još gora, a lice umijem.
J: Ide li?
Pitam ga kada se vratim u kuhinju.
D: Ja sam stavio sve što treba, ali nema šanse da guram ruke u to.
J: Bože Damjane, nije šugavo.
Kažem, te ubacim ruku u posudu.
D: Šta si rekla?
Pita me nakon što sklopim zgađenu facu.
J: Ne staj mi na muku.
Nasmeje se gledajući moje promene faca svaki sekund.
U ovakvim trenucima sažalim se na svoju buduću decu što će imati majku koja ne zna ništa o kuhinji.
Pokušala sam mnogo puta da napravim nešto, ali bi sav moj trud završio u kanti.
J: Gde je oklagija?
Pitam nakon što završim sa testom.
D: Otkud ja znam?
J: Kako ne znaš? Rekao si da si ovde više bio nego u rođenoj kući.
D: To je bilo pre devet godina.
J: Ne pričaj nego traži.
D: Da li ti je neko rekao da previše naređuješ?
Pita me otvarajući fioke u potrazi za oklagijom.
J: Nije istina.
D: Jeste.
J: Nije.
D: Jeste.
J: Ćuti.
Iznervirano kažem.
D: Eto vidiš, ponovo naređuješ.
J: Jesi li našao više glupavu oklagiju?
D: Jesam.
Kaže, te je izvuče iz poslednje fioke.
D: Fuj, pipnula si me.
Kaže zgađeno na šta ja zinem.
D: Ruke su ti umazane testom.
Kaže nakon što vidi moj ubilački pogled.
D: Kako to da sve pogrešno shvatiš?
Ništa ne kažem već mu priđem i rukama počnem da prelazim preko njegovog lica.
D: Skloni tvoje lepljive ruke sa moje predivne face, ubiću te.
Zapreti mi pokušavajući da se skloni od mene.
Počnem da se smejem njegovoj reakciji dok gledam kako se umiva.
D: Nije smešno.
Činjenica da mu je slaba tačka upravo njegovo lice samo dokazuje da je veći narcis nego što sam mislila.
J: Oo nemoj da plačeš.
„ Sažaljivo " kažem kada vidim koliko se iznervirao.
J: Izvini.
Idem za njim izvinjavajući se po stoti put na putu od kupatila nazad do kuhinje.
D: Toliko ti je žao da ne prestaješ da se smeješ.
Iznervirano kaže.
J: Ma daj, ništa ti neće biti od malo testa.
...
Ulazim u dnevnu sobu sa poslužavnikom u rukama.
Picu sam morala sama da napravim, jer sam izgleda previše išla na živce Damjanu.
Pored toga što mi je pica malo izgorela bila sam ponosna na sebe. Izgleda jestivo.
J: Ako posle ovoga i dalje budeš nadrkan na mene, odustajem.
D: Prestani da pričaš i daj mi da jedem. Ceo dan nisam jeo.
J: Nisam ni ja jela, pa nisam toliko nervozna kao ti.
Prokomentarišem. Obično sam ja ta koja je ljuta na njega, a ne on na mene. Ako je uvek ovako dramatičan kada je gladan hraniću ga na svaka dva sata ako treba.
D: Jel možeš sutra na plažu?
J: Nemam kupaći Damjane. Jel to toliko teško da zapamtiš?
D: Idi sutra sa Violetom do tržnog centra.
J: Ako ti se već toliko ide zašto onda ne ideš sam?
D: Šta ću da radim sam tamo?
J: Kao da je tebi teško da nađeš društvo.
D: Naravno da mi nije teško, ali ne treba mi takvo društvo.
J: Da li ti to odbijaš devojke lakog morala radi mene?
D: Ne loži se.
Nemojte misliti da mi nije neprijatno što se sve vreme kačim na temu da mu se sviđam, ali jednostavno volim da ga nerviram. Mada da sam ja na njegovom mestu sigurna sam da bi se sve ovo drugačije razvijalo i da bi on završio u nekom bunaru, a ja plakala zato što sam previše impulsivna. Sada bih plakala, jer sam psihopata.

Ja se izvinjavam ako ima gresaka, ali jbg. Kod drugarice sam ne mogu sada da popravljam. Mmm uskoro ce se zvanicno smuvati tako da stay tuned 🥵.