J: Vi ste mi rekle da uđem!
S: A ti našla nas da poslušaš!
N: Ozbiljno! Ti si još veća budala kada naše savete prihvataš!
J: To što sada ležim ne znači da ne mogu da ustanem! Obe ću da vas prebijem onom metalnom štakom!
S: Više mi te nije žao.
N: Ništa tebi nije kada si spremna odmah da nas prebiješ.
J: Hoćete da vam kažem iskreno?
S: Kaži.
J: Mislim da mi se mentalno stanje pogoršalo posle ove nesreće. Sve ću da vas ubijem na kraju!
S: Dobro, znači ništa se nije promenilo.
N: Tara bi samo da se tuče.
S: Moramo da napravimo damu od tebe.
N: Pa da Damjan vidi šta je izgubio.
J: Aleksa mi je rekao da prvo moram da razgovaram sa njim. Ali i da nije prevara, svejedno će zažaliti što me je lagao.
S: Tako i treba.
N: Muškarci misle da mogu da prođu nekažnjeno za svoje postupke.
J: Gde je Ana?
Baš u tom trenutku je ušla u moju sobu sa kesama u rukama.
A: Zašto me tako gledate?
J: Upravo sam pitala gde si i ti si se pojavila.
A: Osetim ja to. Nismo najbolje drugarica od malena za dzabe.
Nasmejala sam se.
N: Pomirile ste se?
Pogledala sam u Anu očekujući da ona odgovori. Možda je i dalje ljuta, ali ne želi to da pokazuje zbog toga što sam trenutno u bolnici i skroz razbijena.
A: Da.
Nasmejano je odgovorila, te sela pored mene.
A: Ovaj krevet je neudoban.
J: Ja ležim ovde od juče. Šta misliš kako je meni?
A: Trebalo bi da te puste sutra ujutru.
J: Sutra? Pa ja ću umreti do tada!
A: Nećeš. Tu smo ti Aleksa, Staša, Nevena, još malo dolazi Luna.
J: Znaš Lunu?
A: Ne znam, ali Aleksa je baš pričljiv. Sve mi je ispričao.
Nasmejala sam se.
J: Da, baš je pričljiv. Čekaj da upoznaš tek Lunu.
S: A ko je Aleksa?
J: Imaš dečka!
A: Imaš dečka!
N: Imaš dečka!
Sve tri smo uzviknule u isto vreme.
S: Samo sam pitala! Zašto me odmah napadate?!
N: Stvarno pitaš to?
A: Nije mi namera da te vređam, ali i sama znaš da menjaš momke češće nego čarape.
S: To je bilo pre! Stvarno sam zaljubljena u Stefana.
J: To si rekla za svakog mogućeg lika sa kojim si bila.
S: Ovaj put je drugačije. On mi je srodna duša.
J: Srodna duša?
N: U pravu je. Ne zna se ko je više bio u vezama.
A: Ili ko je više prevario svoje..
Na trenutak ja zaćutala kako bi se setila reči.
A: Igračke.
S: A što me vređate? Nije fer!
J: Dobro izvini. Nemoj odmah da se ljutiš.
S: Kako bi ti reagovala kada bih ti rekla da si debela?
J: Nisam debela!
Rekla sam nadureno.
S: Eto vidiš!
Aleksa: Zašto se toliko derete?
J: Zbog tebe!
Aleksa: Mene?
J: Nervirate me svi!
Aleksa: Šta ste joj uradili?
S: Rekla sam da je debela.
Aleksa: Nemoj da si tužna.
Tužno je rekao, te me zagrlio.
J: Zar vam nimalo nije žao? Jadna preživela sam nesreću, a vi ne nervirate. A Ana drži ove kese sa hranom u rukama već deset minuta i nikako da mi da! Crkoh od gladi.
A: Pa zaboravila sam! Zapričale ste me.
Aleksa: Jel ovako svaki dan sa vama?
N: Samo čekaj da dođu Luka, Stefan i Marko. Onda će tek biti ludnica.
J: Čekaj. Ako je Damjan u sobi pored, a ja ovde, kod koga će oni da dođu?
S: Kod oboje.
J: Ali sa kim će da ostanu celu noć. Rekle ste mi da ćete svi biti tu dok ne izađemo.
Međusobno su se pogledale.
N: Nismo baš razmišljale o tome.
Aleksa: Prvo razgovaraj sa Damjanom i onda će ti sve biti svejedno.
U tom trenutku je ušao doktor u sobu.
D: Izvinite što vas prekidam, ali Damjan Vas traži.
Rekao je gledajući u mene, a ja sam pogledala u Aleksu koji je klimnuo glavom.
J: Tako su mi i njih dve klimnule glavom pa vidi kako sam završila.
Rekla sam dok sam ustajala. Kada sam ustala na trenutak me je ošinuo jak bol.
D: Možete li?
J: Mogu, mogu.
Pomogao mi je da dođem do Damjanove sobe koja je bila odmah pored, te izašao.
D: Jesi dobro?
J: Bolje od tebe sigurno jesam.
Odgovorila sam odmeravajući ga. Imao je ogrebotine i modrice svuda po telu, a na sve to polomljena mu je leva ruka i noga.
J: O čemu si hteo da pričamo?
D: Jel moguće da si i dalje ljuta na mene?
J: Naravno da jesam! Lagao si me! Da nije bilo Alekse ne bih ni došla ovde da pričam sa tobom.
D: Aleksa je tu?
J: Da. Dolazi i Luna još malo.
D: Znaš, da si me saslušala odmah ništa od ovoga se ne bi desilo.
J: Samo mi reci o čemu je reč. Mada mislim da već znam šta je u pitanju.
D: Šta misliš da je u pitanju?
J: Prevario si me!
D: Stvarno misliš da bih ti to uradio?
J: Nisam mislila dok se nisam sama uverila!
D: To mi je sestra.
J: Nemaš sestru.
D: Ema.
Odmahnula sam glavom davajući mu do znanja da ne znam o kome priča.
D: Sećaš se kada smo bili u Nikolaievoj kancelariji? Kada smo se tek vratili iz Crne Gore?
Klimnula sam glavom.
D: Spomenuo je temu o mojoj sestri Emi. Koja je nestala.
J: Molim?
Šokirano sam rekla.
J: K..kako se odjednom vratila?
D: Ne znam. Samo me je jedan dan pozvala na telefon i rekla da je tu.
J: Čekaj, koliko godina je prošlo?
D: Devet godina. Skoro deset.
J: Tek tako se vratila?
D: Da. Bilo mi je sumnjivo i zbog toga ti ništa nisam pričao.
J: To ti je sestra. Zašto bi ti bilo sumnjivo? Misliš li da pokušava nešto?
Slegnuo je ramenima.
D: Bio sam srećan kada sam je video naravno, ali nešto me je sve vreme čačkalo. Pitao sam je kako se odjednom pojavila, a ona je rekla da ju je policija našla u podrumu neke stare kuće. Posle toga sam otišao u policiju, a oni su rekli da se to nikada nije dogodilo i da nemaju nikakve informacije o tome.
J: Zašto bi te lagala?
D: Ne znam. To pokušavam da saznam.
J: Koliko ona ima godina?
D: Moje je godište, samo mesec dana mlađa. Desila se slučajno.
Klimnula sam glavom.
J: Jel tvoji znaju?
Odmahnuo je glavom.
D: Zbog toga mi je bilo još čudnije. Nije htela da kažem mami i tati, a mene je pozvala.
J: Trebao si da mi kažeš Damjane! Ne možeš ovakve stvari da kriješ od mene.
Rekla sam sedajući pored njega na krevet.
D: Znam, ali nisam mogao da te dovodim u opasnost.
J: Dokle ćemo više ovako? Nisam nesposobna. Mogu da se staram sama o sebi.
D: Znam da možeš, ali..
Prekinula sam ga.
J: Od sada mi sve govoriš. Dogovoreno?
D: Dogovoreno.
Rekao je, te me privukao u polu zagrljaj.
J: Hvala ti.
D: Za šta?
J: Doktor mi je rekao šta si uradio. Mogao si da pogineš tako Damjane.
D: I uradio bih to ponovo kada bismo se našli u istoj situaciji.
Kaže, te me poljubi u čelo.Želim sada da svi povučete svoje pretnje i da mi se lepo izviniye u komentarima.
YOU ARE READING
NA GRANICI
ActionDa li vi verujete da se život može u sekundi promeniti iz korena? Tara je bila sasvim normalna devojka i imala je srećan život. Jedini problem bila joj je majka koja je više brinula o karijeri nego sopstvenoj ćerki. Njen život se totalno menja od tr...