56. deo

889 28 4
                                    

Čak iako me je njegova rečenica potresla, nisam nastavljala priču o tome. Nisam htela da znam šta će se desiti ako se vrati u Beograd posle ovoga što sam saznala. Zato ću se potruditi da ne kroči tamo nikad više. Makar to značilo da nikada neću videti svoju porodicu.
Kada smo se vratili kući bilo je izuzetno tiho i sigurna sam da nisam jedina koja je osetila neprijatnost koja je vladala.
Otišli smo u sobu i on je istog momenta legao na krevet.
Legla sam pored njega glavu naslonivši na njegove grudi. Htela sam da budem uz njega u svakom mogućem smislu.
Ruku je obmotao oko mene igrajući se sa pramenom moje kose.
Oboje smo ćutali i razmišljali. Nisam bila tačno sigurna o čemu on razmišlja, ali znam da sam se ja ubijala razmišljajući o njegovom bratu.
Neke stvari mi se nisu poklapale. Kada mi je rekao da su se preselili, jer nisu želeli da Aleksa utiče na njega, nije mi spominjao Ognjena, a tada je bio živ. Znala sam da mi nije rekao celu istinu, ali sada kada sam saznala o njegovom bratu i dalje imam osećaj da to nije sve. Preseliti se iz Crne Gore u Beograd zbog straha je velika stvar.  Nešto je pre toga moralo da se desi da bi oni tako daleko otišli.
D: Zašto si i dalje sa mnom?
Njegovo pitanje me trgne iz misli i pomalo iznervira.
J: Zašto ne bih bila Damjane?
D: Shvataš da možda neću biti živ kada se vratimo? Zašto radiš sebi ovo?
J: Bićeš živ.
D: Ne možeš da znaš to. Pitanje je vremena kada će me pronaći.
J: Ako te pronađe ponovo ćemo da pobegnemo.
D: Pobegnemo?
J: Da.
D: Planiraš da bežiš sa mnom?
J: Da.
Odlučno mu odgovorim.
D: Neću ti dozvoliti to.
J: Nije kao da sam te pitala.
D: Tara, ne možeš zbog mene zauvek da bežiš. Imaš porodicu i prijatelje koji te vole i čekaju da se vratiš. Neću da zbog mene izgubiš sve to. Pogotovo zbog nečega što neće uspeti.
Odvojim se od njega i uputim mu besan pogled.
J: Kako misliš neće uspeti?
D: Ovo nije igra. Nikolai je opasan i nije ga lako prevariti. Što više budem bežao, on će biti bešnji. Nezaobilazna je činjenica da će me pronaći i ubiti. Ako budeš bila sa mnom nećeš izaći iz toga živa.
J: Dobro.
D: Šta dobro?
J: Neka me ubije!
D: Tara..
Prekinem ga.
J: Šta Tara? Misliš da bi me ostavio na miru čak i da nismo zajedno? Znaš da ne bi. Bolje da me ubije nego sve vreme da me bocka. Šta bi bilo kada bi i mene naterao da se bavim tim poslom nakon što te ubiju? Neću!
D: Potrudio bih se da te ni ne pogleda.
J: To bi bilo nemoguće. Čak i da je moguće, ne želim da živim znajući da si mrtav zbog gluposti. Zbog nečega što nisi hteo da radiš nego si morao. Glupo je, jednostavno je glupo!
D: O tome ti pričam. Ne želim ni ja da živim sa činjenicom da sam ti upropastio život. Ne zaslužuješ to. Imaš srećnu porodicu, prijatelje. Sve bih dao da imam to ponovo. Zbog toga ne mogu da ti dozvolim da sve to izgubiš zbog mene koji ću verovatno završiti ništa bolje od Ognjena.
J: Već sam upetljana u sve ovo. Sada nikako ne možeš da me izvučeš.
D: Ako sebe ne mogu da izvučem, tebe ću. I dalje nisi toliko duboko u tome da ne možeš da se izvučeš.
J: Ne.
D: Nema ne.
J: Vidiš da ima.
D: Ne glupiraj se.
J: Ja sam mrtva ozbiljna.
D: Zašto bi zbog mene upropastila ono što imaš? Razmisli malo! Kajaćeš se ako me ne poslušaš.
J: Zašto misliš da nisi vredan toga?
D: Zato što nisam.
J: Jesi.
D: Zašto? Reci mi zašto! Jel možda zato što sam te nervirao i zato što zbog mene ne možeš da vidiš svoje?
J: Da! Baš zbog toga!
D: Slušaš li ti sebe?!
J: Damjane kako ne shvataš?! Jesi me nervirao, i to mnogo! Ali znam da si to radio da bi me zaštitio! Shvatila sam to kroz te sitne stvari koje radiš da me zapravo nikada nisi mrzeo! Na primer kada si oterao sve da bih ja mogla lepo da spavam, kada svaki put trčiš za mnom da mi držiš kosu dok povraćam, kada si me nosio do kola jer si mislio da ne volim štikle! Ugrozio si svoj život zbog MENE! Šta misliš kako se ja osećam kada znam da ćeš ti možda biti mrtav zbog mene?! Osećam se užasno, ali živim sa tim! Ja sam tebi upropastila život i spremna sam da platim za to!
D: Jebote Tara, nisi mi ti upropastila život! Bio je sjeban i pre tebe!
J: Ne bi došlo do tvog ubijanja da sam ja gledala svoja posla! Kriva sam! Priznaj!
D: Nisi kriva!
Sve vreme vičemo jedno na drugo kao da smo nenormalni. Suze su mi tekle niz obraze kao vodopadi. Prvi put sam sebi priznala da sam ja kriva za sve ovo.
J: Kriva sam! Da sam gledala svoja posla ti sada ne bi morao da bežiš, ja bih i dalje bila sa svojima i sve bi bilo normalno! Ali ne, ja moram da sjebem sve!
D: Nisi ti kriva.
Ponovi po ko zna koji put, ali ovog puta znatno tiše.
J: Ne nerviraj me! Kriva sam!
Besno kažem, a onda izletim iz sobe.
V: Šta se dešava?
J: Svašta!
Odgovorim, te prođem pored nje i izađe iz kuće.

Damjan P.O.V
Pođem za njom, ali me Violeta zaustavi na hodniku.
D: Nemam vremena.
Kažem, te pokušam da prođem, ali mi ona ne dopusti.
D: Violeta..
Kao da nisam dovoljno iznerviran!
V: Pusti je da se ohladi malo. Vratiće se.
D: Ne mogu da je pustim da ide negde sama ovako kasno.
V: Biće dobro.
D: Samo me pusti.
Kažem već pomalo iznerviran.
V: Poslušaj me. Ništa nećete postići ako ste oboje besni.
D: Nisam besan.
V: Uradi ono što ti kažem barem jednom u životu. Oboje trebate da se smirite.
Duboko uzdahnem. U pravu je. Samo ćemo se još više posvađati. Vratiće se ona za sat-dva.

Rekla sam da ću večeras postaviti nastavak, ali onda sam se setila da ga imam već napisanog, pa sam ga sada postavila. Ko je u pravu, Damjan ili Tara? Ovo je njihova najozbiljnija svađa do sada, ali baš su mi slatki ovde jer pokazuju koliko im je zapravo stalo jedno do drugog 🥺🥰

NA GRANICIWhere stories live. Discover now