Ana P.O.V
J: Ja sam glupača! Trebala sam da idem sa njom!
Vikala sam dok su mi se suze slivale niz lice. Osetila sam Vukove ruke oko sebe, ali čak ni one nisu mogle da mi pomognu u ovoj situaciji.
V: Nisi ti kriva.
Naravno da jesam kriva. Nije bez razloga bila paranoična. Nikada do sada je nije izdao instikt. Ja sam je čak i nagovorila da ode. Da nije bilo mene Tara bi i dalje bila ovde.
J: Ubiću ga. Stvarno ću ga ubiti.
Raspoloženja su mi se svaki sekund menjala. Više nisam ni ja znala šta osećam.
V: Šta pričaš? Koga ćeš ubiti?
J: Kako koga? Damjana!
Izvukao se iz zagrljaja te me čudno pogledao. Razmišljao je nešto.
V: Damjan. Gde je on nestao? Nisam ga video otkako je Tara nestala.
Duboko sam uzdahnula sedajući na krevet. Sve ću mi reći.
Sada nije vreme da krijem tajne. Svaka informacija je potrebna kako bismo je što pre našli.
Nakon što sam mu sve ispričala mogla sam da primetim da je postao napet.
V: Zašto mi nisi ovo rekla ranije?!
Počeo je da viče na mene. Po prvi put otkako ga znam i to u najgoroj situaciji.
A: Izvini, ali...
V: Šta ali?! Mislio sam da mogu da ti verujem, a ti si sve vreme krila ovo od mene. Moja sestra je bila u opasnosti, a ja to nisam znao!
A: Nisam ja kriva!
Sada sam počela i ja da vičem na njega. U očima su mi se ponovo nakupile suze.
A: Ona mi je najbolja drugarica i volim je više od sebe! Obećala sam joj da neću nikom reći!
V: Da je stvarno voliš više od sebe ne bi dopustila da dođe do ovoga.
Sada je rekao dosta tišim tonom, te izašao iz sobe ostavljajući me samu.
Par minuta sam ostala u njegovoj sobi pokušavajući da se barem malo udostojim.
Maskara mi je bila skroz razmazana, a oči crvene. Jedva sam gledala koliko su me pekle, a suze nisu mogle da prestanu. Svakim danom krivica u meni je rasla. Nisam trebala da dopustim da se ovo desi.
Uzela sam svoj crni duks, zakopčala ga, te stavila kapuljaču.
Napolju je bilo prohladno, ali mi je ipak prijalo.
Sada bih se najradije prošetala, ali velike mogućnosti su bile da ću sresti nekoga koga znam, a to stvarno nisam želela.
Kada sam stigla kući, nikoga nije bilo. Verovatno su na poslu.
Pustila sam vodu i napunila kadu, te stavila penušavu kupku.
Dodir vrele vode me je totalno opuštao.
Zatvorila sam oči i uživala barem na kratko.
Telefon mi zazvonio, te sam se ja trgla. Umalo sam zaspala.
Pogledala sam ko me zove, ali broj je bio nepoznat.
Nervozno sam se javila unapred znajući da je nešto loše.
X: Ana, moraš da mi pomogneš molim te.
Čula sam uplakani glas svoje najbolje drugarice sa druge strane slušalice. Suze su mi se nakupile u očima, a srce je toliko kucalo da je bolelo.
J: Tara? Reci me gde si, odmah.
T: U nekom podrumu. Neka mala koliba nalazi se u nekoj šumi.
J: Gde tačno?
T: Ne znam, ali...
X: Šta radiš to?!
Čuo se besan glas muškarca, a potom se poziv prekinuo.
Sada su suze uveliko lile niz moje obraze.
Ko zna šta joj rade tamo i to sve zbog mene.
Vuk je bio u pravu, nisam trebala da dozvolim da dođe do ovoga. Ja sam kriva.
Bože, šta ja radim ovo? Umesto da plačem trebalo bi da idem u policiju. Odmah.
Izašla iz kade, te se za deset minuta spremila i krenula u policiju.
Nekoliko puta sam zvala Vuka, ali mi se nije javljao. Kreten.
Ne mogu da verujem da mi se ne javlja, jer je jebeno ljut na mene. Kako mu nije palo na pamet da je nešto u vezi Tare?
Već sam znala gde se nalazi kancelarija Nikolaia Ivanova. Bila sam ovde jedno milion puta otkako je Tara nestala.
Pokucala sam na vrata, te ušla nakon što sam čula njegovo odobrenje.
Kada me je video, ustao je sa stolice, te mi prišao.
N: Ana? Otkud ti ovde?
Rekao je, te mi pružao ruku koji sam ja naravno prihvatila. Nikolai je stvarno bio dobar i pomagao nam je u svakom smislu.
J: Zvala me je Tara.
Iznenađeno me je pogledao.
N: Tara?
Klimnula sam glavom, te mu pokazala.
N: Zašto te je zvala sa skrivenog broja?
Slegnula sam ramenima. Ni meni nije jasno. Bilo bi nam mnogo lakše da je pronađemo da je zvala sa normalnog broja.
N: Okej, trebaće nam tvoj telefon. Javiću ti kada budemo saznali broj.
Klimnula sam glavom, te mu dala telefon. Daj Bože da je pronađu.
N: Naći ćemo je, ne brini se. Pogotovo sada kada imamo neki trag.
Potapšao me je po ramenu u znak podrške, te sam se ja blago nasmejala.
J: Trebalo bi da krenem. Molim te mi javi odmah čim saznaš nešto.
N: To se podrazumeva.
...
Kuvala sam sebi večeru kada se čulo glasno kucanje na vratima.
Pogledala sam na sat, te videla da je skoro pola jedan ujutru.
Mama i tata su otputovali još jutros, a čak mi se nisu ni javili.
Isključila sam ringlu, te se uplašeno uputila ka vratima.
Pogledala sam kroz špijunku, te videla Vuka.
Kamen mi je pao sa srca, te sam nasmejano otvorila vrata.
Nasuprot mom nasmejanom licu njegovo je gorelo od besa.
V: Zašto se jebeni Nikolai javlja na tvoj telefon?!
J: Ne deri se, probudićeš komšije.
V: Misliš da me je briga sa komšije?!
J: Uđi unutra.
Poslušao me je, ali nije išao dalje od hodnika. Zahtevao je odgovor istog trenutka.
V: I?
J: Da se nisi ponašao tako neodgovorno znao bi o čemu je reč.
V: Ana, ne nerviraj me. Odgovori mi na pitanje!
J: Ne deri se na mene. Znam da si nervozan zbog Tare, ali to ne možeš na meni da ispoljavaš.
V: Zašto se javio Nikolai?
Iznervirano sam ga pogledala.
J: Zato što me je Tara zvala.
V: Molim? Šta je rekla? Što mi nisi javila?
Polomiću ga, svega mi. Toliko mi ide na živce trenutno.
J: Zato što mi se nisi javljao. Zvala sam te sto puta!
V: Izvini.
J: Ma nemoj, sada izvini? Ako ne budeš prestao sa ovakvim ispadima ovo će morati da se završi. Ne želim takvu vezu.
V: Kakvu vezu?
J: Ne možeš stalno kada se posvađamo da nestaneš jednostavno. Neću ceo život da te čekam da se ti odljutiš, pa da ponovo budemo zajedno. Neću ni da trpim tvoje ljubomorne ispade. Zar ne smem da imam drugove zato što sam u vezi?
V: Znam da sam nepodnošljiv, ali to je zato što mi se mnogo sviđaš Ana. Ludo sam zaljubljen u tebe.
Pokušala sam da i dalje budem ljuta, ali nije mi uspelo. Osmeh mi se prevalio preko lica, a ja sam mu skočila u zagrljaj. Kako sam mogla da budem ljuta posle ovoga?Ljudii, prva sam u trendimgu za #fire 🥺. Htela sam da bude malo Anin P.O.V da biste bolje upoznali nju i Vuka hehe. Baš su mi slatki 🥰.
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...